Deo opozicije skupom u Beogradu počeo je kampanju bojkota parlamentarnih izbora, koji bi trebalo da budu održani na proleće.
Na skupu je usvojena zajednička Deklaracija o bojkotu parlamentarnih izbora.
U tekstu deklaracije navodi se da "samo izbori na kojima građani imaju mogućnost da budu informisani i na kojima glasaju slobodno i bez pritisaka jesu pravi izbori".
Potpisnici se deklaracijom obavezuju, između ostalog, na to da će "svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata 'lažnih izbora' smatrati aktom rušenja ustavnog poretka" i "da će nastaviti borbu za slobodne medije i slobodne i poštene izbore svim raspoloživim legalnim sredstvima".
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas prisutnima je poručio da "biti danas ovde nije politika, boriti se protiv ovog zla nije politička odluka".
"To je pitanje časti. Čast je danas u Srbiji biti na ovoj strani. Nikada Srbija u svojoj istoriji nije imala vlast koja ovako deli narod", rekao je Đilas i dodao da je "srpska opozicija donela odluku da posluša svoj narod".
"Uvodimo u politiku Srbije nešto što je zaboravljeno - da održimo reč. Obećavam da ćemo se boriti za slobodne i fer izbore", poručio je sa govornice Đilas.
Lider pokreta "Dveri" Boško Obradović rekao je da neće da učestvuje na, kako je rekao, "lažnim izborima" i zatražio ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.
"Ako želite išta da uradite aktivno, da preduzmete nešto da bi se u Srbiji promenilo nabolje, danas vam je mesto ovde. U normalnim zemljama nema tih podela 'mi i oni'. Danas u Srbiji, nažalost, postoje samo dve strane, postoje 'oni' i postojimo 'mi' koji želimo da im vidimo leđa", izjavio je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić i dodao da je "jedini pravi put - put totalnog bojkota".
Predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović izjavio je da bojkot nije povlačenje.
"Aleksandre Vučiću, molim te, izvini. Izvini što te vraćam u period života iz koga vučeš traume, ali ponovo ćeš morati da se igraš sam, bez nas u ulozi statista", rekao je Trifunović i dodao da "integritet nema cenu".
Novinar Srđan Škoro prvi se obratio prisutnima rečima da je skup sazvan kako bi se zvanično proglasila kampanja bojkota.
"Bojkot ne znači samo neizlazak na izbore, nego hoćemo da znamo ko je ubio Staniku Gligorijević. Bojkot je i što nećemo da živimo u gradovima u kojima je najzagađeniji vazduh na svetu. Hoćemo da znamo šta radi brat Aleksandra Vučića, otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Ane Brnabić, Siniše Malog, rodbina i kumovi. Bojkot je i princip i poštovanje, bojkot je ljudska obaveza, čistilište, odluka posle koje nema nazad", rekao Škoro.
"Više nego ikome nama su potrebni izbori, ali ne ovakvi kakvi će biti organizovani na proleće", rekao je za govornicom Slobodan Prvanović, naučni savetnik u Institutu za fiziku i inicijator zahteva za promenu uređivačke politike Radio-televizije Srbije i pozvao na bojkot.
Prvanović je pozvao i na podršku televiziji N1, a predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poručio da da intervju za tu televiziju.
Nakon skupa, organizovana je protestna šetnja do zgrade Radio-televizije Srbije (RTS). Ispred zgrade govor je održao dramaturg i potpredsednik Narodne stranke Siniša Kovačević.
“Zašto bojkot i dokle? Zato što je to jedini način da se sačuva i političko i ljudsko dostojanstvo, da se sačuva reč i ideja da i u politici može biti poštenja i altruizma”, rekao je Kovačević okupljenima ispred zgrade RTS-a.
Time je protestna šetnja završena, a pojedini učesnici protesta na vrata javnog medijskog servisa zalepili su nalepnice na kojima je pisalo “Nije srpski ćutati”, aludirajući na nekadašnju autorsku emisiju novinara Dragana Bujoševića, danas direktora RTS-a kao o nalepnice sa porukama “Novinari RTS-a pokažite solidarnost sa kolegama iz N1”.
Za bojkot izbora do sada su se izjasnile Stranke okupljene u opozicionom Savezu za Srbiju (Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret Dveri, Narodna stranka, Pokret za preokret i Zajedno za Srbiju) i Pokret slobodnih građana, navodeći da nisu ispunjeni uslovi da izbori budu organizovani na demokratski i fer način.
Opozicija više od godinu dana zahteva veću prisutnost u informativnim emisijama javnog medijskog servisa, kao i nepristrasno i profesionalno izveštavanje.
Za i protiv bojkota
Dok veći deo opozicije okupljen oko Saveza za Srbiju i Pokret slobodnih građana smatra da je bojkot jedino rešenje da se u Srbiji stvore uslovi za održavanje fer i demokratskih izbora, izlazak na izbore najavilo je udruženje "1 od 5 miliona", koje je organizovalo antivladine proteste u Srbiji u proteklih godinu dana i zalagalo se za bojkot.
Predstavnica tog udruženja Valentina Reković takvu odluku obrazložila rečima da je "opozicija okupljena oko bojkota izbora i parlamenta 'uništila ideju o bojkotu', te da odluka o izlasku na izbore predstavlja prekid saradnje sa tim delom opozicije". Udruženje "1 od 5 miliona" povuklo se iz organizacije protesta koji su se u prestonici Srbije svake subote održavali od decembra 2019.
Zoran Živković, predsednik opozicione Nove stranke, nakon međustranačkog dijaloga uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta (EP) u decembru 2019 koji je za cilj imao unapređenje izbornih uslova u Srbiji, izjavio je kako veruje da "promene ka poboljšanju izbornih uslova mogu da se sprovedu do januara". U svojoj izjavi od decembra 2019. Živković je rekao da ta stranka odluku o izlasku na izbore donosi na dan njihovog raspisivanja.
Socijaldemokratska stranka koju predvodi Boris Tadić bojkot vidi kao "iznuđeno rešenje" a kako je ranije rekao "voleo bi da je situacija takva da opozicija izađe na izbore".
Na izbore izlaze Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, Liga socijlademokrata Vojvodine, koji predvodi Nenad Čanak i Srpska radikalna stranka na čijem je čelu haški osuđenik Vojislav Šešelj. Ove političke partije učestvuju u radu parlamenta za razliku od Demokratske stranke, Narodne stranke, Nove stranke i Pokreta Dveri koje bojkotuju rad Skupštine i ne učestvuju na sednicama od februara 2019.
Vlast za smanjenje cenzusa
U međuvremenu, vladajuća "Srpska napredna stranka" u januaru je podnela Skupštini Srbije Predlog zakona o smanjenju izbornog cenzusa na tri odsto, umesto dosadašnjih pet.
"To je ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a mi smo tu ideju implementirali u taj predlog zakona", izjavio je tim povodom šef poslaničke grupe naprednjaka Aleksandar Martinović.
Ideja o smanjenju cenzusa se najpre pojavila u štampi, da bi je ubrzo potvrdio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da bi tako nešto "vratilo život" u parlament koji bi tada, kako kaže, bio mnogo reprezentativniji.
Ovaj potez vlasti izazvao je zabrinutost u evropskim institucijama.
Predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU Tanje Fajon tada je izjavila da je zabrinuta idejom o smanjenju izbornog cenzusa u Srbiji, kao i da su radikalne promene izbornih pravila tako blizu održavanja izbora "veoma opasne taktike".
I Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, koji je sa Tanjom Fajon bio u delegaciji EP u međupartijskom dijalogu vođenom prethodnih meseci u Srbiji o izbornim uslovima, poručio je da je snižavanje izbornog cenzusa zakonski moguće, ali da svaka inicijativa koja menja pravila pred izbore dovodi u pitanje pravičnost izbornog procesa.
Tanja Fajon najavila je za RSE da će 6. i 7. februara sa Bilčikom i evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem posetiti Beograd, što će, kako je saopštila, biti prilika da se "detaljno razmotre sva aktuelna politička dešavanja".
