“Dobro jutro deco”, pozdrav koji nastavnici i profesori upute svojim đacima svakodnevno u školi, ovoga utorka, 17. marta, učenike je dočekao sa televizijskog programa, a ne u direktnom kontaktu.
Projekat “Učionica na daljinu” rezultat je mere vanrednog stanja koje je u Srbijiu vedeno u cilju suzbijanja korona virusa. Deca nastavu od 17. marta prate od kuće. Alat za rad, uz sveske i knjige, od sada su i TV i kompjuter putem kojih će nastava stizati do đaka.
Marko Oparnica (13), učenik sedmog razreda osnovne škole “Radojka Lakić” u Beogradu kaže da nije siguran kako će i koliko uspešno nastava za njegov razred funkcionisati. U trenutku kada je Radio Slobodna Evropa sa njim razgovarao, Marko je pratio na TV programu časove za treći i četvrti razred, čekajući termin za sedmake.
“Posle gledanja časova za treći i četvrti razred zaključio sam da će to moći da nauče za jedan dan. To je jako lako, ali staviću u obzir da je to prvi čas i da će početi da uče nešto korisnije. Nastaviću da pratim časove, pa možda promenim mišljenje. Jedina stvar koja me interesuje je kako će da nas ocenjuju. Nisam siguran da li ćemo pred kraj školske godine morati da idemo da radimo neki kontrolni ili preko interneta”, kaže Marko Oparnica.
Eksperiment za sve
Kako će biti ocenjivani najveća je nedoumica đaka.
Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević kaže da je ocenjivanje trenutno u drugom planu u odnosu na ambiciju da đaci zapravo ne propuste gradivo i uspeju na što lakši način, u datim okolnostima, da ga savladaju.
Kako je kazao, ‘ovo je eksperiment za sve, naročito za državu koja je tek na početku reformi obrazovnog sistema.
Srednjoškolci: Rad bez prakse
Nastava na daljinu počela je u utorak u osam sati ujutru, školska nedelja umesto pet, sada traje šest dana. Raspored časova, za sada samo za osnovce, objavljen je na sajtu Ministarstva prosvete Srbije.
Učenici srednjih škola nastavu će pratiti putem Radio televizije Srbije (RTS) internet platforme Planeta. Prvog dana ovakvog načina rada škola, međutim, program je krenuo samo za gimnazijalce, dok je za učenike srednjih stručnih škola nastava u pripremi. Prema sadašnjim najavama Ministarstva, program za ove škole počeće sledećeg ponedeljka (23. marta 2020).
Iva Maglov (16), učenica je srednje medicinske škole u Beogradu. U razgovoru za RSE ona kaže da su komunikaciju sa razrednim starešinom i ostalim profesorima uspostavili putem Vajber aplikacije (Viber) i da će od sada tim putem razmenjivati informacije. Kada je reč o samom nastavnom programu, njega će, pored zvanične RTS platforme, razmenjivati i mejlovima. Iva veruje da će takav način rada funkcionisati, ali ono što je, kako kaže, plaši jeste praksa koja je za stručne škole veoma bitna.
“Jer, ti opšteobrazovni predmeti, za to znanje se sedne kod kuće i nauči se, ali ne i ta praksa. Mi sutra treba da budemo lekari, medicinske sestre. Ako preskočimo celo polugodište… Na primer, kao što nam je sledeća nastavna jedinica bila davanje infuzije, vađenje krvi, što su osnovne stvari koje mora da zna svaki medicinski radnik. Ne možemo mi, bar ja tako mislim, preko internet platformi da steknemo to znanje koje bismo u praksi, uz profesora, imali”, objašnjava Iva Maglov.
Mala matura: Hoće li je biti?
Baš kao što učenike srednjih škola muči praksa, tako učenike osmih razreda osnovnih škola muče nedoumice u vezi sa malom maturom i prijemnim ispitom za škole.
Ministar prosvete, međutim, uverava da đaci ne treba da brinu, a da oni koji su do sada, možda, radili kampanjski mogu da gledaju i kao na priliku za bolji plasman. Kada je reč o maloj maturi, ona će, kaže Šarčević, biti u nekom obliku.
Roditelji dece nisu ništa manje zatečeni novonastalom situacijom.
Tamara Šolar, koja živi u Novom Sadu mama je tri devojčice. Dok dve mlađe još idu u vrtić, jedna od ćerki je đak prvak. Sada su sve kod kuće.
Tamara kaže da je u komunikaciji sa učiteljicom putem mejlova, a da su roditelji, inače, imali Vajber grupu preko koje su komunicirali.
„Od februara sam se prebacila na rad od kuće zato što je tako više odgovaralo našoj porodičnoj situaciji. Sada smo svi kod kuće i privikavamo se na novonastalu situaciju“, kaže Šolar i dodaje:
„Ono što je meni značajno bilo je da je moja devojčica pogledala nastavu, da je pratila aktivno šta je rečeno preko TV-a, da je komentarisala da li su to već radili u školi, da li nisu i da je u suštini odgovarala na ono što je rečeno, da je postojala, hajde da kažem, neka interakcija sa televizorom i sa nama, tako da je sadržaj uspeo da je zainteresuje. Bio im je zadat neki zadačić i uspela je da ga uradi.“
Privatne škole: Rad u poznatom okruženju
Trenutno su za ovakve neplanirane okolnosti najspremniji đaci i profesori privatnih škola koji deo svog programa rada realizuju putem svojih internet platformi.
Sara Božić (16) učenica je Savremene beogradske gimnazije u Beogradu i kaže da njena škola inače koristi DL platformu učenja na daljinu.
„To znači da preko DL imamo nastavnike koji se snimaju i tako nam predaju obavezne predmete i na taj način će nas i ocenjivati. To je nama prednost zato što smo i do sada imali dosta ocena i zadataka preko interneta, mejla što je velika pomoć za nas sada“, objašnjava Sara Božić učenica druge godine gimnazije.
Prosvetni radnici: Entuzijazam i snalažljivost
Vanredna situacija usled korona virusa pokazala je i da, uprkos generalno lošem položaju prosvetnih radnika, oni svoj posao obavljaju sa entuzijazmom.
Lidija Nerandžić-Čanda, profesorka je srpskog jezika i književnosti u gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru.
U razgovoru za RSE kaže da prati instrukcije i uputstva koja stižu iz Ministarstva prosvete, ali i da je prve korake preduzela sama. Nastavu organizuje preko digitalne učionice, besplatne platforme koju je pronašla na internetu.
„Ja sam upravo na vezi sa svojim učenicima, upravo mi stižu zadaci koje sam postavila juče u pojedinačnim učionicama, koje sam napravila na platformi koju sam uradila za svako odeljenje posebno. Rok im je bio do petka, no mnogi učenici su požurili, vredni su. Ovo se, izgleda, njima dopada. Ovaj način za sada funkcioniše“, kaže Nerandžić-Čanda.
Trenutno po planu i programu, učenici prvog razreda obrađuju narodnu književnost.
„Ja sam započela sa bajkom ’Zlatna jabuka i devet paunica’. Dobili su zadatak da pročitaju i da odgovore na pitanja. Stavila sam im napomenu ko želi neku najvišu ocenu, može napisati esej – paralelu između neke autorske bajke po sopstvenom izboru i ove. Ja sam upravo dobila ove radove sa najvišom ocenom. U jednom odeljenju su to vrlo rado prihvatili da urade i taj dodatni zadatak iako im je rok bio petak“, objašnjava ova profesorka srpskog jezika.
Fakulteti sa odloženim terminima
Kao način da pomogne đacima i roditeljima, Vlada Srbije, u vanrednoj situaciji, usvojila je i uredbu za roditelje koji posao imaju u državnoj službi.
Tako će jedan roditelji deteta uzrasta do dvanaest godina imati pravo odsustva s posla tokom trajanja vanrednog stanja, odnosno kraja mera u borbi protiv epidemije korona virusom.
Pored osnovnih i srednjih škola nastava je prekinuta i na univerzitetima u Srbiji. Ministar Mladen Šarčević kaže da će na fakultetima prijemni za buduće brucoše svakako biti pomeren, a isto tako pomeraće se i ispitni rokovi.
U Bosni i Hercegovini online nastava izazov
U Bosni i Hercegovini online nastava se održava od, 12. marta, usljed pandemije korona virusa. Kako su se sve obrazovne ustanove prvi put suočile s ovakvom situacijom, alternativi oblik izvođenja nastave za sve je bio izazov.
Za sada, nastava se najbolje odvija u Kantonu Sarajevo (jednom od deset kantona u entitetu Federacija BiH) gdje profesori i roditelji nakon početnog šoka, ovakav vid nastave smatraju i prilikom za reformom postojećeg obrazovanja.
Početak alternativnog oblika nastave za sve je bio izazov, a u njemu su se ipak najbolje snašla djeca, kaže za Radio Slobodna Evropa direktor sarajevske Osnovne škole Safvet-beg Bašagić Namir Ibrahimović.
Osim roditelja, prvih dana u haosu bili i profesori.
“Vrlo je teško reći kome je ovaj obrazovni sistem teško pao. Rekao bih da je svima. Sa druge strane, ovo je prilika svima nama da naučimo nešto novo. Nakon početnog šoka mislim da ovakva škola prija najviše djeci, koja već nakon skoro sedam dana pokazuju veliko interesovanje za online platforme na kojima rade. Znači uspjeli smo da ih zainteresujemo, što znači da će lakše učiti i usvajati gradivo koje je programom propisano. Ono što je naš zadatak kao pedagoga je da im to interesovanje zadržimo”, objasnio je Ibrahimović.
Predsjednik Vijeća roditelja Kantona Sarajevo, Emir Vajzović, slaže se da su se djeca sa online nastavom odlično snašla, jer je kompjuter na kojem sada uče njihovo prirodno okruženje za kojim svakako provode par sati dnevno.
S druge strane, roditelji su prvih dana imali utisak da ponovo kreću u školu.
„Ova nastava je, ipak, jedan kompleksan proces, jer u njemu moraju da učestvuju i roditelji, posebno kod djece koja idu u niže razrede osnovne škole. Možda je najteže onima koji su u školu tek krenuli, odnosno uče slova i brojeve i tu je ta pomoć roditelja neophodna“, smatra Vajzović i napominje da nakon prvobitnog šoka ovaj sistem učenja mogu u zajednici svi da prihvate.
U nekim kantonima nastavnici moraju dolaziti u školu
Predsjednik Samostalnog sindikata osnovnog obrazovanja i odgoja FBiH Selvedin Šatorović, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da u nekim kantonima (deset kantona u Federaciji BiH) nastavnici još uvijek moraju dolaziti na posao, dok najbolje tehničke uslove za nastavu preko interneta ima Kanton Sarajevo (KS), gdje se ovakav vid nastave održava u svim osnovnim i srednjim školama.
"Nastavnici u KS obavljaju poslove od kuće, jednom sedmično se pojavljuju u školama sa predajom izvještaja onoga što je odrađeno u tom periodu i mislimo da je to najbolji modalitet koji je primjenjen na području Federacije BiH. Dakle, nema apsolutno potrebe za dolaskom, izlaganjem nepotrebnim rizicima nastavnika, odnosno radnog osoblja u školama", kazao je Šatorović za RSE.
Profesori će odlučiti da li će to biti kontakt sa učenicima preko emaila, Viber grupa, društvenih mreža ili Skype sastanaka, odnosno aplikacija koje nude video-pozive. Cilj je da učenici razmijene informacije sa svojim predmetnim profesorima i mislim da ćemo u tome u narednom periodu uspjetiHariz Idriz
Praksu online nastave uveo je i Hercegovačko-neretvanski kanton u Mostaru. Kako je za RSE rekao direktor Gimnazije Mostar, Hariz Idriz, nastava je prilagođena profesorima koji ovakav vid nastave mogu najlakše izvesti.
"Profesori će odlučiti da li će to biti kontakt sa učenicima preko emaila, Viber grupa, društvenih mreža ili Skype sastanaka, odnosno aplikacija koje nude video-pozive. Cilj je da učenici razmijene informacije sa svojim predmetnim profesorima i mislim da ćemo u tome u narednom periodu uspjeti“, objasnio je Idriz.
Prema najavama, časovi izgubljeni tokom prekida nastave zbog koronavirusa neće biti nadoknađivani, a ocjenjivanje učenika će se odvijati kao i obično, uglavnom preko testova koji će se takođe online održavati.
Online nastava aIi na Javnom servisu BiH
Osim online nastave, za učenike osnovnih škola na državnom Javnom servisu BHRT organizovana je i nastava iz fizike, matematike, biologije, hemije i geografije.
Emisiju pod nazivom "Domaća zadaća" vodi profesor sarajevske gimnazije Vedran Zubić koji na što zanimljiviji način pomaže osnovcima da što lakše prate nastavu.
Profesor Zubić smatra da i u online učenju ima dobrih stvari, jer je vrijeme da svi nauče nešto novo i počnu sa reformom obrazovanja.
“Ne bih volio da me bilo ko pogrešno shvati, ali iza svakog problema koji se dešava u društvu, a pandemija jeste takva, najčešće dođe neki humanizam, neki preporod i iluminati koje nas usmjere na pozitivne stvari. Ja mislim da ćemo kao roditelji u ovom periodu biti više posvećeni svojoj djeci, da ćemo više vremena provoditi sa njima, zajedno učiti i gledati ih kako rastu. Sa druge strane, kao profesori nadam se da ćemo shvatiti da je vrijeme da reformišemo obrazovni sistem, a da će nas ovi dani natjerati da vidimo da obrazovanje može da bude drugačije”, objasnio je profesor Vedran Zubić.
Platforme sa kojih se online nastava odvija u BiH besplatne su za sve učenike, nastavnike i škole, i sa njih se može pristupiti sa svih uređaja, preko bilo kojeg preglednika ili operativnog sistema.
