Zakonodavstvo Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine ne prepoznaje žrtve vojno-policijske operacije "Oluja", stradale na Petrovačkoj cesti, kao civilne žrtve rata - navodi se u zajedničkom saopštenju nevladinih Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.
Te tri organizacije su podsetile da su 8. avgusta pre 29 godina avioni MIG-21 Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva ispalili su rakete na izbegličku kolonu kod sela Svodna u BiH, a 7. avgusta isto se dogodilo kod Bosanskog Petrovca.
U saopštenju navode podatak da je u ta dva dana ubijeno 13, a ranjeno 19 osoba.
Iz regionalnih inicijativa mladih ukazuju da zakonodavstvo tri zemlje ne prepoznaje te žrtve kao civilne žrtve rata – za BiH oni su strani državljani i nemaju pravo na odštetu, dok u Hrvatskoj i Srbiji to pravo nemaju jer se povreda njihovih prava desila van teritorije te dve države.
Organizacije su zajednički izradile studiju "Ratni zločin na Petrovačkoj cesti - 29 godina bez priznanja i pravde za žrtve".
"Regionalna saradnja je preduslov za efikasno procesuiranje i ona mora biti prioritet jer samo tako države mogu tvrditi da ulažu napore da privedu pravdi odgovorne za stradanja i proterivanja srpskih civila u leto 1995. godine", ističe se u zajedničkom saopštenju.
Za šta su u Srbiji optuženi hrvatski piloti?
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu je u maju 2022. podiglo optužnicu protiv četvorice hrvatskih pilota optuženih za raketiranje kolone tokom akcije "Oluja".
Viši sud je mesec dana kasnije tu optužnicu potvrdio.
Podizanje optužnice tada je podiglo tenzije između zvaničnog Beograda i Zagreba, koji je odbio da pilotima uruči pozive za suđenje u Srbiji.
Ročišta u tom slučaju od tada nisu održana.
U dva raketiranja tokom avgusta 1995. godine, prema službeno nepotvrđenim podacima, živote je izgubilo 13 osoba, uključujući šestoro dece, dok su 24 osobe bile ranjene.
Hrvatski zvaničnici, pak, tvrde da su se u izbegličkoj koloni nalazili i vojnici i raketni sistemi i da nije bilo delovanja avijacije po koloni, a optužnicu su nazvali "politički motivisanom".
Od hrvatskih zvaničnika počela su da stižu i upozorenja da bi sudski proces koji je pre dve godine pokrenuo Beograd mogao da bude razlog za blokiranje ulaska Srbije u Evropsku uniju (EU).
Osuda prisustva ratnih zločinaca u javnom prostoru
Regionalne Inicijative mladih za ljudska prava u saopštenju objavljenom 8. avgusta ističu i da je prisustvo ratnih zločinaca u javnom prostoru dodatna prepreka miru.
U saopštenju se navodi primer prisustva Bože Bačelića, osuđenika za ratni zločin nad Srbima tokom akcije "Oluja" 1995, na državnom obeležavanju godišnjice te vojno-policijske akcije pre nekoliko dana u Kninu.
U saopštenju se ističe da su nedavne scene iz Imotskog u Hrvatskoj, poput skandiranja ustaških pozdrava i pokazivanje ustaških simbola, neprihvatljive i dodatno otežavaju dijalog na nivou zajednica.
Ocenjuje se da su državne komemoracije u Srbiji pretvorene u javne događaje na koje se ljudi dovoze po stranačkom zadatku i predstavljaju političku platformu za jačanje glasačkog tela.
"Samo odgovoran odnos prema sećanju, uz pijetet i dostojanstvo, može predstavljati doprinos miru", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se neretko sećanja koriste za javne obračune u kojima učestvuju i predstavnici institucija i da se atmosfera sukoba tako prenosi i u svakodnevni život, pa su se nekoliko dana od komemoracije žrtvama "Oluje" u Srbiji na nadvožnjacima u Beogradu pojavili natpisi "Ko boluje od zaborava nek letuje u Hrvatskoj".
Državno obeležavanje Oluje u Srbiji i Hrvatskoj
U Srbiji se godišnjica "Oluje" obeležava 4. avgusta, na dan kada je počela, kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.
Državno obeležavanje stradanja Srba u akciji "Oluja" je zvanično počelo da se organizuje 2015. godine, kada je odlučeno da 5. avgust bude proglašen Danom žalosti na teritoriji Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske.
Od tada toj manifestaciji pristustvuju čelnici Srbije, Republike Srpske, predstavnici Srba iz regiona i zvaničnici Srpske pravnoslavne crkve.
Dok se u Srbiji obeležava parastosom, u Hrvatskoj se "Oluja" obeležava proslavom, pošto su tom akcijom u okvire države vraćena područja koja je do tada pod kontrolom držalo pobunjeno srpsko stanovništvo.
Zvanični podaci hrvatskih nevladinih organizacija govore o više od 600 ubijenih civila i više od 200.000 proteranih Srba tokom te vojno-policijske akcije.
Haški tribunal je u aprilu 2011. godine prvostepeno osudio hrvatske generale Antu Gotovinu na 24 godine zatvora i Mladena Markača na 18 godina za zločine počinjene tokom akcije "Oluja".
Međutim, u novembru naredne godine Pretresno veće Tribunala je poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo dvojicu generala.
