Holokaust nije nešto što se isključivo dešavalo negde daleko od naših očiju, već je u pitanju mnogo kompleksniji fenomen, koji se 1941. godine, dogodio i u samom Beogradu.
To je osnovna poruka izložbe "Oktobar 1941.", koja je trenutno postavljena u Galeriji Istorijskog arhiva Beograda, a koja pokazuje da se, paralelno sa stradanjem Jevreja u logoru Sajmište ili Roma u Topovskim šupama, na ulicama glavnog grada život odvijao gotovo normalno.
"Sajmište se nalazi preko puta centra grada. Dakle, svi imaju priliku da vide šta se dešava u samom logoru, ljudi prolaze pored logora. Dok žene i deca umiru od gladi i bolesti u samom logoru, oko 2.000 ljudi svaki dan prolazi pored logora, idu od Beograda do Zemuna i nazad", rekao nam je Milovan Pisari, koautor izložbe "Oktobar 1941.", neke vrste tragičnog dnevnika grada Beograda, gde je, kroz arhivsku građu i štampu, na panoima izložen svaki dan tog zloglasnog oktobra i svakodnevni život koji se u tim danima odvijao.
"Svaki dan priča jednu priču", kaže Pisari, a one su prezentovane kako skroz dokumenta i slike, tako i kroz isečke iz tadašnjih, kolaboracionističkih dnevnih novina.
"To je taj kontrast... Na svakom panelu postoji priča o, da tako kažem, normalnom životu u gradu – cenama namirnica, bioskopskom ili pozorišnom programu, ali se isto tako, isti dan dešavaju masovna streljanja, interniranja ili naredbe od strane okupatorske vlasti. I tako smo išli kroz ceo mesec."
Nedeljom, na utakmicu pored logora
Jevreji su nakon aprila 1941. izbačeni iz društvenog života Srbije – zabranom da posećuju javna mesta ili naredbom da nose žute trake, a potom, nekoliko meseci kasnije, počela su i njihova masovna ubijanja.
U oktobru to dostiže vrhunac, kaže Pisari. Tada su streljani svi muškarci Jevreji iz Beograda i drugih gradova, a u oktobru je doneta i odluka o formiranju logora na Sajmištu. Tada počinje i poslednja faza Holokausta u Srbiji – sistematskog ubijanja preostalih Jevreja, pre svega žena i dece, korišćenjem ozloglašenog gasnog kamiona, takozvane "dušegupke".
"Ono što je važno napomenuti, jeste da se sve to dešava pred očima drugih ljudi. Beograd tada ima oko 400.000 stanovnika. Logori koji su formirani, Topovske šupe i Sajmište, nalaze se maltene u centru grada. Ljudi prolaze pored tih logora, idu na posao, tramvaj redovno ide ka centru ili ka Voždovcu na primer kada su Topovske šupe u pitanju... Ljudi idu na utakmice, tamo je blizu stadion. Svake nedelje, četiri do pet hiljada ljudi ide na utakmice, a tu se nalazi i logor."
"Trgovina odećom ugušenih"
Izložba predstavlja i neka važna dokumenta i svedočenja, koja prikazuju manje poznate detalje iz tog perioda, kaže koautor Nikola Radić Lucati. Pokazuje nam prvi intervju Fridriha Popsa, posleratnog predsednika Saveza jevrejskih opština.
"U tom intervjuu, Fridrih Pops, u delu u kome govori o gasnom kamionu koji je radio sa Sajmišta, pominje da je firma ’Obnova AD’ kupovala sva odela ugušenih u kojima se vrlo često nalazilo zašiveno zlato ili nakit. Imamo direktnu optužbu čoveka iz generacije, koji je rat preživeo u skrivanju i koji je u prvo intervjuu našao za shodno da zapravo poveže ono što je postojalo kao jasna ekonomska veza iskorišćavanja ljudi kao resursa, u čemu je učestvovala i kvinsliška vlast Milana Nedića i Dragog Jovanovića, da se preko državnih firmi zapravo kupovala odeća ugušenih", objašnjava Lucati.
Lucati nam ukazuje i na dokumenta koja pokazuju odnos Nedićeve vlade prema izbeglicama koje su došle iz NDH. Ukazuje nam na još jedan novinski članak.
"Između ostalog, u članku se pominje da ’posebno dobro ide odeća, a među njom naročito dobro idu cipele, zato što izbeglice ne pitaju za cenu’. Te izbeglice su, naravno, izbeglice iz NDH, kojima propaganda Nedićeve države tvrdi da im pomaže, ali ih non-stop nalazimo u poziciji kupaca i korisnika usluga za koje moraju da plaćaju."
Kritike zbog tekstova o četnicima kao kolaboracionistima
Reakacije na izložbu "Oktobar 1941." uglavnom su pozitivne, kaže istoričar Milovan Pisari, ali dodaje da je bilo i negativnih kritika.
"Ono što me je malo razočaralo, jeste da te kritike nisu upućene izložbi, odnosno pitanju Holokausta, nego su uzele u obzir određene stvari vezane Jugoslovensku vojsku u otadžbini, odnosno za četnike, za Dražu Mihailovića. Smetale su neke rečenice koje smo mi hteli da se ipak nađu u tim tekstovima o Mihailoviću i o četnicima kao kolaboracionistima."
Pisari dodaje i da im nije bila želja da se osude ljudi koji su 1941. normalno živeli pored logora, već da se skrene pažnja da se neke stvari oko nas dešavaju i dan-danas, a da ih mi možda ne primećujemo.
"Da na to obratimo pažnju i da se zapitamo da li se dešava nešto na šta mi ne obraćamo pažnju, a vrlo je teško za neke druge ljude", kaže naš sagovornik.
Planirano je da izložba "Oktobar 1941." u Galeriji Istorijskog arhiva Beograda bude postavljena do kraja maja.
