Skoro devet godina nakon potpisivanja Ohridskog okvirnog sporazuma, kojim je bio označen kraj oružanom konfliktu u Makedoniji, međuetnički odnosi u zemlji ponovo su dovedeni do tačke ključanja.
Za neke je on uspešan, drugi ga odbacuju. Predstavnici međunarodne zajednice u zemlji upućuju sve jače poruke političkim liderima za dosledno poštovanje okvirnog sporazuma i poboljšavanje političkog dijaloga.
Tenzije u odnosima između različitih zajednica, naročito najbrojnijih, Makedonaca i Albanaca, su permanentno prisutne, ali u poslednjih nekoliko nedelja one su izražene i značajnijim narušavanjima mirnog življenja.
Oružje zaplenjeno u jednoj od policijskih akcijaMakedonska policija je od kraja aprila do sredine maja izvela tri akcije u kojima je pronađena velika količina oružja, municije i druge vojne opreme u regionu ka granici sa Kosovom.
Najpre je oružje pronađeno u četiri bunkera u skopskom selu Blace, kada je došlo i do oružanog sukoba sa ljudima koji su čuvali oružje, zatim je kod skopskog sela Raduša vojna oprema bila u kombiju u kome su bila četiri člana kriminalne grupe.
Oni su otvorili vatru na policajce koji su uzvratili i ubili svu četvoricu. U trećoj akciji u tetovskom Novom Selu je zaplenjena veća količina oružja, municije i eksploziva i privedene su četiri osobe.
Akteri svih ovih događaja, osim policije, bili su lica albanske nacionalnosti iz Makedonije i iz Kosova, a činjenica da su u jednoj od akciji ubijene četiri osobe, samo je dodatno podiglo tenzije u zemlji, pa su neke partije Albanaca iz opozicije zatražile i nezavisnu istragu o tom slučaju.
Između prve i druge akcije policije održao se i mirni protest nekoliko hiljada ljudi organizovan od strane nevladinih organizacija makedonskih Albanaca, koji su tražili oslobađanje svih zatvorenih i okrivljenih za dela načinjena u konfliktu u 2001. godini.
Još kad se svemu tome doda i nekoliko slučajeva iz prethodnih meseci, koji su bili u vezi sa međuetničkim odnosima, nameće se pitanje o uspešnosti okvirnog sporazuma iz 2001. godine.
Kritike sa Zapada
Ljubomir FrčkoskiJedan od autora tog dokumenta, profesor Ljubomir Frčkoski, kaže da se sporazum sprovodi “na guranje” i nije ni čudo što međunarodni faktori upućuju kritike.
"Retorički se drže njega, ne kažu da su protiv, ali u praksi ga sprovode sa kočnicom. Naročito se ne poštuje jedan princip koji se često naziva duh Ohridskog sporazuma, a to je princip inkluzivnosti, odnosno donošenje zakona u oblastima koji se odnose na fer tretman kulture drugih", objašnjava Frčkoski.
Nedosledno sprovođenje sporazuma otvara mnoga nepotrebna vrata, raste kriminal, organizuju se protesti, a sve to ponovo čini stanje u državi katastrofalno, dodaje Frčkoski.
Politički analitičar Hisen Ramadani kaže da i pored oštrih kritika iz inostranstva za politiku koju vode vlasti, političari ne rade ništa da bi poboljšali stvari.
"Čudno je da vlada sve ovo vreme ignoriše ovakva ukazivanja koja su u zadnje vreme bila toliko oštra, da ja čak i ne pamtim da se takvo nešto nekada desilo."
Nedavno su ambasadori Evropske unije, NATO-a, OEBS-a i SAD-a poslali alarmantnu poruku kojom apeluju da politički lideri u Makedoniji dosledno poštuju Ohridski sporazum i da poboljšaju politički dijalog.
Oni su pozvali sve one koji se služe nasiljem da odustanu od toga jer time neće postići ništa.
Ervan FuereEvroambasador Ervan Fuere u nedavnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa upozorio je da su moguće unutrašnje tenzije u zemlji, pre svega međuetničke, ukoliko se reforme ne nastave i Makedonija ne dobije datum za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
"Već predugo vremena postoji klima neizvesnosti o tome gde ide zemlja. To ima negativni uticaj na međuetničke odnose, tako da će naša poruka i dalje biti u smeru da ohrabruje vladu da obrati pažnju na prioritete koje ima zemlja."
A jedan od tih prioriteta, možda i najvažniji, je rešavanje spora sa Grčkom o imenu zemlje. Mnogi analitičari smatraju da je odugovlačenje rešenja ovog problema i ulaska zemlje u NATO i EU, glavni razlog za dodatnu tenziju u odnosima između zajednica u Makedoniji, jer se albanski partner u Vladi, Demokratska unija za integracije, zalaže za što brže integrisanje Makedonije u evroatlantske strukture.
Zbog ovog pitanja sve češća je podela u zemlji na patriote i izdajnike, koju naročito forsiraju mediji naklonjeni Vladi, odnosno najvećoj partiji VMRO DPMNE.
Nedavno je TV voditelj Milenko Nedelkovski javno pozvao na likvidaciju izdajnika, odnosno prema njegovom kriterijumu, onih koji žele da se reši spor sa Grčkom. Reagiralo je i Udruženje novinara Makedonije, koje je pozvalo novinare da ne ostanu indiferentni na ovakve pretnje i da se najoštrije suprotstave na pojave koje izazivaju atmosferu linča i prezentaciju govora mržnje u nekim medijima.
*****
Pročitajte i ovo
Učestali incidenti na makedonsko-kosovskoj granici
Četvoro mrtvih u sukobu policije i kriminalaca u Makedoniji
Na granici Makedonije i Kosova skrivana velika količina oružja
Za neke je on uspešan, drugi ga odbacuju. Predstavnici međunarodne zajednice u zemlji upućuju sve jače poruke političkim liderima za dosledno poštovanje okvirnog sporazuma i poboljšavanje političkog dijaloga.
Tenzije u odnosima između različitih zajednica, naročito najbrojnijih, Makedonaca i Albanaca, su permanentno prisutne, ali u poslednjih nekoliko nedelja one su izražene i značajnijim narušavanjima mirnog življenja.
Najpre je oružje pronađeno u četiri bunkera u skopskom selu Blace, kada je došlo i do oružanog sukoba sa ljudima koji su čuvali oružje, zatim je kod skopskog sela Raduša vojna oprema bila u kombiju u kome su bila četiri člana kriminalne grupe.
Oni su otvorili vatru na policajce koji su uzvratili i ubili svu četvoricu. U trećoj akciji u tetovskom Novom Selu je zaplenjena veća količina oružja, municije i eksploziva i privedene su četiri osobe.
Akteri svih ovih događaja, osim policije, bili su lica albanske nacionalnosti iz Makedonije i iz Kosova, a činjenica da su u jednoj od akciji ubijene četiri osobe, samo je dodatno podiglo tenzije u zemlji, pa su neke partije Albanaca iz opozicije zatražile i nezavisnu istragu o tom slučaju.
Između prve i druge akcije policije održao se i mirni protest nekoliko hiljada ljudi organizovan od strane nevladinih organizacija makedonskih Albanaca, koji su tražili oslobađanje svih zatvorenih i okrivljenih za dela načinjena u konfliktu u 2001. godini.
Još kad se svemu tome doda i nekoliko slučajeva iz prethodnih meseci, koji su bili u vezi sa međuetničkim odnosima, nameće se pitanje o uspešnosti okvirnog sporazuma iz 2001. godine.
Kritike sa Zapada
"Retorički se drže njega, ne kažu da su protiv, ali u praksi ga sprovode sa kočnicom. Naročito se ne poštuje jedan princip koji se često naziva duh Ohridskog sporazuma, a to je princip inkluzivnosti, odnosno donošenje zakona u oblastima koji se odnose na fer tretman kulture drugih", objašnjava Frčkoski.
Nedosledno sprovođenje sporazuma otvara mnoga nepotrebna vrata, raste kriminal, organizuju se protesti, a sve to ponovo čini stanje u državi katastrofalno, dodaje Frčkoski.
Politički analitičar Hisen Ramadani kaže da i pored oštrih kritika iz inostranstva za politiku koju vode vlasti, političari ne rade ništa da bi poboljšali stvari.
"Čudno je da vlada sve ovo vreme ignoriše ovakva ukazivanja koja su u zadnje vreme bila toliko oštra, da ja čak i ne pamtim da se takvo nešto nekada desilo."
Nedavno su ambasadori Evropske unije, NATO-a, OEBS-a i SAD-a poslali alarmantnu poruku kojom apeluju da politički lideri u Makedoniji dosledno poštuju Ohridski sporazum i da poboljšaju politički dijalog.
Oni su pozvali sve one koji se služe nasiljem da odustanu od toga jer time neće postići ništa.
"Već predugo vremena postoji klima neizvesnosti o tome gde ide zemlja. To ima negativni uticaj na međuetničke odnose, tako da će naša poruka i dalje biti u smeru da ohrabruje vladu da obrati pažnju na prioritete koje ima zemlja."
A jedan od tih prioriteta, možda i najvažniji, je rešavanje spora sa Grčkom o imenu zemlje. Mnogi analitičari smatraju da je odugovlačenje rešenja ovog problema i ulaska zemlje u NATO i EU, glavni razlog za dodatnu tenziju u odnosima između zajednica u Makedoniji, jer se albanski partner u Vladi, Demokratska unija za integracije, zalaže za što brže integrisanje Makedonije u evroatlantske strukture.
Zbog ovog pitanja sve češća je podela u zemlji na patriote i izdajnike, koju naročito forsiraju mediji naklonjeni Vladi, odnosno najvećoj partiji VMRO DPMNE.
Nedavno je TV voditelj Milenko Nedelkovski javno pozvao na likvidaciju izdajnika, odnosno prema njegovom kriterijumu, onih koji žele da se reši spor sa Grčkom. Reagiralo je i Udruženje novinara Makedonije, koje je pozvalo novinare da ne ostanu indiferentni na ovakve pretnje i da se najoštrije suprotstave na pojave koje izazivaju atmosferu linča i prezentaciju govora mržnje u nekim medijima.
*****
Pročitajte i ovo
Učestali incidenti na makedonsko-kosovskoj granici
Četvoro mrtvih u sukobu policije i kriminalaca u Makedoniji
Na granici Makedonije i Kosova skrivana velika količina oružja
