Odluka Ustavnog suda BiH o privremenim merama kojima se van snage stavljaju zakoni u Republici Srpskoj kojima se u tom bh. entitetu zabranjuje rad državnih pravosudnih i istražnih institucija, osigurava poštovanje ustavnog okvira zemlje i potvrđuje autoritet državnih institucija, saopštila je u petak Kancelarija visokog predstavnika (OHR).
OHR je istakao da svi organi vlasti i politički akteri u BiH moraju da poštuju obavezujuće odluke Ustavnog suda BiH koji temelje ima direktno u Dejtonskom sporazumu.
"Brza akcija koju je poduzeo Ustavni sud naglašava sposobnost pravnog sistema Bosne i Hercegovine u zaštiti suvereniteta, ustavnog poretka i stabilnosti Bosne i Hercegovine i očuvanja vladavine prava", navodi se u saopštenju.
Ustavni sud BiH prethodno je u petak doneo privremenu meru i zaustavio primenu zakona koje je donela Narodna skupština RS, kojima se zabranjuje rad Suda, Tužilaštva, policijske Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), te Visokog sudskog i tužilačkog veća BiH na teritoriji tog entiteta.
OHR je naveo da prema odlukama Ustavnog suda sve državne institucije, uključujući SIPA, moraju nastaviti da deluju u zakonskom okviru BiH u okviru svojih mandata i nadležnosti.
"Integritet i funkcionalnost ovih institucija su od fundamentalnog značaja za održavanje stabilnosti i sigurnosti Bosne i Hercegovine", naveo je OHR.
Odluka Ustavnog suda BiH je usledila kao odgovor na apelaciju koju su podneli član Predsedništva BiH Denis Bećirović, predsedavajući državnog Zastupničkog doma Denis Zvizdić i član kolegija Doma naroda Kemal Ademović povodom neustavnih zakona koje je ranije potpisao predsednik RS Milorad Dodik.
Sud BiH, Tužilaštvo BiH i SIPA su formirani na osnovu zakona usvojenih u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, te potvrđenih u državnom Domu naroda. Da bi bili ukinuti, prema Ustavu BiH, o tome se mora izjasniti Parlament BiH.
Predsednik RS-a prethodno je osuđen i proglašen krivim za nepoštovanje odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt) i potpisivanje ukaza o proglašavanju zakona koje je Šmit poništio, a kojima se pokušalo sprečiti sprovođenje odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji RS-a.
Ustavni sud BIH doneo je i privremenu meru i o neprimjenjivanju Zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, poznatom u javnosti kao "zakon o stranim agentima. Zahtev je podnio Kemal Ademović, zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH.
Tim zakonom, kojeg je usvojila Skupština RS, se, po uzoru na ruski zakon, uvodi stroga kontrola rada civilnog sektora u RS-u.
