Britanska ekonomija je, u prvom kvartalu 2020. godine, usled pandemije COVID-19 opala za dva odsto, što je najbrži pad još od ekonomske krize iz 2008. godine.
Nacionalni zavod za statistiku objavio je da se najveći pad dogodio u martu, ali upozorava da je time obuhvaćena samo jedna nedelja karantina, koji je u Velikoj Britaniji uveden 23. marta.
Zbog toga, očekuje se da će pad britanske ekonomije biti daleko veći u drugom kvartalu ove godine, prenosi BBC.
Međutim, uprkos tome što obuhvata samo jednu nedelju potpunog zatvaranja zemlje usled pandemije, pad od dva odsto i dalje, proporcionalno gledano, predstavlja čak i veći ekonomski pad zemlje u odnosu na period svetske ekonomske krize, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo britanski Zavod za statistiku.
Takođe, objavljeno je i da je, u martu, ekonomska proizvodnja pala za 5,8 odsto, što je najgori mesečni rezultat još od 1997. godine, kada je u Britaniji počelo sa merenjem ovog ekonomskog parametra. Taj pad, od skoro šest odsto, veći je od bilo kog mesečnog pada tokom ekonomske krize.
Banka Engleske upozorila je da Ujedinjeno Kraljevstvo ide ka najvećoj recesiji, ikada zabeleženoj, procenivši da bi ovogodišnji pad mogao da bude i do 14 odsto, ukoliko se život vrati u normalu u julu.
Popuštanje mera
Ovi podaci objavljeni su nakon što je britanska vlada predstavila plan popuštanja restirktivnih mera u tri faze.
U prvoj fazi, koja je počela u utorak (13. maja), ljudi koji nisu u mogućnosti da rade od kuće, mogu da se vrate na posao, uz poštovanje svih mera fizičkog distanciranja.
"Svi sektori koji mogu da se otvore, to i treba da urade", poručila je britanska vlada, a to se, uglavnom, odnosi na prehrambenu industriju, građevinu i proizvodnju.
Vlada je objavila i da su mere pomoći privredi jako skupe i da ne mogu još dugo vremena ostati na snazi.
Takođe, Vlada u Londonu pozvala je građane da nose maske u svim zatvorenim prostorima, gde dolaze u kontakt sa drugim ljudima, kao što su prodavnice i javni prevoz.
Druga faza popuštanja mera trebalo bi da počne u junu, dok se poslednji krug relaksiranja mera očekuje tek u julu.
Britanski premijer Boris Džonson upozorio je da vlada zadržava pravo da, u bilo kom trenutku, ukoliko dođe do pogoršanja stanja u vezi sa širenjem korona virusa, vrati bilo koju od restriktivnih mera i zaustavi dalje otvaranje zemlje.
U Velikoj Britaniji je do utorka, 13. maja, zabeleženo više od 226.000 obolelih. Umrlo je oko 33.000 ljudi, što Ujedinjeno Kraljevstvo stavlja na drugo mesto u svetu, odmah iza SAD.
Otvaranje granica u Evropi
Nakon što je situacija u većini evropskih država stavljena pod kontrolu i započet je proces ublažavanja restriktivnih mera, Evropska komisija predložiće postepeno otvaranje granica unutar evropskog bloka.
"Pred nama je zajednička turistička sezona", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.
Uprkos pozivima evropskih zvaničnika da države koordinisano otvaraju svoje granice, neke od članica već su odlučile da otvore svoje granice sa susednim državama.
Tako su, na primer, Austrija i Nemačka postigle sporazum da granice otvore u dva koraka. Neka ograničenja će biti ukinuta već od petka, dok će do potpunog otvaranja doći 15. juna.
Takođe, baltičke zemlje otvoriće granice jedna za drugu od petka, formirajući tzv. "baltički balon".
I zemlje centralne Evrope, poput Češke i Slovačke, omogućile su migracije svojih državljana iz jedne zemlje u drugu.
Češka je još ranije najavila da će sa Hrvatskom započeti razgovore o kreiranju "turističkog koridora", kako bi se Česima omogućilo da ove godine, uprkos pandemiji, letuju u Hrvatskoj, koja je prošle godine bila njihova najpopularnija destinacija.
I druge zemlje se spremaju da spasu turističku sezonu.
U Francuskoj se od utorka (13. maja), na severozapadnoj obali otvaraju neke plaže, dok su plaže na grčkom Santoriniju već uveliko spremne, uz sve mere neophodne zaštite i održavanja fizičke distance. Ta zemlja planira da, od jula, dozvoli ulazak u zemlju turistima.
Evropska unija uvela je zabranu ulaska u šengenski prostor državljanima iz trećih zemalja do 15. juna.
Upozorenja američkih lekara
Američki lekari upozoravaju da korona virus nije samo običan virus, već da može uzrokovati veliki broj komplikacija, od kojih neke mogu biti i smrtonosne, prenosi CNN.
Prema ispovestima lekara koji su lečili pacijente obolele od COVID-19, virus može dovesti do formiranja krvnih ugrušaka, koji, u 20 do 50 odsto slučajeva, vode ka smrtnom ishodu.
Virus, najpre, napada sistem krvnih sudova, izazivajući stvaranje neprirodnih krvnih ugrušaka i tromboza. Lekari tvrde da se to događa zbog direktnog uticaja koji virus ima na arterije, piše CNN.
Takođe, kod mlađih pacijenata, primećen je veliki broj moždanih udara, ali i embolije pluća, odnosno krvnih ugrušaka u plućima.
Kod nekih pacijenata primećeni su i tzv. "COVID prsti na nogama", odnosno oticanje prstiju na nogama i promena njihove boje u ljubičastu ili crvenu. Lekari smatraju da su uzrok toga sitni krvni ugrušci koji se stvaraju kao posledica korona virusa.
Pored ovoga, korona virus može izazvati prestanak rada bubrega ili komplikacije imunog sistema.
Jedan od lekara je, za CNN, rekao da ono što lekare najviše frustrira jeste činjenica da COVID-19 može da se manifestuje na mnogo različitih načina, od problema sa disanjem, do izazivanja prestanka rada nekoliko organa istovremeno.
Uprkos tome što je najnoviji korona virus definisan kao bolest respiratornog trakta, ona, prema svedočenjima lekara, neke ljude napada i na druge načine.
Kod dece, na primer, ona izaziva poremećaje u imunom sistemu. u Njujorku su prijavljena 52 slučaja neobične bolesti koja je pogodila decu. Deca starosti od dve do 15 godina imala su povišenu temperaturu, sa simptomima sličnim kao kod Kavasakijeve bolesti (sindrom limfnih čvorova). Više od polovine njih imalo je osip, bol u stomaku, povraćanje i dijareju, dok su neka deca imala i respiratorne probleme.
Slični slučajevi misterioznog sindroma sa simptomima toksičkog šoka ili Kavasakijeve bolesti prijavile prijavljeni su i u mnogim evropskim državama, poput Francuske, Italije, Španije, Švajcarske i Velike Britanije, koje su najteže pogođene korona virusom.
Međutim, lekarima je i dalje nejasno kakva je veza između ove retke bolesti, koja se dijagnostikuje kod samo 3.000 dece u SAD godišnje, i COVID-19.
Neki lekari, sa kojima je CNN razgovarao, sumnjaju da je u pitanju reakcija imunog sistema dece na korona virus, odnosno da je moguće da imuni sistem preterano reaguje na virus i da antitela koja se stvaraju da bi se pobedio virus, mogu uzrokovati ovu retku bolest.
Druga struja, pak, smatra da virus slabi imuni sistem, zbog čega dolazi do stvaranja krvnih ugrušaka u plućima i otežan rad respiratornih organa.
CNN prenosi i da poslednja studija, objavljena u časopisu "Prirodna medicina" 12. maja podržava obe teorije.
Kineski lekari su, analizom imunih ćelija iz pluća pacijenata obolelih od COVID-19, otkrili da imuni sistem proizvodi veliki broj odbrambenih ćelija. Međutim, oni su došli i do saznanja da su najteže pogođeni pacijenti imali jako nizak nivo odbrambenih ćelija.
U svetu je do sada, prema podacima Džons Hopkins univerziteta, obolelo oko 4,3 miliona ljudi, dok je umrlo više od 292.000.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.