Nacrt Medijske strategije na kojoj je u Srbiji, krajem aprila stopiran rad, nije bio u skladu sa formatom prethodno dogovorenim sa predstavnicima Evropske unije (EU), obelodanila je Gordana Janković, šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS-a (Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju) u Beogradu.
Janković je precizirala da očekuje da će u narednih nekoliko nedelja nadležni u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, kao i novinarska i medijska udruženja usaglasiti sastav nove Radne grupe i kako će izgledati proces donošenja Medijske strategije koja će važiti do 2023. godine.
Sa druge strane, iz nadležnog ministarstva, osim uopštenih izjava o načelnoj spremnosti – nema nikakvih egzaktnih saznanja ili podataka kako će se okončati proces koji kasni bezmalo dve godine.
"OEBS će verovatno imati drugačiji mandat nego u prethodnom radu. Ne samo da će biti monitor procesa (nadgledati proces, prim. nov.), već će biti i facilitator (posrednik, prim. nov.). Mi samo želimo da pomognemo da se sve primedbe i zahtevi dobro rasprave pre nego što Radna grupa dođe do neke finalne verzije", govorila je Gordana Janković o novoj ulozi posmatračke misije koju predvodi u Beogradu u formulisanju Medijske strategije – dokumenta čija je svrha utvrđivanje smernica razvoja sistema javnog informisanja i jačanje demokratskih odnosa u medijima.
Međutim, problem sa stopiranim tekstom ukazuje Janković, bio je, između ostalog, i u neusklađenosti sa Zakonom o planskom sistemu Srbije (koji stupa na snagu u oktobru) i Uredbom o upravljanju javnim politikama koja prati to zakonsko rešenje.
"Način rada na strategiji će podrazumevati drugačiji pristup. Neophodno je definisati pet ciljeva u oblasti medija. I kroz njih definisati načine ostvarivanja ciljeva, koliko to košta državu, a koliko druge partnere. Podrazumeva čitav niz elemenata koja dosadašnja strategija nije uzimala u obzir", navela je Gordana Janković.
Inače, rad na novoj – petogodišnjoj Medijskoj strategiji je u svojevrsnoj blokadi od kraja aprila kada je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića u parlamentu obelodanila informaciju o stopiranju rada na izradi tog dokumenta – što je, kako je tada pojasnila Vasiljević, rezultat dogovora i zajednička odluka predsednika i premijerke Aleksandra Vučića i Ane Brnabić.
Međutim, ostaje nejasno kakva je uloga Suzane Vasiljević u čitavom procesu, s obzirom na to da kao savetnica za medije predsednika države, u formalnom smislu nema i ne bi mogla da ima nikakvu ulogu.
Kako saznaje agencija Beta Suzana Vasiljević, uprkos tome što se u javnosti nezvanično pominjala kao članica nove Radne grupe, neće biti njen deo. Ona će, kako je izvestila Beta, biti angažovana "na organizaciji, obezbeđivanju sredstva za rad Radne grupe i održavanje javne rasprave".
Za to vreme, jedna od strana koja bi trebalo da nosi proces usvajanja nove Medijske strategije – Ministarstvo kulture i informisanja, nema novih informacija nakon stopiranja rada.
"Znaću kada ona bude napisana i kada je dobijem da je pročitam", poručio je Aleksandar Gajović, državni sekretar u nadležnom ministarstvu, na skupu održanom u organizaciji činilaca nevladinog sektora Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Građanskih inicijativa.
"Cilj strategije mora da utvrdi realne pravce u stvaranju stabilnog sistema. Hoću da vam kažem da ministarstvo želi da pruži svoj puni doprinos Strategiji razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine", poručio je Gajović.
Međutim, osim kašnjenja u formulaciji predloga teksta dokumenta proces su obeležile i kritike stručne javnosti zbog čega su bivšu Radnu grupu napuštali njeni članovi. Među njima je bila i Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (Nezavisno udruženje novinara Srbije - NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine - NDNV, Asocijacija nezavisnih medija - ANEM, Lokal pres i Asocijacija onlaj medija - AOM).
Kao obrazloženje naveli su da je odbačeni nacrt Strategije razvoja javnog informisanja do 2023. godine, "nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva".
Sada, s obzirom na to da proces otpočinje gotovo ispočetka, predstavnici NUNS-a izašli su javnost sa svojim predlozima na kojima su u međuvremenu radili.
- Novinarstvo na ivici ponora
- Gromoglasna tišina za slobodu medija
- Taktičko popuštanje vlasti oko medija zbog spoljnih pritisaka?
Tamara Filipović ukazala je da je važno ispraviti manjkavosti prethodne Medijske strategije (koja je formalno važila do 2016. godine) i zakona, koja su, kako tvrdi, nedosledno primenjivani i zloupotrebljavani.
"Dovelo je do toga da nam je trenutno jako ugrožen medijski pluralizam, pogotovo na lokalnom nivou, gde je sprovedena takozvana partijska privatizacija. Novinari i medijski profesionalci rade u jako nepovoljnom okruženju za slobodno upražnjavanje prava izražavanja medijskih sloboda", ukazala je Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Istovremeno, prema podacima kojima raspolaže Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u projektu sufinansiranja rada medija država Srbija godišnje utroši najmanje dve milijarde dinara ili oko 1,7 miliona evra. Zbog toga je, upozorava Tanja Maksić iz te organizacije, precizno definisanje upravo te stavke u novoj Medijskoj strategiji izrazito značajna.
"Nemamo analizu potreba za svaku lokalnu zajednicu koja se zapravo finansira na ovaj način. Nemamo kriterijume i merila za članove konkursnih komisija koje daju svoj sud o kvalitetu projekta i predlažu koji treba podržati, a koji ne. Nemamo evaluaciju svega što je napravljeno u tom smislu, niti dobar sistem kontrole", zaključuje Tanja Maksić iz Balkanske istraživačke mreže.
Mogući iskorak u ovom procesu mogli bi dati razgovori koje su u sredu 24. maja u Vladi Srbije sa premijerkom Srbije Anom Brnabić imali predstavnici novinara i medijskih udruženja koji su ga ranije napustili.
Nakon sastanka saopšteno je da su se razmatrale mogućnosti zajedničkog rada kroz formiranje nove Radne grupe koja bi, prema obećanjima koja stižu od vlasti, Medijsku strategiju trebalo da završe do kraja 2018. godine.
Facebook Forum