U izveštaju Misije OEBS-a o postupcima za ratne zločine od 2003. do 2014. godine u Srbiji kritikuje se učinak institucija za procesuiranje ratnih zločina. Rezultati izveštaja ukazuju da je stopa po kojoj se pokreću novi postupci generalno niska, na visok broj ponovljenih sudjenja, nekonzistentnost u izricanju presuda i nepravilnu primenu međunarodnih principa. Navedeno je da je evidentan politički pritisak i da procesuiranje ratnih zločina nema političku podršku i podršku javnosti. Mnoge od iznetih primedbi odbacuju predstavici tužilaštva i suda za ratne zločine.
Šef misije OEBS-a Peter Burkhard izjavio je da je od 2003. do 2014. godine procesuirano 160 osoba, da su pravosnažno okončana 27 predmeta u kojima su osuđene 73 osobe.
“Ove brojke ukazuju na nezadovoljavajuć učinak institucija za procesuiranje ratnih zločina. Pravosuđe ima sistematski problem sa obradom slučajeva srednjeg i visokog ranga. Ovo je delom posledica nepravilne primene načela odgovornosti, uključujući komandnu odgovornost. Od 2010. ukupan broj istraga ratnih zločina je opao i uključuje manje osumnjičenih, kao i manji broj žrtava. Stopa kojom se novi slučajevi iniciraju je približna cifri od jednog slučaja na tri godine”, rekao je Burkhard.
U izveštaju se navodi da dok među optuženim licima ima pripadnika svih većih nacionalnih grupa, velika većina njih su srpske nacionalnosti a da su istovremeno, mnogi predmeti koji se odnose na srpske žrtve okončani oslobađajućim presudama, te da je tokom godina to dovelo do toga da istaknuti srpski političari otvoreno kritikuju rad institucija koje postupaju u predmetima ratnih zločina. OEBS je našao da je stopa po kojoj se pokreću novi postupci generalno niska (u proseku jedan novi predmet po tužiocu na svake tri godine), kao i da broj istraga opada. Još jedan nedostatak koji je primećen u nekoliko predmeta odnosi se na nejasne optužbe u pogledu oblika učešća u izvršenju krivičnog dela. Kao problem se navode i sumnje izražene od strane nekoliko svedoka u pogledu postupaka pripadnika policijske jedinice koja je zadužena za njihovu zaštitu.
Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji, poručio je da je pitanje pravde i pravosuđa "visoko kotirano u agendi EU" i da će upravo poglavlje 23 koje se odnosi na tu oblast, biti među prvima koja će biti otvorena.
“Mislim da je u slučaju Srbije došlo do konkretnog Akcionog plana za poglavlje 23. Čini mi se da je posebno bitno da je kapacitet organizacija civilnog društva ojačan kroz učešće na ovom projektu i očekujemo da će im ovo iskustvo pomoći da nastave nezavisno praćenje suđenja i da daju svoje objektivne izveštaje”, rekao je Davenport.
Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, naveo je da se kroz izveštaj ukazuje i na položaj institucija, misleći na sud i tužilaštvo, i njihovu krhkost.
“Zbog stalne izloženosti napada izvršne vlasti odnosno političke pritiske na našu samostalnost i nezavisnost kada je u pitanju sud smatram da je izveštaj izuzetno značajan”, rekao je Vukčević.
Vukčević je kritikovao izveštaj u delu u kome se govori da su optužnice nejasne rekavši da je to laički zaključak. Govoreći o zamerci da poslednjih godina broj istraga opada, odnosno da jedan tužilac pokrene nov predmet u proseku za tri godine, Vukčević je rekao da je bilo problema kada se prešlo na tužilačku istragu, ali da je statistički to vrlo varljivo jer nije isto pokrenuti jedan predmet sa jednom ili dve žrtve i predmet u kome ima više stotina žrtava.
“Osvrnuću se u svom govoru na memorandume i protokole o ustupanju dokaza, o formiranju zajedničkih istražnih timova u predmetima, poslednja dva predmeta, Štrpci i Srebrenica. Nisu krenula ta suđenja, ja očekujem da će se to ubrzo desiti. Predmet Štrpci je zločin koji se dogodio pre 23 godine u vozu na liniji Beograd – Bar. U BIH je optuženo 10 lica, kod nas je optuženo 5 lica. Zločin u Srebrenici je najveći zločin, koji se odigrao posle Drugog svetskog rata u Evropi, a mi tretiramo lokalitet Kravice gde je stradalo preko hiljadu i 300 ljudi. To su masovni zločini i veliki je naš uspeh što smo uspeli da te stvari procesuiramo”, rekao je Vukčević.
Neutemeljeno zaključivanje
Na statisku iznetu u izveštaju, ali i ceo izveštaj reagovao je sudija Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić.
“Zaključivanje da je Tužilaštvo za ratne zločine vodilo postupke u kojima su žrtve Srbi, čak i kada nije bilo čvrstih dokaza, mislim da je neutemeljeno. Nije tačno da Republika Crna Gora i Republika Srbija ne izručuju svoje državljane, pogledajte dopunu ugovora između Republike Crne Gore i Republike Srbije iz 2011. godine. U skladu sa tim ja lično sam pritvorio četiri lica, pripadnika DB-a Crne Gore za zločin nad Muslimanima, odnosno prinudno proterivanje, koji nisu izručeni samo zato što je tužilaštvo Crne Gore u međuvremenu odustalo od njihovog daljeg progona. Trenutno je u proceduri izručenje jednog državljanina Crne Gore Republici Srbiji. Nije tačno da nije bilo ustupanja gonjenja između Republike Hrvatske i Srbije. Momić Milorad, predmet Škorpioni u redovnoj sudskoj proceduri ustupljen Republici Hrvatskoj, suđen i osuđen”, naveo je Dilparić.
Sudija Dilparić je izneo podatke da je do danas optuženo 214 lica, da je pravosnažno osuđeno 65 a oslobođeno 34, nepravosnažno osuđeno sedam lica a oslobođeno četiri, nov postupak nakon ukidanja prvostepene odluke – 30, 48 dopuna istrage. Rekao je i da je Tužilaštvo odustalo od gonjenja 48 osoba, a da je protiv 17 osumnjičenih postupak obustavljen zbog smrtnog slučaja.
Sudija Dilparić ukazao je i na problem lica koja su pod poternicom države Srbije a za koja je postupak u prekidu jer nisu dostupni.
“Mi trenutno imamo prekid postupka u odnosu na 118 lica, to znači da je 118 lica pod poternicom države Srbije, koji mogu biti svakog trenutka na bilo kojoj granici uhapšeni u zavisnosti od volje zemlje koja ih kontrološe. Mislim da je ono što tužilaštvo mora pre svega da uradi da preispita te predmete. Mislim da će država Srbija i tužilaštvo i sud dobiti mnogo time što će to preispitati i eventualno odustati tamo gde nema dovoljno dokaza u smislu preporuka koje daje i OEBS u svom izveštaju”, rekao je Dilparić.
Milica Kolaković-Bojović, članica radne grupe za izradu Nacionalne strategije za procesurianje ratnih zločina, rekla je da izveštajem, koji se završava sa 2014. godine, nisu obuhvaćeni neki događaji koji su, po njenoj oceni, u dobroj meri promenili situaciju u ovoj oblasti. Ona kaže da je pregovaračka grupa za poglavlje 23 kao odgovor na pet preporuka iz Izveštaja o skriningu uradila Akcioni plan za pregovore u okviru ovog poglavlja.
“Drugi korak je izrada i usvajanje Nacionalne strategije za procesurianje ratnih zločina. Mislim da će usvajanje ovog dokumenta biti zaključna tačka u svm spekulacijama da li u političkom vrhu postoji opredeljenje i podrška da organi za ratne zločine mogu nesmetano da vode postupke”, navodi Kolaković-Bojović.
Autor izveštaja je Misija OEBS-a u Srbiji, a publikacija je nastala u okviru projekta o praćenju suđenja za ratne zločine koji finansira EU, a sprovodi OEBS.
