Normalizacija odnosa među elitama Zapadnog Balkana ključna je za zajedničko prevazilaženje prošlosti, preporuka je studije Evropskog pokreta u Srbiji, koja je predstavljena 5. novembra u Beogradu. Istraživanje je urađeno na osnovu iskustava u slučajevima pomirenja među evropskim državama.
Igor Novaković, direktor istraživanja iz beogradskog ISAC fonda, rekao je da je na primeru Srbije i Mađarske zaključeno da je jedna od najvažnijih stvari promena narativa.
"Ključ je priznanje nevinih žrtava iz prošlosti. Jako su bitne inovativne manjinske politike i njihova primena, dok je politička normalizacija svakako značajna. To sve otvara prostor za normalizaciju između zajednica ali onda moraju da uslede pristupi da se polako dolazi do pomirenja između društava", kazao je Novaković.
Prema rezultatima studije, faktori važni za pomirenje su i protok vremena od početka procesa, evropske integracije i adekvatno manjinsko zakonodavstvo.
Pomirenje na početku
Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta, rekla je da su ankete pokazale da većina građana, 25 godina od rata u Bosni i Hercegovini i 20 godina od sukoba na Kosovu, smatra da je pomirenje na početku.
"Na osnovu studija koje smo imali priliku da vidimo, to je dugotrajan i veoma osetljiv proces. Pokazuje se i da je izuzetno važna uloga političkih lidera zemalja koje ulaze u pomirenje, kao i lidera nacionalnih manjina i većinskih naroda", naglasila je Minić.
Tomaš Stražaj, direktor Slovačke asocijacije za spoljnu politiku iz Bratislave, kaže da je i kroz slučaj Slovačke i Mađarske dokazano da dobra politička volja vodi ka pomirenju.
"Ono što bi svakako trebalo izbegavati, kako smo naučili, je preduzimanje unilateralnih poteza. Rekao bih da naši mađarski prijatelji povremeno nisu odoleli takvim akcijama. I onda, naravno, odgovor druge strane, rekao bih, bude kakav bude", naveo je Stražaj.
Korisna iskustva drugih zemalja
Za prevazilaženje teškog nasleđa, kako je pokazalo istraživanje, potreban je angažman civilnog društva, uključujući i crkvu, kao i uključivanje mladih u proces pomirenja.
"Iskustvo govori da se istoričari nikada neće složiti oko stvari iz prošlosti, da verovatno neće imati jedinstven stav. Ali to ne znači da ne bi trebalo da zajedno ponude svoje verzije događaja kako bi postojale jedinstvene knjige iz istorije u kojima bi njihovi pogledi bili prezentovani", rekao je Tomaš Stražaj.
Adam Balcer, istraživač varšavskog Instituta WiseEuropa, rekao je da za Zapadni Balkan mogu da budu korisna iskustva istorijskih odnosa Poljske i Nemačke.
"Učešće civilnog društva i simbolički gestovi su od najveće važnosti. Politika identiteta i sećanja kroz koju se utiče na istoriju je vrlo, vrlo osetljivo pitanje. Mora se voditi računa o tome, jer ga političari mogu preuzeti i zloupotrebiti. Oni istoriju mogu da zloupotrebe kao instrument pritiska, kao izvor za pravljenje tenzija i ucena", zaključio je Bacler.
Ova konferencija, kako je saopšteno, deo je projekta "Od Varšave do Tirane - zajedničko prevazilaženje prošlosti" koji sprovode Evropski pokret u Srbiji, EUROPEUM Institut za evropsku politiku iz Češke, Istraživački centar Slovačke asocijacije za spoljnu politiku, mađarski Institut za spoljne poslove i trgovinu, Institut WiseEuropa Poljska i Akademija za evropske integracije i pregovore iz Albanije, uz podršku Međunarodnog višegradskog fonda. Projekt ima za cilj, naveo je Evropski pokret, da doprinese postojećem procesu pomirenja konkretnim idejama i predlozima zasnovanim na dobrim praksama iz iskustava pomirenja u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, konkretno zemljama Višegradske grupe.
Facebook Forum