U Tužilaštvu za organizovani kriminal u nedelju je nastavljeno saslušanje osumnjičenih za malverzacije sa regresiranim đubrivom, na čelu sa bivšim ministrom poljoprivrede Sašom Draginom, koje je prethodnog dana oko 22 sata prekinuto zbog velikog broja osumnjičenih.
Svih devet osumnjičenih biće saslušani u zakonskom roku za zadržavanje od 48 sati, izjavio je specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Osim Dragina na saslušanje je priveden vlasnik konsultantske kuće "Ces Mekon" Zvonimir Nikezić, bivši predsednik Upravnog odbora HIP Azotare Pančevo Radoslav Vujačić, bivši zamenik direktora Azotare Mihajlo Grujić, bivši direktor PKB-a Milan Veljović, bivši direktor poljoprivrednog dobra "Aleksa Šantić" kod Sombora Arsenije Katanić, bivši direktor kruševackog Instituta za krmno bilje Dragi Lazarević, bivša direktorka firme "Invej" Verica Spasić i vlasnik preduzeća "Terabo" Borislav Stojković.
Radisavljević je kazao da se krivičnom prijavom uhapšeni terete da su učinili niz nepravilnosti u vezi sa prometom regresiranog mineralnog đubriva u toku 2009. i 2010. godine koje je po uredbama Vlade Srbije bilo namenjeno poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i preduzećima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u kojima država ima svoj kapital, ali da je đubrivo završilo kod privatnika.
Mediji javljaju i da Tužilaštvo za organizovani kriminal i Radna grupa Uprave kriminalističke policije MUP-a nastavljaju istragu kriminalnih radnji u pančevackoj "Azotari".
Narednih dana očekuju se privođenja u akciji "Žito" u kojoj se pojavljuju gotovo isti osumnjičeni kao i u akciji "Ðubrivo", tvrde nedeljna izdanja dnevnih listova, precizirajući da je reč je o sumnjama da je 2010. godine, na osnovu ugovora o pozajmljivanju žita, "Azotara" oštećena za više od 18 miliona evra, koliko su zaradile firme "Invej" Predraga Rankovića Peconija i "Ju point" Zorana Drakulića.
I Savet za borbu protiv korupcije prosledio je 23. juna prošle godine Vladi Srbije Izveštaj o ugovaranju štetnih poslova, zbog kojih bi Azotara iz Pančeva mogla da pretrpi štetu veću od 17 miliona evra. Savet je od Vlade Srbije tada tražio da preispita te štetne ugovore po Azotaru.
Čedomira Čupića iz Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pitali smo da li, uz sva dosadašnja, ovo poslednje, hapšenje bivšeg ministra Dragina i još osmorice osumnjičenih za malverzacije sa mineralnim đubrivom upućuje na istinsku borbu protiv korupcije.
Čedomir Čupić
"Pretpostavljam da su i policija i tužilaštvo istražili to dobro i da postoje čvrsti materijalni dokazi, jer bi bez toga bilo svako hapšenje opasno i mislim da bi napravili velike greške, kao što je prethodna vlast radila - uhapsi nekoga, pa se posle ispostavi da nisu imali dovoljno materijalnih dokaza i mnogi od njih su posle nekoliko meseci boravka u pritvoru dobijali velike odštete, što znači da su plaćali svi građani. Ako bi se taj obrazac ponavljao, to bi bilo vrlo opasno, jer bi to onda bio jedan obrazac osvetoljubivosti i nešto što unosi veliki nered u politički život - znači, da se svaka garnitura koja dođe obračunava sa prethodnom. Ne verujem da bi oni sada išli tim starim načinom, jer bi to platili, jednostavno bi imali štetu na sledećim izborima. Što se tiče tih hapšenja, svi oni koji su ulazili u nelegalne poslove treba da budu uhapšeni, jer to je jedini način borbe protiv korupcije", podvlači Čupić.
Iz opozicije, posebno iz najveće, Demokratske stranke, povodom učestanih hapšenja osumnjičenih za korupciju, čuju se prigovori da ta hapšenja predstavljaju hajku na političke protivnike.
Čupić smatra da oni koji trvde da na delu nije obračun sa korupcijom nego sa političkim protivnicima treba da iznesu dokaze za takve tvrdnje.
"Braniti se da se samo hapse ljudi iz DS ili neke druge stranke koja je bila na vlasti, nije dovoljno - potrebni su dokazi. Što se tiče zloupotreba, mi znamo da živimo u zemlji visoke i opasne korupcije koja je postala obrazac i način života na kraju krajeva. Na to nam i međunarodne organizacije i EU skreću pažnju, jer one imaju dosta podataka, posebno u poslovanju onih koji dolaze sa strane i to je nešto što je činjenica. Kada počne borba protiv te činjenice, onda se uvek nađe neko ko hoće to da skrene i da kaže da je to vezano za neke obračune. Ja kažem bilo bi loše, ako bi neko bez dokaza bio uhapšen, pa posle pušten", kaže Čupić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković slaže se sa ocenom da je akcija previše ozbiljna da bi u pitanju bila politička odmazda, ističući da je nezadovoljstvo Draginom u političkom smislu postojalo već u okviru bivše vladajuće koalicije s obzirom da je kao ministar bio zamenjen tokom rekonstrukcije prethodne vlade.
"Čini mi se da je u ovom slučaju, bar kada je reč o natpisima u novinama i onome što možete čuti u elektronskim medijima, nema mnogo elemenata za stav da se radi o političkoj odmazdi", kaže Stanković dodajući da ne znači da neće biti uhapšen i neko iz redova sadašnje vladajuće koalicije.
"Ova akcija će verovatno trajati jako dugo. S obzirom na stepen korupcije u Srbiji, ne bih isključio da ona traje čitav jedan mandat. U ovom trenutku jeste tačno da nije uhapšen niko blizak vladajućoj koaliciji, ali ako se pominje Predrag Ranković Peconi kao jedan od kontroverznih biznismena koji je takođe pod lupom pravosudnih organa, a koji je kao što znamo bio i verovatno još uvek jeste povezan sa SPS-om, onda ne znači da pravda neće dočekati i nekog ko je blizak sadašnjoj vladajućoj strukturi", napominje on.
Stanković ističe i da treba pustiti da dokazi govore, ali i kritikovati sve ono što bi moglo da liči na dnevno-političku instrumentalizaciju borbe protiv korupcije.
Čedomir Čupić smatra da je zemlji potrebna i nova zakonska regulativa kako bi se sankcioisale eventualne zloupotrebe u borbi protiv korupcije.
"Ovo je sada opomena da se donesu zakoni da oni koji nekoga uhapse u slučaju da su pogrešili odgovaraju, a ne da plaćaju odštetu građani nego da neko ide u zatvor od onih organa koji učestvuju u tome - da li je to policija, tužilaštvo ili neko iz izvršne vlasti - da lično odgovara i da lično plati štetu", kaže Čupić.
