Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) je označavanjem Kube kao države sponzora terorizma, u svojim poslednjim danima na vlasti nastavila uvođenje spoljnopolitičkih mera koje će otežati diplomatske planove novoizabranog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), pišu svetski mediji.
Vraćanje na spisak
Na američkom spisku država sponzora terorizma, do dodavanja Kube u ponedeljak, 11. januara, nalazili su se samo Iran, Sirija i Severna Koreja, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Kuba je prvi put stavljena na spisak državna sponzora terorizma 1982. godine u vreme predsednika Ronalda Regana (Reagan) zbog, kako je tvrdio Vašington, dugogodišnje podrške Havane latinoameričkim gerilskim grupama.
Tu oznaku je uklonio predsednik Barak Obama (Barack) 2015. godine u okviru šireg popravljanja odnosa dve zemlje, što je dovelo do ponovnog otvaranja američke ambasade u Havani, ukidanja nekih ekonomskih sankcija i prve posete američkog predsednika ostrvu od revolucije 1959. godine.
Većina tih poteza preokrenuta je pod Trampom koji je vodio politiku sankcija "maksimalnog pritiska" na ostrvsku zemlju, pridodajući nove kaznene mere u, kako piše Fajnenšl tajms, pokušaju rušenja komunističke vlade.
Komplikovanje sa zanemarivim efektom
Označavanje Kube sponzorom terorizma, mada možda neće imati značajne posledice po Havanu, zakomplikovaće planove dolazeće Bajdenove administracije za popravljanje odnosa dve zemlje, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Bajden je tokom predizborne kampanje govorio o vraćanju otvorenijeg pristupa Kubi iz vremena predsednika Obame koji je višedecenijsku političku i ekonomsku izolaciju Havane nazvao reliktom Hladnog rata, ukazuje list. Bajden je obećao "brzu promenu propale Trampove politike koja je nanela zlo kubanskom narodu a ništa nije uradila na unapređenju demokratije i ljudskih prava".
Bajdenova administracija može opet ukloniti Kubu s liste države sponzora terorizma, ali će za to biti potreban postupak procene koji bi mogao mesecima da traje, ističe Njujork tajms koji navodi da je u procesu vraćanja Kube na tu listu prekršena standardna procedura u Stejt departmentu, pošto se time bavila Kancelarija za pitanja zapadne hemisfere, a ne kako je uobičajeno, Kancelarija za borbu protiv terorizma.
Tim potezom se automatski pokreću sankcije SAD prema Kubi koje će, međutim, prema oceni eksperata, verovatno imati zanemarive efekte s obzirom na postojeće američke kaznene mere. U prethodne dve godine, Kuba je bila, kako navodi list, pod najintenzivnijim američkim sankcijama u poslednjih 50 godina, što je doprinelo velikim nestašicama osnovnih potrepština poput lekova i hrane, dok je prema podacima kubanske vlade, prošle godine, BDP Kube pao za 11 odsto.
Nove sankcije će onemogućiti legalne finansijske transakcije preko američkih institucija, kao i bankarske transakcije preko trećih zemalja. Evropske banke nerado obavljaju plaćanje kubanskim državnim preduzećima, a vraćanje terorističke oznake će, ocenjuje Njujork tajms, dalje smanjiti želju da se rizikuje.
'Sigurna luka za teroriste'
Kuba je već dugo sporno pitanje u američkoj politici, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) ukazujući da je Tramp čvrstom retorikom prema Havani dobio podršku mnogih glasača poreklom s Kube, kao i iz drugih latinoameričkih zemalja koji su kritični prema toj ostrvskoj državi i njenom regionalnom savezniku Venecueli.
Državni sekretar SAD Majk Pompeo (Mike Pompeo) je u saopštenju naveo da je vraćanje Kube na listu država sponzora terorizma opravdano zato što je Kuba pružila utočište nekolicini američkih begunaca poput žene koja je optužena za ubistvo pripadnika policijskih snaga Nju Džersija 1973.
Pompeo je takođe rekao da je Kuba odbacila zahtev Kolumbije za izručenje 10 pripadnika Nacionalne oslobodilačke armije koji su povezani s bombaškim napadom u Bogoti 2019. kada su ubijene 22 osobe.
Stavljanjem Kube na terorističku list, administracija, međutim, nije tvrdila da je kubanska vlada podržavala međunarodni terorizam, što je dugo bio kriterijum Stejt departmenta za uključivanje na taj spisak, ukazuje američki list i ističe da predstavnici Bajdenove Demokratske partije odbacuju da potez kao "politizovan".
Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodriges (Bruno Rodríguez) kritikovao je odluku Trampove administracije kao "licemeran i ciničan". "Politički oportunizam SAD su prepoznali svi oni koji su iskreno zabrinuti za zlo terorizma i njegove žrtve", naveo je na Tviteru (Twitter).
Državni sekretar SAD je rekao da je Kuba zaslužila uključenje na listu zbog pružanje "sigurne luke teroristima". Pompeo je naveo u da je Havana slala ljude za podršku obaveštajne službe i obezbeđenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura (Nicolas) koji je stvorio "slobodno okruženje" da teroristi žive u toj zemlji.
Kuba, Kolumbija i Venecuela
Osnovni razlog za vraćanje Kube na listu koji je iznela administracija jeste odbijanje Havane da izruči 10 gerilskih lidera kubanske Nacionalne oslobodilačke armije (ELN) optuženih za napad na školu za policijsku obuku u kojem je poginuo 21 kadet, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Kolumbijski predsednik Ivan Duke (Duque) je posle bombaškog napada u Bogoti obustavio mirovne pregovore s ELN-om i aktivirao nalog za hapšenje njenih lidera. Stejt department je u maju saopštio da Kuba "ne sarađuje u potpunosti" u naporima u borbi protiv terorizma, citirajući odbijanje da izruči gerilske vođe Kolumbiji.
Kuba međutim odgovara da se 10 gerilaca nalazi u toj zemlji na osnovu zahteva prethodne kolumbijske vlade da žive tu dok traju pregovori vlasti i ELN-a, ukazuje list i dodaje da od napada u januaru 2019. Kuba insistira da je dogovor još na snazi a da su navodi da pruža utočište teroristima neosnovani.
Bivši zvaničnik, koji je govorio za Vašington post pod uslovom da ne bude imenovan, rekao je da razume gnev Kolumbijaca zbog napada, ali da Kubanci smatraju da im je Trampova administracija postavila zamku vršeći pritisak na Dukea da ne poštuje protokol potpisan s Havanom.
Kolumbija i SAD ranije su navodili da ELN operiše iz utočišta koja im u susednoj Venecueli omogućava tamošnja vlada, premda, kako navodi Vašington post, Trampova administracija nikada nije pokrenula postupak da se Venecuela označi kao sponzor terorizma.
Političke mine
U poslednjim danima vlasti, Trampov tim pokrenuo je niz značajnih promena s ciljem da zacementira svoje nasleđe i ograniči Bajdenovu spoljnu politiku, piše Forin polisi (Foreign Policy) uz ocenu da odlazeća administracija u Jemenu, na Tajvanu i Kubi postavila političke nagazne mine novom predsedniku.
Samo deset dana pre odlaska s funkcije, državni sekretar Pompeo najavio je da će administracija označiti jemenski pokret Huti, koji ima podršku Irana, kao terorističku organizaciju, uprkos upozorenju međunarodnih humanitarnih organizacija da bi to moglo ozbiljno omesti isporuku neophodne pomoći u zemlju razorenu ratom.
Pompeo je takođe najavio da će SAD ukinuti višedecenijsku politiku "samo-nametnutih" ograničenja u kontaktima američkih i tajvanskih zvaničnika, što je naišlo na brzu osudu zvaničnika u Pekingu.
Iskusne diplomate i spoljnopolitički stručnjaci talas najava u poslednjem trenutku opisuju kao oproštaj odlazeće administracije s namerom da ometu spoljnu politiku nove administracije, ističe američki časopis. Mada ti potezi neće direktno sprečiti Bajdena da prekine Trampovu spoljnu politiku, oni će to politički i diplomatski otežati.
Terorističke oznake u vezi s Jemenom i Kubom biće nezgodno pitanje za Bajdenovu administraciju, ukazuje Forin polisi na ocene stručnjaka i zvaničnika, zato što će se Stejt department suočiti s političkim teretom dokazivanja da su označeni entiteti promenili svoje ponašanje što bi opravdalo povlačenje te karakterizacije ili će rizikovati kritike republikanca u Kongresu i spoljnopolitičkih jastrebova.
Facebook Forum