Iako je bilo najavljivano da bi evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) trebao ove nedelje da preda izveštaj o stepenu ispunjavanja uslova da se Kosovu ukinu kaznene mere Evropske unije, u poslednjem trenutku je došlo do odlaganja bez konkretnih objašnjenja.
Borrelj je trebalo da izveštaj podnese na sastanku ambasadora država članica EU koji je održan 11 juna. Izveštaj tog dana nije stigao ambasadorima.
Diplomatski izvori EU su za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdili da je nekoliko ambsadora protestovovalo zbog toga, naglasivši da je u aprilu zatraženo da se izveštaj izradi što je pre moguće.
Nema zvaničnog objašnjenja za razloge odlaganja u podnošenju izveštaja visokog predstavnika Borelja ali iz diplomatskih izvora u EU se nezvanično saznaje da je Evropska komisija predstavila probleme.
'Da se razjasne pojedine tačke'
Prema istim izvorima, Komisija želi da "razjasni neke tačke izveštaja".
Okvirni datum za podnošenje izveštaja sada je 19. jun, iako i dalje nema garancija da će se to dogoditi.
Na sastanku ambasdora koji je održan 23. aprila, ambasadori država članica su prvi put raspravljali mogućnost ukidanja mera koje je Brisel uveo u junu 2023 godine.
Više diplomatskih izvora RSE u Briselu je krajem aprila reklo da se većina država članica EU zalaže za ukidanje restriktivnih mera za Kosovo. Jedina razlika među državama članicama bila je da li da se mere ukinu odmah ili postepeno.
Upućeni u izradi Boreljovog izveštaja ukazuju da će on verovatno potvrditi da su sazreli uslovi da se ukinu mere i da jedina neponznanica ponovo ostaje da li će predlog biti za poptuno ili postepeno ukidanje mera.
'U završnoj fazi'
Portparol Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano već nekoliko nedelja poručuje da je izveštaj u završnoj fazi i da će uskoro biti dostavljen zemljama članicama.
Zemlje članice EU tražile su da se izveštaj sačini što je pre moguće, ali je njegovo podnošenje više puta odlagano i zbog radnji kosovskih vlasti na zatvaranju objekata Poštanske štedionice Srbije u severnom delu Kosova.
Ove akcije su nazvane "jednostranim i nekoordinisanim sa potencijalom da podstaknu tenzije".
Mere protiv Kosova donete su pre godinu dana kao odgovor na eskalaciju bezbednosne situacije na severu Kosova kada Kosovo šalje predsednike izabrane na izborima koje su Srbi bojkotovali u zgrade opština.
Razmatranje mogućnosti
Zvaničnici EU napominju da su mere donete iz konkretnih razloga, te da bi u tom slučaju na osnovu ovih razloga trebalo da se zasniva preporuka za njihovo uklanjanje.
Podnošenje izveštaja, čak i uz jasnu preporuku, ne znači trenutno ukidanje mera. Ovaj izveštaj služiće samo zemljama članicama da ovo pitanje vrate na dnevni red i da u narednom periodu počnu da razmatraju mogućnost ukidanja mera.
EU je u junu prošle godine uvela kaznene mere Kosovu. Ove mere uključuju obustavu svih susreta evropskih zvaničnika sa zvaničnicima iz Prištine, obustavu sastanaka u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja te suspenziju predpristupnih fondova. EU je takođe odbila da razmotri projekte Kosova u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.
Ove mere je pripremio kabinet Žozepa Borelja, koji je predlog predstavio državama članicama od kojih se očekivalo da ih ispoštuju. Zbog toga se one nazivaju merama, a ne sankcijama.
