Premijer Srbije Aleksandar Vučić biće prisutan na nedeljnoj inauguraciji predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović. Navodeći da je to za njega bila teška odluka, te da su ga prijatelji nagovarali da odustane od puta u Zagreb, predsednik Vlade Srbije je saopštio da je prelomio nakon konsultacija sa predsednikom države Tomislavom Nikolićem.
Stoga se i pitanje koje smo postavili premijeru Vučiću, da li u neku ruku "vadi fleke" predsednika Nikolića, čini umesnim:
“Kao predstavnik Srbije u Zagreb ide predsednik Vlade Republike Srbije. Ako želite mene da uvredite da kažete da sam niži funkioner i to mogu da prihvatim nije problem. Sa gospodinom Nikolićem sam se konsultovao i on se saglasio sa tim. Za njega je nemoguće da ide u Zagreb, jer je Dan državnosti Republike Srbije i on ima celodnevni program”, odgovorio je Vučić na pitanje RSE.
Kada je o predsedniku države reč, odluku da se ne pojavi na svečanosti prvog suseda u Zagrebu Nikolić je obrazložio proslavom Dana državnosti koji Srbija obeležava 15. februara, na dan donošenja Sretenjskog ustava iz 1835. godine:
"Svakako ne bih mogao da idem u Zagreb. Ali razmislio bih da li da idem, ako bi to bilo nekog drugog dana. Zaista želim da imam dobre odnose sa Hrvatskom, ne bih se osvrtao na packe koje su stizale iz Hrvatske od različitih ljudi, ili ostajale bez reakcije državnog vrha.", rekao je predsednik Nikolić.
On se po izboru 2012. godine našao na udaru kritika zbog spornih izjava o Srebrenici ili Vukovaru kao “srpskom gradu”, što je vrlo slično osporavanjima sa kojima se po izboru za predsednicu Hrvatske suočila Kitarović, opisujući Srbe u Hrvatskoj kao Hrvate.
Bitnijim od ovoga čini se to što se svečanost u Zagrebu održava u trenutku pojačanih šumova na relaciji dve države i to samo dve sedmice nakon što je Međunarodni sud pravde u Hagu okončao višegodišnji spor, odbijanjem hrvatske tužbe i srpske protivtužbe za genocid.
Uprkos protivljenju svojih, kako kaže, političkih prijatelja Vučić tvrdi da je pitanja koja opterećuju javnost u obe države ostavio po strani zarad stabinosti u regionu.
„Mi istinski želimo unapređenje odnosa u regionu, stvaranje takvih odnosa koji će ići na dobrobit našeg naroda, ali i hrvatskog naroda. Mislim da je to dobra i važna vest. Ne pamtim da je neka odluka, koja svakao nije dobra za mene lično naišla na toliko otpora. Nijednu noć u poslednjih 10 meseci nisam dobio toliko negativnih poruka i toliko lošeg odijuma. Ali ja svoju odluku da menjam neću.“, rekao je Vučić.
On će u Zagrebu, osim prisustva inauguraciji Kolinde Grabar-Kitarović, posetiti Mitropoliju SPC i sa Miloradom Pupovcem, čelnikom Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj prisustvovati liturgiji povodom Dana državnosti Srbije.
Iako se neprisustvo predsednika Srbije u nedelju u Zagrebu može staviti u kontekst potencijalnog revanšizma, jer je njegovom preuzimanju predsedničke dužnosti u Srbiji pre dve godine od regionalnih predstavnika prisustvovao samo onaj iz Crne Gore, moglo bi se reći da je Vučićev odlazak u Zagreb i potvrda premijerove političke premoći u Srbiji.
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku ocenjuje za naš program da bi upravo sa te pozicije trebalo tumačiti Vučićevu odluku.
„Imajući u vidu da ide premijer Srbije mislim da je to izuzetno visok nivo na inauguraciji hrvatske predsednice. U pitanju je političar koji u ovom trenutku ima najveću moć. Mislim da to što se predsednik Srbije tamo neće pojaviti, s obzirom na to da ide premijer, neće ostaviti nikakav trag. Činjenica da ide premijer, zapravo potpuno potire ideju o bilo kakvom lošem potezu Beograda prema Zagrebu.“, smatra Aleksandra Joksimović.
Nikolićeva odluka da propusti inauguraciju svoje hrvatske koleginice, uprkos činjenici da se održava na značajan državni praznik Srbije, može se tumačiti i kao pokazatelj nezadovoljstva zbog pojedinih poteza vlasti u Zagrebu.
Stav je Simeona Pobulića, spoljnopolitičkog analitičara, koji upozorava da to međutim ne bi smelo da se odrazi na odnose dveju država koje opterećuje pregršt otvorenih pitanja
„To nije i ne bi smelo da bude presudno. Imamo druge velike stvari na kojima sa Hrvatskom moramo da radimo. To su dugoročna pitanja koja zahtevaju veliko strpljenje. Nisu tu samo ratni zločini, imamo velikih pitanja u oblasti ekonomije, sukcesija.... Tako da smatram da treba da smirujemo situaciju, a ne da je bilo kakvim komentarima raspaljujemo. Interesi su daleko širi. I to ne samo zbog Evrope i našeg ulaska u Evropsku uniju već i zbog toga što nam je region veoma važan. Ekonomski, bezbednosno i kako god hoćete“, smatra Pobulić.
Odnosi Hrvatske i Srbije bili su u kratkotrajnom usponu dok su na predsedničkim funkcijama bili Boris Tadić i Ivo Josipović. Samo po sebi stupanje na sceni bivšeg radikala Tomislava Nikolića bilo je veliki izazov za dve države. Nikako ih ne bi trebalo izjednačavati, ali je nesumnjivo da je sličan test za odnose Beograda i Zagreba i useljavanje u Banske dvore političarke u koju desni HDZ polaže velike nade.
