Akademik Predrag Palavestra preminuo je u 85. godini života. Bio je jedan od najuglednijih srpskih intelektualaca, poznat kao književni kritičar, istoričar moderne srpske i jugoslovenske književnosti. Za redovnog člana SANU izabran je 1981. godine, a od 1990. je član Akademije nauka i umetnosti BiH. Bio je i član Krunskog saveta koji je objavio vest o njegovoj smrti.
Opisujući kao kao jednog od retkih “stubova kulture” u Srbiji, književnica Vida Ognjenović nam je, povodom smrti Predraga Palavestre, još kazala:
“Bio je novinar i urednik raznih časopisa međaša, kao što su ‘Savremenik’, ‘Književne novine’… Bio je dugogodišnji predsednik Međunarodnog PEN centra Srbije, a onda počasni potpredsednik. Bio je intelektualac koji se mešao i to uvek sa odlučnim stavom u stvari naše kulture, u odnosu kulture i politike i uvek na strani kulture. Osim toga Predrag Palavestra je bio istoričar književnosti, retke akribije, retkoga poštovanja za činjenice u pravom smislu reči. Bio je erudita, veoma obavešten i obrazovan. Obaveštavao se na nekoliko jezika, vrlo aktivno putujući na kongrese PEN-a, na skupove, držeći predavanja po svetu o srpskoj i jugoslovenskoj književnosti. Bio je akademik, doktor književnosti, dugogodišnji direktor Instituta za književnost, a u vreme dok je bio angažovan na tom mestu pokrenuto je dosta vrlo zanimljivih projekata, između ostalih projekat o pokretu avangarde u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti i umetnosti. Treba dodati da je Palavestra bio intelektualac evropejskog tipa. Govorio je bez povišavanja tona, razložno, ubedljivo, odlikovao se visokom intelektualnom tolerancijom. Isto onako kao što je umeo da ispravlja tuđe greške, tako je umeo i da prašta, smatrajući da je bolje naučiti, nego ispaštati zbog neznanja”.
Vida Ognjenović se slaže u oceni da je Palavestra bio neka vrsta opozicije u SANU, iako i sam krajem osamdesetih učestvovao u pisanju Memoranduma, nezavršenog dokumenta o poziciji Srba u tadašnjoj Jugoslaviji, na koji su se kasnije oslonile vodeće nacionalističke opcije. Sam Palavestra dalje će biti opozicija prema onim akademicima koji su istrajavali na nacionalističkom kursu:
“Smatram da je Palavestra bio model akademika po kome može da se zamišlja akademik svake velike i svetske akademije. Ne samo svojim obrazovanjem, nego i svojim pogledima na svet, koji su bili humanistički. On je zaista bio humanista u pravom smislu te reči. Tu ne mislim na čovekoljublje nego na humanističku naobrazbu i humanistički pogled na svet”, kaže Vida Ognjenović.
Predrag Palavestra rođen je u Sarajevu 1930. godine. Studirao je na beogradskom Filološkom fakultetu, gde je i doktorirao 1964. godine.