Piše: Aleksandar Palikot
Nagnuti stubovi koji jedva drže kupolu iznad oltara, razbijeni prozori i komadi krhotina na podu Hrama Preobraženja zaprepastili su i razgnevili stanovnike koji su došli da vide koliko je to zdanje oštećeno u ruskom raketnom udaru, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Polina Horobec i Polina Hrodovska, dve šesnaestogodišnjakinje koje žive u blizini, plakale su i zagrlile jedna drugu.
"Stan mi se tresao. Šokirana sam. Osećam samo strah", rekla je Hrodovska.
Serhij Tkačenko, sveštenik koji je došao u crkvu ubrzo posle napada dok je još bio mrak, rekao je da mu je "prizor uzdrmao dušu".
"Ne znam kako je to moglo da se desi", rekao je on.
Volodimir Visocki, jedan od radnika koji sakupljaju krhotine razbijenog stakla i razbijenog gipsa, gorko se nasmejao na negodovanje okupljenih: "To je iznenađujuće i neshvatljivo kao i svaki dan ovog rata", rekao je on.
Stanovnici Odese su prošli kroz nekoliko neprospavanih noći kada je Rusija izvela niz napada raketama i dronovima na taj lučki grad i druga priobalna područja, od kojih su mnogi bili usmereni na objekte za skladištenje i izvoz hrane, nakon što je 17. jula Moskva objavila da se povlači iz Crnomorske inicijative za žitarica u kojoj su posredovale Ujedinjene nacije.
U ruskom raketnom napadu 23. jula – najvećem vazdušnom napadu na Odesu od početka invazije u februaru 2022. godine – poginula je najmanje jedna osoba, dok je ranjeno najmanje 22, među kojima je četvoro dece. U napadu je takođe oštećeno ili uništeno najmanje 25 istorijskih zgrada u centru grada, koji je u januaru dodat na Uneskovu listu ugroženih lokacija svetske baštine.
Uništavanje kulturnog nasleđa u gradu koji su mnogi Rusi nekada smatrali "Sankt Peterburgom na Crnom moru" dosad nije bilo zabeleženo – za razliku od straha i smrti izazvanih vazdušnim napadima.
Najmanje 25 civila je ubijeno, a više od 100 ranjeno u vazdušnim napadima na Odesu od početka opšte invazije. U široj Odeskoj oblasti, broj žrtava je još veći.
'Ništa gore od besposlice'
Jutro posle napada 23. jula došlo je do spontanog iskazivanja prkosa i jedinstva, kada su stotine stanovnika pohitale na pogođena mesta kako bi učestovale u raščišćavanju ruševina.
Zenoida i Anastasija Čumak, majka i njena odrasla ćerka, došle su da pomognu u Domu naučnika, organizaciji posvećenoj nastavnicima i profesorima koja se nalazi u nekadašnjoj palati ruske aristokratske porodice najpoznatije po svom potomku Lavu Tolstoju.
Kada je projektil pogodio privatnu kuću nekoliko metara od palate, njeni stari vitraži su izbijeni, a brojni komadi nameštaja iz ranog 19. veka su oštećeni ili uništeni. Za Anastasiju, doktorku koja je svojevremeno u nekadašnjoj palati prisustvovala konferencijama i koncertima, napad je "tragičan dokaz ruskog varvarstva".
"Ali nema ništa gore od besposlice, pa smo došle ovde", dodala je ona.
U istom talasu napada pogođena je još jedna zgrada podignuta sredinom 19. veka u kojoj se već nekoliko decenija nalazi vrtić.
Kćerke bliznakinje Oleksandra Babiča, istoričara i turističkog vodiča, godinama su tu svakodnevno dolazile. To prelepo mesto koje je bilo njihov "drugi dom" sada ne može da se koristi i biće potrebni meseci renoviranja da se vrati u prvobitno stanje, rekao je Babič za RSE.
Babič je bio član tima koji je napisao izveštaj za Unesko koji je pomogao da istorijski centar Odese dobije status za koji su mnogi stanovnici očekivali da će ga zaštititi od uništavanja.
"Uradili smo šta smo mogli, ali međunarodne organizacije teško da su efikasne ili proaktivne u ovom ratu", rekao je on, posmatrajući niz uništenih zgrada u Preobraženskoj ulici.
Masivni napad
Posle napada 23. jula, rusko Ministarstvo odbrane je tvrdilo da je hram oštećen projektilom ukrajinske protivvazdušne odbrane, a ne ruskim projektilom. Za tu tvrdnju su se uhvatili neki proruski Telegram kanali koji se čitaju u Odesi.
Sada se detaljno proučava putanja projektila. Analitičari ipak ukazuju da je Rusija kriva i da ukrajinska protivvazdušna odbrana napravi štetu, jer ne bi ni delovala da nije bilo napada.
Henadij Horbah, arhitekta iz Odese koji je došao na Saborni trg posle napada, rekao je za RSE da razaranja na tom mestu jasno pokazuju da je pogođeno projektilom.
"Rusi žele da nas ponize, ali nas samo navode da ih još više mrzimo" rekao je on i dodao da veruje da je napad na istorijske znamenitosti u centru grada bio nameran. Takvo osećanje izrazili su mnogi stanovnici na dan napada.
Prema ukrajinskoj vojsci, Odesa je bila napadnuta s najmanje pet tipova projektila, uključujući visokoprecizne rakete Oniks, krstareće rakete voda-kopno Kalibar, balističke rakete Iskander i neprecizne, ali moćne rakete H-22.
Potpukovnik Serhij Sudec, oficir Nacionalne garde, rekao je za RSE da je hram "nesumnjivo" pogođen projektilom i da preciznost oružja korišćenog u napadu ukazuje da je "centar grada namerno gađan".
Stručnjaci međutim kažu da rakete H-22 imaju 50 odsto šanse da pogode metu s odstupanjem od 300 metara, što sugeriše da neke od lokacija koje su pogođene možda nisu bile gađane.
'Direktni pogodak'
U svakom slučaju, kontroverza je dobila maha među nekim ljudima u Odesi jer je glavna pravoslavna crkva u gradu verovatno najnesrećnija meta ruskog napada.
Hram Preobraženja pripada Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (UPC), koja je istorijski povezana s Moskvom i koja je pod žestokim kritikama u Ukrajini zbog oklevanja da prekine veze s Ruskom pravoslavnom crkvom i njenim poglavarom, moskovskim patrijarhom Kirilom, koji je snažno podržao rusku invaziju na Ukrajinu i rekao da ruski vojnici koji poginu u bitci prinose "žrtvu koja čisti sve grehe te osobe".
UPC, koja i dalje dominira u Odesi, ogorčeni je rival Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU), koju je 2019. kao nezavisnu priznao duhovni poglavar svih pravoslavnih hrišćana, vaseljenski patrijarh Vartolomej, čime je okončana viševekovna ruska dominacija nad pravoslavnim hrišćanstvom u Ukrajini.
Sam hram – prvobitno sagrađen krajem 18. veka, srušen tokom ateističke kampanje sovjetskog diktatora Josifa Staljina 1930-ih i obnovljen pošto je Ukrajina stekla nezavisnost 1991. godine – osveštao je patrijarh Kiril 2010. godine, u prisustvu Vladimira Putina koji je tada bio ruski premijer.
"Jedino pozitivno u ovoj situaciji jeste što je pogođena Moskovska patrijaršija", rekao je uz podsmeh Jurij, prijatelj Horbaha koji je nedavno otišao iz Hersona, grada blizu linije fronta dalje na istoku, zbog stalnog ruskog granatiranja.
Posle napada, poglavar UPC, mitropolit Onufrije, rekao je da "svako ko cilja u nebo na kraju pogodi samog sebe", ne pripisujući krivicu Rusiji ili Ukrajini. Ali, na iznenađenje mnogih, Odeska eparhija, koja je pod njegovom nadležnošću, osudila je, kako je navela, "direktan pogodak neprijateljske ruske rakete" i za napad ocenila da je "teroristički čin".
U izrazu solidarnosti s ogorčenim vernicima, sveštenici su posle napada ispred hrama izložili kopiju ikone poznate kao Kasperovskaja Bogorodica – original se nalazi u drugoj crkvi u Odesi i vernici kažu da ona štiti grad – i organizovali javnu molitvu, rekavši da je "čudesno spasena".
Teško izvojevano jedinstvo
Prema rečima Valerija Bolhana, glavnog urednika nezavisnog lokalnog medija Intent i saradnika Centra za javne istrage, nevladine organizacije za borbu protiv korupcije u Odesi, Ukrajinska pravoslavna crkva je "poslednji bastion proruskog raspoloženja u Odesi".
Ponavljajući optužbe koje se u Ukrajini često iznose protiv UPC, on je rekao da njeni lideri u Odesi imaju "bliske veze s FSB", glavnom ruskom obaveštajnom službom.
Međutim, simpatije prema Rusiji nisu samo posledica delovanja sveštenika UPC. Postoje i drugi ljudi koji šire proruske narative među stanovnicima Odese, od kojih mnogi imaju rođake koji žive u Rusiji ili na okupiranom Krimu.
Neki od Telegram kanala s fokusom na Odesu, kao što je popularni kanal Tipična Odesa, koji kontrolišu ljudi koji žive u Rusiji, protive se "ukrajinizaciji" javne sfere i često napadaju patriotski kurs lokalnih vlasti.
Mnogi zvaničnici Odese – pre svega dugogodišnji gradonačelnik Henadij Truhanov, koji je u prošlosti otvoreno pokazivao simpatije prema Moskvi – podržali su nacionalnu vladu u žestokom otporu prema ruskoj invaziji i značajno promenili svoju retoriku.
Truhanova, koji je ljutito osudio nedavne napade, ukrajinsko tužilaštvo za borbu protiv korupcije pritvorilo je u maju. Istražitelji ga optužuju da je proneverio 92 miliona grivna (2,5 miliona dolara) iz gradskog budžeta kroz malverzacije s kupovinom zgrade fabrike u stečaju 2016. On negira krivicu.
Otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, najmanje 25 civila je ubijeno, a više od 100 povređeno u vazdušnim napadima na Odesu.
Gradonačelnik, čiji je nagli prelazak na žestoke ukrajinske patriotske slogane naišao na radosne osmehe stanovnika, morao je da nosi elektronsku nanogicu dva meseca, ali nastavlja da vlada pošto slučaj sporo napreduje.
Bolhan je za RSE rekao da vlasti u Kijevu najverovatnije koriste ovu situaciju da drže kontroverznog, ali popularnog političara "pod svojim nadzorom".
Kada je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski posetio ono što je ostalo od Hrama Preobraženja tokom posete Odeskoj oblasti, Truhanov je bio upadljivo odsutan.
Uprkos zategnutim odnosima lokalnih vlasti s Kijevom, rat je dodatno pomerio raspoloženje javnosti u Odesi u korist Ukrajine.
Bolhan kaže da ova transformacija traje makar od Evromajdan protesta u kojima je 2014. predsednik naklonjen Moskvi svrgnut s vlasti u Kijevu i smrtonosnog incidenta 2. maja te godine u Odesi, gde su se sukobile pristalice i protivnici pokreta Evromajdan, a 42 osobe stradale u požaru u Domu sindikata.
"Opšta invazija je ojačala proukrajinsku orijentaciju grada i nedavni napad će samo podstaći gnev na Rusiju", rekao je Bolhan. On je dodao da se nada da će nalet medijskog interesovanja izazvanog slikama oštećenog centra grada skrenuti pažnju zapadnih pristalica Ukrajine na slabu protivvazdušnu odbranu grada.
Rusija će biti još 'agresivnija'
Ta odbrana je bila na dramatičnom testu kada je Rusija izašla iz Crnomorske inicijativu za žitarice – koja je godinu dana omogućavala bezbedan transport ukrajinskih žitarica do Bosfora i dalje na svetska tržišta – i pokrenula brojne napade na ukrajinska postrojenja za izvoz hrane.
Posle povlačenja Moskve iz sporazuma, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je da će sve brodove koji plove ka Ukrajini smatrati potencijalnim prevozom vojnog tereta. Kijev je odgovorio navodeći da će na isti način tretirati brodove koji plove ka Rusiji ili okupiranim ukrajinskim teritorijama.
Sidart Kaušal (Sidharth Kaushal), naučni saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu, rekao je da će Rusija još "agresivnije" postavljati mine u Crnom moru i da će možda pokušati da zaustavi brodove i nastaviti da napada luke. Ipak, rekao je on, Rusija će se verovatno uzdržati od gađanja brodova, strahujući od moguće međunarodne reakcije.
Kaušal je na brifingu u Odesi 25. jula rekao da je malo verovatno da će Turska ili druge zemlje u regionu pomoći Ukrajini da prevaziđe ovu blokadu jer Ankara, koja je jedina u crnomorskom regionu može da obezbedi ukrajinski izvoz, ima interese koji se preklapaju s ruskim na severu Afrike, Bliskom istoku i u Siriji.
"Rusija efektivno blokira severno Crno more. I ove akcije mogu da izazovu glad, a vidimo i ugrožavanje bezbednosti hrane", rekao je on.
Andrej Klimenko, šef Instituta za strateške crnomorske studije u Kijevu, rekao je za RSE da je kampanja vazdušnih udara na ukrajinske luke "apsolutno očekivana" i da su joj prethodili uglavnom uspešni pokušaji Rusije da minimizira izvoz ukrajinskih žitarica usporavanjem birokratskih procedura u okviru Crnomorske inicijative za žitarice.
"Želeli su da pokažu da stvarno napuštaju dogovor, kao i da Erdoganu (turskom predsedniku Redžepu Tajipu) i Ujedinjenim nacijama manifestuju da mogu da rade šta hoće", rekao je on povodom ruskih napada.
Klimenko je takođe rekao da "hibridni i konvencionalni rat" oko Crnog mora traje od 2014, kada je Rusija zauzela Krim, a da se nedavna eskalacija odvija u kontekstu ukrajinske kontraofanzive i napada udara na to poluostrvo, pre svega Krimski most.
On je rekao da će "dok se NATO ne oslobodi iracionalnog straha od Rusije, Kremlj podizati ulog do ivice međunarodnog sukoba i pokušati da pretvori Crno more u svoje unutrašnje jezero da bi ostvario svoje ekonomske i političke interese".
'Idemo vam na živce'
Brodovi se ne mogu videti na horizontu s plaža Odese, koje su prazniji nego ikada ranije usled zabrane kupanja zbog miniranja mora i zagađenja nastalog probijanjem brane Kahovka na Dnjepru, što je dovelo do ekološke katastrofe u regionu.
Neki se ipak kupaju i život ide dalje, ali drugog leta opšte invazije, građani Odese ne mogu da pobegnu od realnosti rata, a neki od njih kipte od bola i gneva.
Dvadesetrogodišnja Anastasija Sirčenko rodom iz Odese rekla je za RSE da su raketni napadi protekle nedelje bili "prosto zastrašujući", ali da su se ljudi u gradu "pomirili s mogućnošću dugog rata".
Ona je iz Ukrajine otišla u Poljsku posle početka invazije 2022, da bi se vratila nekoliko meseci kasnije pošto je shvatila da je "kod kuće samo u Ukrajini".
Odesa prolazi kroz transformaciju velikih razmera: čak 300.000 od otprilike milion stanovnika otišlo je posle početka ruske invazije, a vratio se samo ograničen broj njih. S druge strane, više od 120.000 interno raseljenih lica prijavilo se u tom gradu od februara 2022.
Sirčenko se posle povratka pridružila, kako je rekla, "nacionalističkoj organizaciji" pod nazivom Idemo vam na živce. To ime potiče od fraze iz odeskog dijalekta koji meša ruski, ukrajinski, jidiš i druge uticaje.
"Preuzimamo ono što smatramo relevantnim od nacionalista kao što je Jurij Lipa (pisac i političar iz Odese) i borimo se oružjem koje imamo, a to su društveni mediji", rekla je ona.
Ta organizacija je postala viralna kada su neki od njenih članova izvršili "provere" u restoranima i barovima u kojima je osoblje govorilo ruski, što je kršenje zakona o ukrajinskom jeziku. Na TikTok su objavili video snimke u kojima traže od vlasnika da objasne zašto nastavljaju da koriste "jezik neprijatelja".
"Želim da se osećam kao kod kuće i želim da se osećam prijatno ovde", rekla je Sirčenko, objašnjavajući aktivnost kluba, za koji je rekla da "želi da stvori bezbedno ukrajinsko okruženje u gradu koji je godinama prisilno rusifikovan".
U gradu u kojem je u decembru demontirana statua 18-vekovne ruske carice Katarine Druge, koja se tradicionalno smatra njegovom osnivačicom, ovo osećanje se širi među različitim segmentima stanovništva.
"To je naš način sublimiranja agresije", rekla je ona o naporima organizacije da "uništi mit o ruskoj Odesi".
"Ako Rusija ne bude zaustavljena, bićemo večne izbeglice bez mesta koje možemo nazvati svojim".
Facebook Forum