Na granici između Srbije i Bosne i Hercegovine, odnosno opština Priboj i Rudo, nalazi se enklava Međurečje koja pripada Bosni i Hercegovini, ali je potpuno okružena srpskim teritorijama.
Ovo bosansko „ostrvo” na teritoriji je Mesne zajednice Sastavci i pripada Srbiji. Ova neobičnost postoji još od Berlinskog kongresa, pa meštani okolnih pribojskih sela koja gravitiraju ka BiH što je dve trećine opštine, da bi došli do centra Priboja moraju četiri puta preći državnu granicu - granični prelaz Uvac na srpskoj i bosanskoj strani, granični prelaz Vagan i Ustibar.
A legenda kaže da je granica opštine Priboj nacrtana u vreme kada su se na ovim prostorima krajem 19. veka smenjivali Turska i Austro - ugarska. Legenda kaže, i da je jedan beg koji je otišao u Sarajevo, bio toliko moćan pa je prema međama njegovog imanja krojena granica. Po sličnoj verziji beg je u miraz zetu dao stotinu hektara, ili da je stotinu hektara poklonio jednoj od svojih žena. Austro- ugarska je posle povlačenja zadržala ovaj deo teritorije, da bi joj služila za prikupljanje gradje iz okolnih šuma. Kažu da je beg na Bečkom dvoru pošto je bio toliko imućan, uspeo nakon aneksije BiH, da izdejstvuje da se ova teritorija pripoji Bosni, odnosno Austro- ugarskoj.
Danas da bi stigli do centra Priboja meštani okolnih pribojskih sela moraju preći četiri granična pukta jedinim putnim pravcem koji vodi preko opštine Rudo - BiH.
Selo Sastavci na tromeđi Srbije, BiH i Crne Gore
„Nisu ti ljudi da maltretiraju, može se preći, ne može, nego uvek živiš u nekom strahu, da li će te carinici zaustaviti, da li neće. E sad, prošo si jedan, pa na drugi punkt naidješ. Ličnu kartu moraš obavezno imati“, priča Đole Ranitović koji živi u Priboju ali ima imanje u selu Krajčinovići i uporedjuje: „Sad sedi ti i kreni autobisom preko Banje i Kratova za Beograd, 360 kilometara, niko te ne zaustavlja i ne pita kud si pošao. Tako je, prelazim četiri granična punkta.“
U Sastavcima kod Priboja, dvovlašće na “bosanskom ostrvu“ uvučeno unutar Srbije.
„U toj enklavi, odnosno jednom krugu koji je uvučen, u Srbiju, svi objekti, škola, zadružni dom, su objekti opštine Priboj, odnosno Srbije, a vlasnik zemljišta na kome su objekti je opština Rudo - BIH", priča jedan od meštana Sastavaka.
Selo Radovići od Priboja udaljeno je oko 25 kilometara. Ostoja Radović, porez na imanje od 2,5 hektara plaća u tri opštine, a dve države.
„Pola zemlje imam u BiH, pola u Srbiji. Drvlajnik mi je u BiH, u Čajničkoj opštini sečem drva, unosim i Srbiju. Cepalo za cepanje drva na bosanskoj strani. Kuća mi je u Srbiji. Guvno, gde se nekada žito vrlo sa konjima, pola u BiH a pola u Srbiji. A čekovi za porez dolaze iz tri opštine, Priboja, Čajniča, Rudog, a dve države. Tako je sada.“
Apsurda vezanih za graničnu medju koja se proteže pribojskom opštinom ima na pretek. Selo Mokronozi i ako je skoro predgradje Priboja, udaljeno je oko kilometar i po od centra grada, pripada drugoj državi, BIH. Deca se školuju u pribojskim školama, meštani rade u pribojskim kolektivima, a Mokronožani godinama pokušavaju da nekako reše ovaj problem ali bezuspešno.
Sve dok se ne isprave nelogičnosti državne granice Srbije prema BiH, koja je u sadašnjem obimu dugačka oko 620 kilometara, meštani okolnih pribojskih sela, što je oko dve trećine pribojske opštine do centra Priboja prelaziće četiri granična punkta.
