Izborna kampanja u BiH pred opšte izbore koji će se održati 3. oktobra zvanično će početi 3. septembra. No, prema mišljenju mnogih, kampanja već uveliko traje i oštrija je nego ikad. Ulog je veliki - još četiri godine mandata sa nerealno visokim primanjima za standard zemlje, uz sve beneficije: besplatna putovanja, zapošljavanje rodbine i prijatelja, besplatno školovanje za djecu, a sve to bez ikakve političke odgovornosti.
Trideset devet političkih stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata ispunilo je uslove i kandidovalo se za izbore.
Glasnogovornica CIK-a Maksida Pirić napomenula je da izborna kampanja u BiH zvanično počinje 3. septembra, te da CIK ima mandat da prati poštuju li se pravila ponašanja političkih subjekata koji učestvuju na izborima.
„Postoji jedna posebna zabrana, a to je korištenje jezika koji može nekog navesti na mržnju i nasilje. Koji je to jezik, o tome će odlučivati CIK od situacije do situacije. Do 3. septembra CIK nema mandat da provjerava taj dio,“ kaže Pirić.
Slavo Kukić, Foto: Midhat Poturović
No, izborna kampanja uveliko je počela i to oštrija nego pred prethodne opšte izbore održane prije četiri godine, ocjenjuje profesor Slavo Kukić.
„Mi imamo plemenske zajednice u kojima se ljudi svrstavaju temeljem svojih krvnih zrnaca. Hrvatska politička klasa već sada eksploatira priču o ugroženosti hrvatskog naroda i potrebi zbijanja redova kao pretpostavci njegovog opstanka. Tu istu priču u nešto drugačijoj formi imate na prostoru RS, gdje dakako dominira lider SNSD-a koji svojom retorikom stalno otvara pitanja RS kao samostalne države i, zapravo, na taj način ponovno otvara pitanja svih Srba u istoj državi. Što se, pak, tiče bošnjačke političke klase, neće ni tu proći građanski filing koji je do sada bio značajno naglašeniji nego drugdje. Uostalom, prije koji dan reis Cerić se osobno pobrinuo da tu priču s etničkim predznakom otvori kroz pitanje jezika ne Federalnoj RTV, tako da ja ne vjerujem da će u ovoj kampanji definitivno biti otvorena pitanja života, pitanja ekonomskog razvoja, pitanja drugačije socijalne politike zapošljavanja. I dalje će se ostati na ’krupnim historijskim’ temama koje u suštini znače zaglupljivanje ljudi,“ smatra Kukić.
Kampanja nije ni prestajala
Kampanja je ove godine oštrija jer je veliki ulog u igri, kaže analitičar iz Banjaluke Ivan Šijaković.
„Pošto nema drugih elemenata kojima bi se kandidati predstavili i dodvorili biračima, onda se poseže za tim elementima agresivnosti, oštrih tonova, riječi i tome slično, jer im je ponestalo drugih elemenata. Nema rezultata ekonomskih, socijalnih, kulturnih, političkih. Ništa značajno nije postignuto. Da opet nešto obećavate u tom smislu, i to je neizvjesno i onda će se najviše opredijeliti za neke oštre tonove protiv drugog,“ kaže Šijaković.
U Centru za promociju civilnog društva mišljenja su da izborna kampanja nikad nije ni prestajala, te da su mnogi funkcioneri shvatili da je, u stvari, njihov jedini posao dikskreditirati protivnika i izboriti se za još jedan mandat.
„Umjesto da se bave svojim poslom, a to je da građanima ove zemlje obezbijede kvalitetniji život, da zaposle barem neke od onih pola miliona nezaposlenih, da naprave barem neke od onih bitnih reformi, urade one ključne korake koji su bitni da BiH zaista dobije onaj bezvizni režim, naši su se političari bavili politikom, ali ne upravljanjem,“ ocjenjuje Ševko Bajić, iz Centra za promociju civilnog društva.
Ozbiljne političke stranke i kandidati, prije nego što krenu u oblikovanje predizborne kampanje, rade istraživanja javnog mnijenja. Dosadašnja istraživanja pokazala su da birači više preferiraju ekonomske i socijalne teme, nego teme o nacionalnom pitanju ili ustavnoj poziciji. Pa, ipak, sudeći prema dosadašnjoj praksi, većina slogana će se bazirati na nacionalnim osnovama, a većina birača, uprkos sve lošijem kvalitetu života, ponovo će glasati po inerciji - „svako za svoje“, kaže profesor Kukić i dodaje:
„Postoje stare narodne mudrosti koje kažu: ako te neko prevari jedan put, to se može objasniti, pa i dva puta. Ako to učini tri puta, nije problem u njemu nego u tebi samom. I sukladno tome, ja često ponavljam tezu da narod ima onakvu vlast kakvu je htio. Ili grublje kazano - kakvu zaslužuje.“
Trideset devet političkih stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata ispunilo je uslove i kandidovalo se za izbore.
Glasnogovornica CIK-a Maksida Pirić napomenula je da izborna kampanja u BiH zvanično počinje 3. septembra, te da CIK ima mandat da prati poštuju li se pravila ponašanja političkih subjekata koji učestvuju na izborima.
„Postoji jedna posebna zabrana, a to je korištenje jezika koji može nekog navesti na mržnju i nasilje. Koji je to jezik, o tome će odlučivati CIK od situacije do situacije. Do 3. septembra CIK nema mandat da provjerava taj dio,“ kaže Pirić.
„Mi imamo plemenske zajednice u kojima se ljudi svrstavaju temeljem svojih krvnih zrnaca. Hrvatska politička klasa već sada eksploatira priču o ugroženosti hrvatskog naroda i potrebi zbijanja redova kao pretpostavci njegovog opstanka. Tu istu priču u nešto drugačijoj formi imate na prostoru RS, gdje dakako dominira lider SNSD-a koji svojom retorikom stalno otvara pitanja RS kao samostalne države i, zapravo, na taj način ponovno otvara pitanja svih Srba u istoj državi. Što se, pak, tiče bošnjačke političke klase, neće ni tu proći građanski filing koji je do sada bio značajno naglašeniji nego drugdje. Uostalom, prije koji dan reis Cerić se osobno pobrinuo da tu priču s etničkim predznakom otvori kroz pitanje jezika ne Federalnoj RTV, tako da ja ne vjerujem da će u ovoj kampanji definitivno biti otvorena pitanja života, pitanja ekonomskog razvoja, pitanja drugačije socijalne politike zapošljavanja. I dalje će se ostati na ’krupnim historijskim’ temama koje u suštini znače zaglupljivanje ljudi,“ smatra Kukić.
Kampanja nije ni prestajala
Pošto nema drugih elemenata kojima bi se kandidati predstavili i dodvorili biračima, onda se poseže za tim elementima agresivnosti, oštrih tonova, riječi i tome slično, jer im je ponestalo drugih elemenata, kaže Ivan Šijaković.
„Pošto nema drugih elemenata kojima bi se kandidati predstavili i dodvorili biračima, onda se poseže za tim elementima agresivnosti, oštrih tonova, riječi i tome slično, jer im je ponestalo drugih elemenata. Nema rezultata ekonomskih, socijalnih, kulturnih, političkih. Ništa značajno nije postignuto. Da opet nešto obećavate u tom smislu, i to je neizvjesno i onda će se najviše opredijeliti za neke oštre tonove protiv drugog,“ kaže Šijaković.
U Centru za promociju civilnog društva mišljenja su da izborna kampanja nikad nije ni prestajala, te da su mnogi funkcioneri shvatili da je, u stvari, njihov jedini posao dikskreditirati protivnika i izboriti se za još jedan mandat.
„Umjesto da se bave svojim poslom, a to je da građanima ove zemlje obezbijede kvalitetniji život, da zaposle barem neke od onih pola miliona nezaposlenih, da naprave barem neke od onih bitnih reformi, urade one ključne korake koji su bitni da BiH zaista dobije onaj bezvizni režim, naši su se političari bavili politikom, ali ne upravljanjem,“ ocjenjuje Ševko Bajić, iz Centra za promociju civilnog društva.
Ozbiljne političke stranke i kandidati, prije nego što krenu u oblikovanje predizborne kampanje, rade istraživanja javnog mnijenja. Dosadašnja istraživanja pokazala su da birači više preferiraju ekonomske i socijalne teme, nego teme o nacionalnom pitanju ili ustavnoj poziciji. Pa, ipak, sudeći prema dosadašnjoj praksi, većina slogana će se bazirati na nacionalnim osnovama, a većina birača, uprkos sve lošijem kvalitetu života, ponovo će glasati po inerciji - „svako za svoje“, kaže profesor Kukić i dodaje:
„Postoje stare narodne mudrosti koje kažu: ako te neko prevari jedan put, to se može objasniti, pa i dva puta. Ako to učini tri puta, nije problem u njemu nego u tebi samom. I sukladno tome, ja često ponavljam tezu da narod ima onakvu vlast kakvu je htio. Ili grublje kazano - kakvu zaslužuje.“