“Obećana zemlja": Foto svedočenje o azilanatima u Srbiji

U beogradskoj Galeriji Artget u petak uveče se otvara izložba fotografija “Obećana zemlja” autorke poreklom sa ovih prostora Merlin Nađ – Torma čija je tema život azilanata na putu ka Evropskoj uniji. Posetioci izložbe u Kulturnom centru će do 10. septembra iz prve ruke moći da se uvere sa kakvim nevoljama se migranti, od kojih najveći broj nema nikakvih dokumenata, suočavaju u Srbiji – poslednjoj stanici ka ostvarenju sna – odlasku u EU.

Akcenat je stavljen na improvizovano subotičko naselje u šumi pod nazivom “Džungla” u kome je autorka godinu dana dokumentovala teške uslove života migranata iz Avganistana, Pakistana i istočne Afrike, za koje je Srbija postala tranzitna zona u potrazi za boljim životom u EU. To je, objašnjava autorka Merlin Nađ-Torma, za većinu njih postala mesto između nade i beznađa, gde se snovi o boljoj budućnosti sudaraju s realnošću Evrope koja ih ne želi.

“Teška je ta cela situacija da ljudi žive napolju u šumi. Međutim još teže je to što su ljudi između nade i beznađa. Mnogo je ljudi došlo i mislili su da će im u Evropi biti dobro. Sad su ovde, ne znaju šta će biti i shvatili su da nije baš onako kako su mislili. Meni je to bilo najteže da vidim, da su ti ljudi stvarno izgubljeni. Ne znaju gde da idu, kakva će im biti budućnost. Taj psihološki aspekt mi je bio najteži”, kaže Merlin Nađ-Torma.

Selektor izložbe u galeriji Artget je fotografski koletiv Belgrade Raw čija je misija prikazivanje Beograda, bez ulepšavanja, onakvim kakav on zaista i jeste. Takvu preciznost i spretnost pokazala je autorka “Obećane zemlje” u praćenju života azilanata koji nisu uspeli da preskoče poslednju prepreku na ulazu u zonu EU – granicu sa Srbijom, objašnjava jedan od njihovih predstavnika fotograf Milovan Milenković.


“Posetioci izložbe moći će da vide tačno maltene do detalja vreme koje oni provode na tom putu ka boljem životu, uslovno rečeno. Koliko može da se vidi sa fotografija ona je maltene živela sa njima to vreme koje je provodila u Subotici. Ona je pokazala jedan segment, zapravo njihov poslednji korak do evropske unije, pošto je Srbija na granici EU”, objašnjava Milenković.

Autorka se uverila i ovekovečila muke sa kojima se azilanti svakodnevno suočavaju: život bez pijaće vode i hrane, skrivanje od policije koja ih hapsi i deportuje. Bila je i svedok pravila po kojima “Džungla” funkcioniše kao mesto za stvaranje veza, razmenu iskustava, ili stupanje u kontakt atilanata sa krijumčarima kako bi se dogovorio nastavak putovanja.

Merlin Nađ – Torma kaže da se za Vojvodinu i okolinu Subotice opredelila jer je i sama sa tog područja, iz imigrantske porodice koja se pre četiri decenije iselila u Nemačku.

“Kada sam čula da su migranti u okolini Subotice, odmah sam osetila i videla da tu postojii neka veza i kao ćerka migranata iz Vojvodine, osetila da su i oni možda u Srbiju došli sa istim snovima kao i moj otac u Nemačku. Bila sam jako zainteresovana da vidim kako ti ljudi žive, zašto su došli, šta traže u Evropi... Interesantno je da početak sa novim ljudima nije bio mnogo težak, ali kada bi se dogodila deportacija u vreme kada sam ili pošto sam boravila sa njima, nepoverenje je raslo jer su me povezivali sa policijom – što je bilo komplikovano”, govori o svojim iskustvima autorka izložbe.

Njihov život u “Džungli” kod Subotice, zaključuje Merlin Nađ – Torma zasniva se na čekanju i suočavaju sa vlastitim mislima, maštanju o stizanju na krajnje odredište – boljem životu u “obećanoj zemlji”.