Američki predsednik Barak Obama u utorak uveče je, u obraćanju naciji koje su uživo prenosile sve televizijske stanice, rekao da će dati poslednju šansu diplomatiji kako bi se izbegao udar na Siriju.
Obama je istovremeno upozorio da će SAD morati da odgovore na upotrebu hemijskog oružja, ukoliko diplomatija ne bude dala rezultate. On je oprezno pozdravio ruski predlog da režim predsednika Bašara al-Asada preda zalihe hemijskog oružja, dajući do znanja da će odustati od napada ako se to bude i dogodilo. Ipak je istakao da nema garancija da će diplomatija sigurno doneti rezultate i pozvao američku naciju da bude spremna da do udara možda ipak dođe.
“Režim Bašara al Asada je sada priznao da poseduje to oružje, pa čak naveo i da će se priključiti Konvenciji o hemijskom naoružanju koja zabranjuje njegovu upotrebu. Rano je da se kaže da li će ova ponuda uspeti i svaki dogovor mora da potvrdi držanje Asadovog režima njegovim obećanjima. Ali, ova inicijativa ima potencijal da ukloni pretnju hemijskog oružja bez upotrebe sile, naročito jer je Rusija jedan od Asadovih najjačih saveznika“, rekao je Obama i dodao:
“Ako ne budemo reagovali, Asadov režim neće videti nijedan razlog da ponovo ne upotrebi hemijsko oružje. Ukoliko zabrana upotrebe takvog oružja erodira, drugi tirani neće imati razloga da dva puta razmisle o nabavljanju i korišćenju gasa. Naše trupe će se ponovo suočiti sa mogućnošću da se na bojnom polju sretnu sa hemijskim oružjem, a bilo bi i znatno lakše terorističkim organizacijama da nabave takvo oružje i upotrebe ga u napadu na civile“, rekao je Obama.
Odgovarajući na kritike prema kojima američka javnost ne želi ulazak zemlje u sirijski sukob, Obama je naglasio da, ako do napada dođe, neće biti upotrebljene kopnene trupe, niti će napad biti dugotrajan "kao na Kosovu ili u Libiji".
„Cilj napada bi bio da odvrati Asada od upotrebe hemijskog oružja, da umanji mogućnost njegovog režima da koristi takvo oružje i da svetu pošaljemo jasnu poruku da nećemo tolerisati njegovu upotrebu. Nećemo voditi dugotrajnu vazdušnu kampanju kao na Kosovu ili u Libiji. Ovo bi bila ciljana akcija da se obezbedi jasan cilj, a to je odvraćanje režima od korišćenja hemijskog oružja i smanjenje Asadovih kapaciteta"
Obama je rekao da "duboko želi da se dođe do miroljubivog rešenja" i da će SAD, zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, pregovarati sa Rusijom oko rezolucije Ujedinjenih nacija. On je potvrdio da je u utorak popodne posetio Kongres i da je od kongresmena i senatora iz obe partije zatražio da se odloži glasanje o njegovoj rezoluciji kojom je tražio podršku za vazdušne udare u Siriji.
Podrška EU predlogu Rusije
Mark Džejkobson, ekspert za pitanja bezbednosti i odbrane u Nemačkom Maršalovom Fondu SAD u Vašingtonu, ocenio je Obamin pristup kao realističan.
“Mislim da će Rusi razumeti da je ovo bio iskren napor da se kaže da su SAD voljne da sarađuju u cilju pronalaženja diplomatskog rešenja, ali i da SAD neće skloniti vojnu opciju sa stola. Na neki način, Obama je povukao pomirljivu liniju – nije izričito odbacio neke od predloga Rusije Savetu Bezbednosti UN, ali istovremeno, mislim da je bio jasan da je potreban neki vid mehanizma za primenu ponude da Sirija preda svoje hemijsko oružje.“
Sirijski premijer Vael Halki je izjavio ranije da njegova zemlja podržava ruski predlog da Damask preda hemijsko oružje međunarodnoj zajednici, kako bi izbegao američku vojnu intervenciju. Interfaks je pre toga objavio da je sirijski ministar spoljnjih poslova Valid Mualem rekao predsedniku ruskog parlamenta da Srija prihvata predlog.
Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton podržala je predlog da se hemijsko naoružanje u Siriji stavi pod međunarodnu kontrolu i pozvala da se taj plan "što pre" i sprovede.
„EU je spremna da da svu podršku tom predlogu i njegovom sprovođenju“, dodala je visoka predstavnica EU.
Hitan sastanak Saveta bezbednosti UN o Siriji, koji je bio zakazan za utorak, odložen je na neodređeno vreme. Sastanak je bio zakazan na zahtev Rusije, a na njihov zahtev je i odložen, bez navođenja razloga odlaganja.
Obama je istovremeno upozorio da će SAD morati da odgovore na upotrebu hemijskog oružja, ukoliko diplomatija ne bude dala rezultate. On je oprezno pozdravio ruski predlog da režim predsednika Bašara al-Asada preda zalihe hemijskog oružja, dajući do znanja da će odustati od napada ako se to bude i dogodilo. Ipak je istakao da nema garancija da će diplomatija sigurno doneti rezultate i pozvao američku naciju da bude spremna da do udara možda ipak dođe.
“Režim Bašara al Asada je sada priznao da poseduje to oružje, pa čak naveo i da će se priključiti Konvenciji o hemijskom naoružanju koja zabranjuje njegovu upotrebu. Rano je da se kaže da li će ova ponuda uspeti i svaki dogovor mora da potvrdi držanje Asadovog režima njegovim obećanjima. Ali, ova inicijativa ima potencijal da ukloni pretnju hemijskog oružja bez upotrebe sile, naročito jer je Rusija jedan od Asadovih najjačih saveznika“, rekao je Obama i dodao:
“Ako ne budemo reagovali, Asadov režim neće videti nijedan razlog da ponovo ne upotrebi hemijsko oružje. Ukoliko zabrana upotrebe takvog oružja erodira, drugi tirani neće imati razloga da dva puta razmisle o nabavljanju i korišćenju gasa. Naše trupe će se ponovo suočiti sa mogućnošću da se na bojnom polju sretnu sa hemijskim oružjem, a bilo bi i znatno lakše terorističkim organizacijama da nabave takvo oružje i upotrebe ga u napadu na civile“, rekao je Obama.
Odgovarajući na kritike prema kojima američka javnost ne želi ulazak zemlje u sirijski sukob, Obama je naglasio da, ako do napada dođe, neće biti upotrebljene kopnene trupe, niti će napad biti dugotrajan "kao na Kosovu ili u Libiji".
„Cilj napada bi bio da odvrati Asada od upotrebe hemijskog oružja, da umanji mogućnost njegovog režima da koristi takvo oružje i da svetu pošaljemo jasnu poruku da nećemo tolerisati njegovu upotrebu. Nećemo voditi dugotrajnu vazdušnu kampanju kao na Kosovu ili u Libiji. Ovo bi bila ciljana akcija da se obezbedi jasan cilj, a to je odvraćanje režima od korišćenja hemijskog oružja i smanjenje Asadovih kapaciteta"
Obama je rekao da "duboko želi da se dođe do miroljubivog rešenja" i da će SAD, zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, pregovarati sa Rusijom oko rezolucije Ujedinjenih nacija. On je potvrdio da je u utorak popodne posetio Kongres i da je od kongresmena i senatora iz obe partije zatražio da se odloži glasanje o njegovoj rezoluciji kojom je tražio podršku za vazdušne udare u Siriji.
Podrška EU predlogu Rusije
Mark Džejkobson, ekspert za pitanja bezbednosti i odbrane u Nemačkom Maršalovom Fondu SAD u Vašingtonu, ocenio je Obamin pristup kao realističan.
“Mislim da će Rusi razumeti da je ovo bio iskren napor da se kaže da su SAD voljne da sarađuju u cilju pronalaženja diplomatskog rešenja, ali i da SAD neće skloniti vojnu opciju sa stola. Na neki način, Obama je povukao pomirljivu liniju – nije izričito odbacio neke od predloga Rusije Savetu Bezbednosti UN, ali istovremeno, mislim da je bio jasan da je potreban neki vid mehanizma za primenu ponude da Sirija preda svoje hemijsko oružje.“
Sirijski premijer Vael Halki je izjavio ranije da njegova zemlja podržava ruski predlog da Damask preda hemijsko oružje međunarodnoj zajednici, kako bi izbegao američku vojnu intervenciju. Interfaks je pre toga objavio da je sirijski ministar spoljnjih poslova Valid Mualem rekao predsedniku ruskog parlamenta da Srija prihvata predlog.
Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton podržala je predlog da se hemijsko naoružanje u Siriji stavi pod međunarodnu kontrolu i pozvala da se taj plan "što pre" i sprovede.
„EU je spremna da da svu podršku tom predlogu i njegovom sprovođenju“, dodala je visoka predstavnica EU.
Hitan sastanak Saveta bezbednosti UN o Siriji, koji je bio zakazan za utorak, odložen je na neodređeno vreme. Sastanak je bio zakazan na zahtev Rusije, a na njihov zahtev je i odložen, bez navođenja razloga odlaganja.
