Podrška Poljskoj i Istočnoj Evropi je i kamen temeljac bezbednosti SAD, kazao je američki predsednik Barak Obama po dolasku u Poljsku, na početku četvorodnevne turneje po Evropi.
On je najavio da će zatražiti od Kongresa milijardu dolara u cilju podsticaja pojačanog američkog vojnog prisustva u Evropi nakon izbijanja krize u Ukrajini.
Obama je stigao u Varšavu, na veliku proslavu 25 godina slobodne Poljske posle izbora koji su označili kraj komunizma.
On će se susresti i sa predsednicima novijih članica NATO od baltičkih republika do Hrvatske i kasnije sa novoizabranim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom.
Obama je po sletanju na aerodrom u Varšavi kazao da su SAD i Poljska ujedinjeni kao “prijatelji i saveznici”.
“Naša privrženost bezbednosti Poljske kao i saveznika u Centralnoj i Istočnoj Evropi je i kamen temeljac naše, sopstvene bezbednosti i sveta obaveza. Imajući u vidu situaciju u Ukrajini, pojačano je američko vojno prisustvo. Počeli smo da šaljemo u Poljsku dodatne kopnene trupe i avione F-16 na rotirajućoj bazi. To će pomoći zajedničkom uvežbavanju naših trupa, zatim osnaživanju vazdušne misije NATO-a. Naše trupe su takođe deo pojačanog kontigenta Severnoatlantske alijanse u Centralnoj i Istočnoj Evropi”., rekao je Obama.
Obama je počeo posetu susretom sa američkim i poljskim pilotima borbenih aviona F-16 koji obavljaju zajedničke patrole koje su pojačane nakon pripajanja Krima Rusiji. To je simboličan znak da SAD neće prepustiti saveznicima na istočnim granicama NATO da sami štite svoje granice.
"Ti avioni simbol su bratstva Amerikanaca i Poljaka po oružju", kazao je predsednik Poljske Bronjislav Komorovski koji je Obamu dočekao na aerodromu.
SAD su poslale 150 vojnika u Poljsku u aprilu na vojne vežbe u vreme rastućih tenzija u odnosima sa Moskvom.
Obama će u utorak, zajedno sa poljskim predsednikom, kopredsedavati sastanku zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su nekada bile iza gvozdene zavese, a sada su u sastavu NATO.
Na sastanku, koji će biti održan u predsedničkoj palati u Varšavi, učestvovaće lideri ili visoki predstavnici zemalja koje su nekada bile članice Istočnog bloka, medju kojima su Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Madjarska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovačka.
Očekuje se da će američki predsednik reagovati na kritike da nije učinio dovoljno u vezi sa postupcima Rusije i pripajanjem Krima u martu.
"Mislim da će Obama hteti da kaže nešto kao Gradu i svetu, znači nekoliko stvari o evropskoj bezbednosti", kazao je o očekivanjima domaćina, Poljske, njen šef diplomatije Radoslav Sikorski, poredeći tako najavljeno obraćanje američkog predsednika sa poslanicama rimskih papa Urbi et orbi.
Pored simboličnih reči o kraju komunizma, region na čelu sa Poljskom očekuje od Baraka Obame više konkretnog a pre svega potvrdu da SAD i NATO ozbiljno shvataju obavezu kolektivne odbrane u NATO i da bi napad na jednu članicu značio reakciju svih.
"Našem regionu je potrebna potvrda da će armije SAD i NATO biti kao u vreme hladnog rata kada je ceo Zapad osećao da je ugrožen. Sada smo mi taj ugroženi Zapad. Bez angažovanja Amerike ti strahovi neće nestati", komentariše očekivanja Poljaka današnja Žečpospolita.
Istu poruku i izvesno razočaranje dosadašnjim pristupom SAD i samog Obame strahovima za bezbednost novih članica NATO sprema se u Varšavi da Obami lično prenese i legendarni vođa otpora Poljaka komunističkom režimu, kasnije prvi slobodno izabrani predsednik Poljske posle 1989. godine, nobelovac Leh Valensa.
Obama će biti počasni gost na obeležavanju 25. godišnjice prvih slobodnih, postkomunističkoh izbora u Poljskoj, koji su tu zemlju izveli iz sovjetske orbite i poveli je ka demokratiji i rastućem ekonomskom prosperitetu kroz članstvo u EU.
Zvanična proslava 25 godina slobode počinje 3. juna uveče svečanom dodelom Nagrade solidarnosti uz ček na milion evra, nove evropske nagrade ljudima koji su vođeni osećajem solidarnosti doprineli demokratiji, lideru krimskih Tatara, Mustafi Džemilevu kome su ruske vlasti zabranile ulazak na Krim.
Glavni deo proslave četvrt veka demokratske Poljske odigraće se u sredu 4. juna na trgu ispred Kraljevskog zamka u Varšavi.
Među 40 delegacija pored predsednika novijih članica NATO biće i predsednik Nemačke Joahim Gauk i Francuske Fransoa Oland.
Poljacima će se obratiti Komorovski i Obama koji prema najavama američke ambasade u Varšavi donosi posebnu poruku Poljacima.
Obama će završiti posetu Poljskoj susretom sa novoizabranim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom koji takođe prisustvuje proslavi u Varšavi na poziv Komorovskog pre njegove inauguracije predviđene za 7. jun, kao znak podrške nastojanjima ukrajinskog lidera da zemlju približi Zapadu i izvede je iz ekonomske i političke krize.
Bela kuća je juče saopštila da će potpredsednik Džo Bajden otputovati u Kijev u subotu kako bi prisustvovao Porošenkovoj inauguraciji, čime se ističe stav SAD da bi narod Ukrajine, a ne Moskva, trebalo da odlučuje o svojoj sudbini.
Obama će kasnije tokom sedmice putovati u Brisel, na sastanak sa liderima Grupe 7, gde će pokušati da ubedi evropske partnere da nastave ekonomski pritisak na Rusiju, a potom u Francusku, gde će razgovarati sa njenim predsednikom Fransoa Olandom u Parizu i u petak prisustvovati obeležavanju 70. godišnjice iskrcavanja u Normandiju (Dan D) čime će i završiti svoje drugo putovanje po Evropi ove godine.
Bela kuća je saopštila da u Normandiji neće biti zvaničnih bilateralnih razgovora Obame i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji će takodje prisustvovati komemoraciji Dana D u Francuskoj.
Obamini saradnici, medjutim, nisu isključili mogućnost neformalnog susreta američkog i ruskog lidera, što bi bilo prvi put da se dva rivala sastanu otkako je ukrajinska kriza prerasla u najgoru u odnosima izmedju Istoka i Zapada od hladnog rata.
On je najavio da će zatražiti od Kongresa milijardu dolara u cilju podsticaja pojačanog američkog vojnog prisustva u Evropi nakon izbijanja krize u Ukrajini.
Obama je stigao u Varšavu, na veliku proslavu 25 godina slobodne Poljske posle izbora koji su označili kraj komunizma.
On će se susresti i sa predsednicima novijih članica NATO od baltičkih republika do Hrvatske i kasnije sa novoizabranim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom.
Obama je po sletanju na aerodrom u Varšavi kazao da su SAD i Poljska ujedinjeni kao “prijatelji i saveznici”.
“Naša privrženost bezbednosti Poljske kao i saveznika u Centralnoj i Istočnoj Evropi je i kamen temeljac naše, sopstvene bezbednosti i sveta obaveza. Imajući u vidu situaciju u Ukrajini, pojačano je američko vojno prisustvo. Počeli smo da šaljemo u Poljsku dodatne kopnene trupe i avione F-16 na rotirajućoj bazi. To će pomoći zajedničkom uvežbavanju naših trupa, zatim osnaživanju vazdušne misije NATO-a. Naše trupe su takođe deo pojačanog kontigenta Severnoatlantske alijanse u Centralnoj i Istočnoj Evropi”., rekao je Obama.
Obama je počeo posetu susretom sa američkim i poljskim pilotima borbenih aviona F-16 koji obavljaju zajedničke patrole koje su pojačane nakon pripajanja Krima Rusiji. To je simboličan znak da SAD neće prepustiti saveznicima na istočnim granicama NATO da sami štite svoje granice.
"Ti avioni simbol su bratstva Amerikanaca i Poljaka po oružju", kazao je predsednik Poljske Bronjislav Komorovski koji je Obamu dočekao na aerodromu.
SAD su poslale 150 vojnika u Poljsku u aprilu na vojne vežbe u vreme rastućih tenzija u odnosima sa Moskvom.
Obama će u utorak, zajedno sa poljskim predsednikom, kopredsedavati sastanku zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su nekada bile iza gvozdene zavese, a sada su u sastavu NATO.
Na sastanku, koji će biti održan u predsedničkoj palati u Varšavi, učestvovaće lideri ili visoki predstavnici zemalja koje su nekada bile članice Istočnog bloka, medju kojima su Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Madjarska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovačka.
Očekuje se da će američki predsednik reagovati na kritike da nije učinio dovoljno u vezi sa postupcima Rusije i pripajanjem Krima u martu.
"Mislim da će Obama hteti da kaže nešto kao Gradu i svetu, znači nekoliko stvari o evropskoj bezbednosti", kazao je o očekivanjima domaćina, Poljske, njen šef diplomatije Radoslav Sikorski, poredeći tako najavljeno obraćanje američkog predsednika sa poslanicama rimskih papa Urbi et orbi.
Pored simboličnih reči o kraju komunizma, region na čelu sa Poljskom očekuje od Baraka Obame više konkretnog a pre svega potvrdu da SAD i NATO ozbiljno shvataju obavezu kolektivne odbrane u NATO i da bi napad na jednu članicu značio reakciju svih.
"Našem regionu je potrebna potvrda da će armije SAD i NATO biti kao u vreme hladnog rata kada je ceo Zapad osećao da je ugrožen. Sada smo mi taj ugroženi Zapad. Bez angažovanja Amerike ti strahovi neće nestati", komentariše očekivanja Poljaka današnja Žečpospolita.
Istu poruku i izvesno razočaranje dosadašnjim pristupom SAD i samog Obame strahovima za bezbednost novih članica NATO sprema se u Varšavi da Obami lično prenese i legendarni vođa otpora Poljaka komunističkom režimu, kasnije prvi slobodno izabrani predsednik Poljske posle 1989. godine, nobelovac Leh Valensa.
Obama će biti počasni gost na obeležavanju 25. godišnjice prvih slobodnih, postkomunističkoh izbora u Poljskoj, koji su tu zemlju izveli iz sovjetske orbite i poveli je ka demokratiji i rastućem ekonomskom prosperitetu kroz članstvo u EU.
Zvanična proslava 25 godina slobode počinje 3. juna uveče svečanom dodelom Nagrade solidarnosti uz ček na milion evra, nove evropske nagrade ljudima koji su vođeni osećajem solidarnosti doprineli demokratiji, lideru krimskih Tatara, Mustafi Džemilevu kome su ruske vlasti zabranile ulazak na Krim.
Glavni deo proslave četvrt veka demokratske Poljske odigraće se u sredu 4. juna na trgu ispred Kraljevskog zamka u Varšavi.
Među 40 delegacija pored predsednika novijih članica NATO biće i predsednik Nemačke Joahim Gauk i Francuske Fransoa Oland.
Poljacima će se obratiti Komorovski i Obama koji prema najavama američke ambasade u Varšavi donosi posebnu poruku Poljacima.
Obama će završiti posetu Poljskoj susretom sa novoizabranim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom koji takođe prisustvuje proslavi u Varšavi na poziv Komorovskog pre njegove inauguracije predviđene za 7. jun, kao znak podrške nastojanjima ukrajinskog lidera da zemlju približi Zapadu i izvede je iz ekonomske i političke krize.
Bela kuća je juče saopštila da će potpredsednik Džo Bajden otputovati u Kijev u subotu kako bi prisustvovao Porošenkovoj inauguraciji, čime se ističe stav SAD da bi narod Ukrajine, a ne Moskva, trebalo da odlučuje o svojoj sudbini.
Obama će kasnije tokom sedmice putovati u Brisel, na sastanak sa liderima Grupe 7, gde će pokušati da ubedi evropske partnere da nastave ekonomski pritisak na Rusiju, a potom u Francusku, gde će razgovarati sa njenim predsednikom Fransoa Olandom u Parizu i u petak prisustvovati obeležavanju 70. godišnjice iskrcavanja u Normandiju (Dan D) čime će i završiti svoje drugo putovanje po Evropi ove godine.
Bela kuća je saopštila da u Normandiji neće biti zvaničnih bilateralnih razgovora Obame i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji će takodje prisustvovati komemoraciji Dana D u Francuskoj.
Obamini saradnici, medjutim, nisu isključili mogućnost neformalnog susreta američkog i ruskog lidera, što bi bilo prvi put da se dva rivala sastanu otkako je ukrajinska kriza prerasla u najgoru u odnosima izmedju Istoka i Zapada od hladnog rata.
