Kosovski problem se vratio u ruske medije uoči putovanja Vučića u Moskvu, te najavljenog susreta predstavnika Srbije i Kosova u Beloj kući.
Problem Kosova je u poslednjih dana u fokusu ruskih medija, u vezi s posetom šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu, i najavljenim dolaskom predsednika Aleksandra Vučica u Moskvu, 24. juna, tri dana nakon izbora.
Međunarodne aktivnosti Vučića u narednim danima će biti posvećene kosovskom problemu, a sudeći prema brojnim izveštajima ruske štampe, u Moskvi s interesovanjem pa i zabrinutošću prate pripreme za obnovu dijaloga Beograda i Prištine, u kome Rusiji nije dodeljena uloga posrednika.
Neki posmatrači veruju da Rusija ima razloga da bude zabrinuta zbog angažmana Sjedinjenih Američkih Država, nakon što je specijalni izaslanik predsednika SAD-a Ričard Grenel (Richard Grenell) zakazao sastanak predstavnika Srbije i Kosova u Beloj kući, 27. juna.
Ruska štampa ističe da Rusija ne podržava težnje Vučića da što pre sklopi sporazum o normalizaciji odnosa s Kosovom. Moskva strahuje da će to Prištini i Beogradu otvoriti put ne samo ka EU, već i NATO-u.
Jedan je od zaključaka da je Lavrov upozorio srbijanske vlasti da ne slede politiku Vašingtona. ”Stavovi Moskve se ne poklapaju uvek sa pristupima Beograda.
Moskva opravdano strahuje da bi predsednik Srbije mogao da postigne dogovor o Kosovu koji ne zadovoljava ruske interese”, piše u jednom od nekoliko izveštaja “Komersanta” na ovu temu. Dakle, predstojeći razgovori Vučića o kosovskom problemu u Rusiji i SAD-u neće biti jednostavni, naglašava ovaj liberalni list.
U ruskom ministarstvu spoljnih poslova, Kremlju i vladinim medijima apeluju na pronalaženje “kompromisnog rešenja prihvatljivog za Beograd, a koje bi trebalo da odobri Savet bezbednosti UN”. Ovaj stav je Vučiću izneo predsednik Rusije Vladimir Putin u telefonskom razgovoru pred dolazak Lavrova u Srbiju.
U Beogradu šef ruske diplomatije je sve objasnio uz pomoć nekoliko ključnih tačaka, a to su da je kosovski koncept nezavisnosti propao, da je rezolucija UN-a 1244 i dalje na snazi, a sav proces pomirenja ne sme da se forsira uz “nekakve veštačke rokove”. Te izjave su u ruskim medijima dopunjene naslovima poput „Za svaku je odluku o Kosovu potrebno odobrenje Rusije“.
Istovremeno, ostaje nejasno šta bi moglo biti “kompromisno rešenje”, u svakom slučaju ruski mediji ne spominju neki određeni scenario. A kako je naveo prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, “neko mora da iznese te predloge, do sada ih nismo imali“.
Takođe nije jasno kakve je “zabrinjavajuće ocene” izneo je Lavrov Vučiću. A po svemu sudeći, reč je o sve većem pritisku na Beograd od strane Zapada na koji Moskva često upozorava svog “strateškog partnera”.
Među izveštajima koje su ruski mediji preneli u poslednjih nekoliko dana je američka ponuda povoljnih kredita za Srbiju i Kosovo, ali i izjava Vučića da neće u Vašingtonu da razgovara o nezavisnosti Kosova.
Ruski provladini mediji, između ostalog, kritikuju pristup Prištine, koja, kako se tvrdi “sabotira sprovođenje svojih obaveza, posebno u pogledu stvaranja Zajednice srpskih opština na Kosovu”.
Međutim, neki posmatrači su zabrinuti zbog mogućeg “prekida” prijateljstva Srbije sa Rusijom ukoliko se kreće ka rešenju pitanja Kosova i ubrzavanju integracija. “Zapad jasno daje do znanja da je evropska integracija moguća samo ukoliko se ispune dva uslova - priznavanje kosovske nezavisnosti i prekid prijateljstva s Rusijom”, stoji u jednom od brojnih komentara.
Zvanično, Moskva se ne protivi približavanju Srbije i drugih zemalja Evropskoj uniji, ali navodi da je izbor pred koji Brisel stavlja zemlje kandidate, odnosno “Rusija ili Zapad”, veoma pogrešna politika.
U nekim medijima nalazimo pozitivne procene u kontekstu ruskog uticaja na dijalog Beograda i Prištine. “Rusija ima sve preduslove da preuzme inicijativu u svoje ruke“, tvrdi “Nezavisinaja gazeta”, mada bez dovoljno argumenata.
“Bez pomirenja Srba i Albanaca, Balkan će dugo ostati najeksplozivniji region centralne Europe, a američki predsednik Donald Tramp se ne može pohvaliti uspehom u spoljnoj politici. U tom smislu izuzetno je važan stav Rusije koja je, osim što je stalna članica Saveta bezbednosti UN-a, uvek postupala kao pouzdan advokat Srbije”, navodi ovaj list. A uz to podvlači da su “nezavisnost Abhazije i Južne Osetije te pripajanje Krima desili se upravo zbog kosovskog presedana”.
U isto vreme u nekim medijima je prisutna kritika politike Aleksandra Vučića. Konzervativna agencija “Regnum” koja, inače, često objavljuje oštre tekstove o Srbiji, Vučića je čak predstavila kao “diktatora” poput Mila Đukanovića koji je spreman za “izdaju” Kosova.
Autor najnovijeg članka, Stevan Gajić, smatra da je Vučić spreman nakon izbora da promeni ustav Srbije.
“Svrha amandmana je uklanjanje Kosova i Metohije iz preambule, kao i brisanje onih članova koji se odnose na krivičnu odgovornost za izdaju nacionalnih interesa”, piše Gajić. Uz to tvrdi kako srbijanski predsednik “vodi tajne pregovore o formiranju Velike Albanije i uvlačenju preostalih balkanskih zemalja u NATO”.
Ranije je, pred posetu Lavrova Beogradu, ovaj medij objavio članak pod naslovom “Predsednik Srbije nastoji da Rusiju učini saučesnikom u izdaji Kosova”. A pored toga, je objavljen komentar nepoznatog autora “Moskva srpskim suzama ne veruje ” u kome se tvrdi kako je Rusija nezadovoljna Srbijom te da Vučić gubi Putinovo poverenje.
