Vlada Crne Gore premijera Zdravka Krivokapića u gotovo jednakoj mjeri zatvorena je za davanje informacija od javnog značaja u odnosu na prethodnu vlast, ocjena je nevladinih organizacija koje se godinama bave otkrivanjem i suzbijanjem korupcije.
Povodom Međunarodnog dana slobodnog pristupa informacijama, nevladine organizacije Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) su ocijenile da set informacija koje su važan alat za istraživanje i borbu protiv korupcije u ranijem i sadašnjem periodu i dalje nisu dostupne, bez obzira što je promijenjena vlast u Crnoj Gori prošle godine.
Generalni zaključak Milice Kovačević iz CDT-a je da od obećanja o transparentnosti nije mnogo realizovano:
„Po pitanju ootvorenosti, ova godina je izgubljena godina. Nemamo nikakav pomak kada se radi o politikama otvorenosti institucija a Zakon o slobodnom pristupu informacijama još nije u parlamentu...“, saopštila je Kovačević.
Ona kaže da je bilo situacija u kojima je aktuelna Vlada objavljivala informacije, ali to nikada nije bilo proaktivno nego pod pritiskom javnosti:
„Na izuzetno netransparentan način se dešava i novi proces zapošljavanja po dubini u državnoj upravi, zbog čega je opravdano sumnjati da se dešava novi turnus partijskog zapošljavanja“.
Vlast u Crnoj Gori je promijenjena u avgustu 2020. godine kada je prekinuta tridesetogodišnja vladavina Demokratske partije socijalista, a vlast je osvojila trojna koalicija predvođena Demokratskim frontom, Demokratama i Građanskim pokretom URA. Prilikom formiranja Vlade, oni su obećali veću transparentnost i saradnju sa nevladinim sektorom posebno u oblasti borbe protiv korupcije.
Vanja Ćalović iz MANS-a je saopštila da se od nove Vlade očekivalo da će sprovesti korjenite reforme u pravcu transparentnog rada državne uprave kao i izmijene loših zakona prethodne vlasti:
„Apsolutno mislim da nije urađeno ni deset posto onoga što je većina građana očekivala od nove vlasti i kada je u pitanju tranparentnost i kada je u pitanju borba protiv korupcije. To što sada imamo nije mnogo veće od onoga što je radila prethodna vlast, čak u nekim slučajevima postojeća ministarstva objavljuju i manje informacija nego što je objavljivala prethodna vlast na svojim sajtovima“, rekla je Vanja Ćalović Marković.
Ona je sapštila nekoliko primjera opštih informacija koje su i dalje tajna za javnost:
„Zašto ostaju poslovne tajne, poreske tajne, carinske tajne? Zašto građani ne mogu da znaju koliko se cigareta uvozi u Crnu Goru i koliko se izvozi. Dakle godinu dana od pada prethodne vlasti. Da li je to što se kriju neki postojeći poslovi aktuelne vlasti ili zbog straha od prethodne vlasti, ili jednostavno misle da postoji nešto važnije u državi od pitanja gdje je otišao naš novac“, zaključila je Ćalović Marković.
Kada je riječ o radu Savjeta Savjeta za borbu protiv korupcije čiji je Vanja Ćalović Marković šef stručnog tima, ona je saopštila da nije zadovoljna rezultatima rada tog tijela, naglašavajući da bez podrške drugih institucija ni taj Savjet ne može donese rezultate:
„Apsolutno nisam zadovoljna rezultatima Savjeta ni kad je u pitanju transparentnost, ni kad je u pitanju borba protiv visoke korupcije ni prevencija. Jer bez transparentnosti nema ni prevencije“.
I NVO Institut alternativa je saopštila da se Vlada oglušuje o obećanja veće transparentnosti:
„Inoviranje zakona ne ide u pravcu ukidanja neutemeljenih ograničenja pristupa informacijama, dok je naša inicijativa za objavljivanjem određenih setova podataka odbijena, navedeno je saopštenju.
Ministarka javne uprave Tamara Srzentić je rekla da je nacrt izmjena i dopuna Zakona o slobodnom prisutpu informacijama predat Evropskoj komisiji na mišljenje.
Kako je navela novine koji Zakon donosi su: proširenje opsega informacija koje organi moraju proaktivno da objavljuju, a naročito onih koje se tiču finansija, te se omogućava da se zahtjev za slobodnim pristupom informacijama može podnijeti u bilo kojoj formi pa čak i ako nije podnešen na propisanom obrascu.
