Inicijativa “Građani/građanke za Evropu”, koju sačinjavaju 34 nevladine organizacije, proteklih je mjeseci napravila pet plenarnih sesija o temama bitnim za evropsku budućnost Bosne i Hercegovine.
Tokom susreta od marta do septembra ove godine, građani i političari su sagledali nezavisne preporuke za unapređenje u oblasti obrazovanja, poljoprivrede, energetike i okoliša, socijalno-ekonomske politike, te mjere protiv korupcije.
Nevladine organizacije su željele kroz dijalog sa domaćim političarima pokušati riješiti probleme koji koče BiH na putu ka Evropskoj uniji, te tako uključiti građane u taj proces.
Međutim, nakon pola godine rada, nevladine organizacije koje su dio inicijative “Građani/građanke za Evropu” ističu da je odnos političkih partija prema pitanjima bitnim za eurointegracije katastrofalan.
Nekoliko stranaka, poput SNSD-a i BPS-a, potpuno je ignorisalo ovu inicijativu, kaže predsjednik Alumni centra za interdisciplinarne studije Acips, Sanel Huskić.
Činjenica da ne želite da čujete šta građani imaju da vam poruče po pitanju evropskih integracija, kako zajedno da ubrzate taj proces, u krajnju ruku je neodgovorno ukoliko ne želite da učestvujete u tome, kaže Sanel Huskić.
„Ovaj proces, kada su u pitanju političke stranke, može se okarakterisati sljedećom izjavom: neadekvatan. Stvar je u tome, kao što je rečeno, da su određene političke opcije jednostavno odlučile da potpuno ignorišu ovaj proces. Činjenica da ne želite da čujete šta građani imaju da vam poruče po pitanju evropskih integracija, kako zajedno da ubrzate taj proces, u krajnju ruku je neodgovorno ukoliko ne želite da učestvujete u tome. Stranke koje su i došle i koje su učestvovale u ovom procesu – njihov nastup zajedno se može okarakterisati kao katastrofalan. Ja sam donekle imao dojam da su došli kao na nekakav piknik. Došli bi, čuli bi o čemu se radi, pokušali tu da smisle o čemu će otprilike govoriti. Stvarno je bilo poražavajuće,“ rekao je Huskić
Prema posljednjim istraživanjima, čak 80% građana želi da Bosna i Hercegovina postane članicom Evropske unije. Ali to, sudeći i prema predizbornoj kampanji, političarima nije bitno, smatra Jan Zlatan Kulenović iz Omladinsko-informativne agencije OIA.
„Rezultati tih dijaloga pokazali su, ipak, da većina političkih partija preferira komunikacije sa građanima kada je riječ više o estradnim i, da kažem, manje dijaloškim formama. Suština se još uvijek, izgleda, a što vidimo i generalno u predizbornoj kampanji, veže za neke imaginarne stvari, vraća petnaest ili više godina unazad, a vrlo malo se govori o praktičnim načinima, mjerama, konkretnim aktivnostima koje bi oni u narednih petnaest godina, dakle u budućnosti, trebali da provedu. S te strane možemo reći ne da smo razočarani – jer je to nešto što je već viđeno – ali da smo još uvijek daleko od jednog ozbiljnog dijaloga,“ kaže on.
EU nema realne alternative
Pokušaji civilnog društva da zajedno sa domaćim političarima pronađu način za rješavanje pitanja, kao što su korupcija, obrazovanje, iskorištavanje energije i zaštita okoliša, su propali. Neučešćem političke stranke građanima šalju pogrešnu poruku, smatra ambasador Kraljevine Švedske Bose Hedberg.
„Zbog odsustva ovih predstavnika političkih stranaka, biračima je veoma teško, pa i nemoguće, procijeniti u kojoj mjeri bi te političke stranke u nastupajućem mandatu odgovorile potrebama koje građani imaju. Prema mom mišljenju, zaista je presudno da sve bh. političke partije odgovore na sva pitanja koja brinu građane,“ smatra Hedberg.
Visoki predstavnik Valentin Incko se nada da će na predstojećim izborima biti izabrane stranke koje se zalažu za evropsku budućnost Bosne i Hercegovine.
„Region će ući u EU; mora i BiH. Građani to žele. Zato se ja zaista nadam da će na predstojećim izborima biti izabrane takve stranke koje imaju u svojim programima evropske sadržaje ili koje imaju kandidate za koje su evropski sadržaji važni. Vi ste evropska zemlja, vi ste građani Evrope. Naravno, još niste članovi tog kluba koji se zove EU, ali ja mislim da nema realne alternative. Možda bi neka druga mogućnost bila neka izolacija,“ rekao je Incko.
Predstavnici nevladinog sektora pozvali su građane da 3. oktobra izaberu stranke kojima je prioritet evropska budućnost Bosne i Hercegovine.
„Mi ćemo ući u Evropsku uniju najvjerovatnije 2023. godine - mnoga istraživanja to pokazuju – pod jednim uslovom: da svi oni koje izaberemo sad, 3. oktobra, počnu da rade na implementaciji ovih preporuka o kojima smo mi pričali,“ rekao je Huskić.
*****
Opšti izbori u BiH 3. oktobra
Opšti izbori
Trećeg oktobra 2010. građani BiH su glasali na sedmim opštim demokratkim izborima od 1990. godine
* Za izbore je bilo registrovano 3.126.599 glasača.
* Građani su mogli birati između 8.730 kandidata, od čega 11 nezavisnih, koji se nalaze na 778 kandidatskih listi i predsstavljaju 39 političke partije i 11 koalicija.
* Na nivou BiH, građani su birali tri člana Predsjedništva te 42 zastupnika za Zastupnički dom Parlamentarne Skupštine BiH.
* U Federaciji BiH, birano je 98 zastupnika za Zastupnički dom Parlamenta Federacije BiH i zastupnici za 10 kantonalnih skupština.
* U Republici Srpskoj, biran je predsjednik i dva potpredsjednika Republike Srpske i 83 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
* Stranica posvećana izborima OVDJE
* Stranica Centralne izborne komisije www.izbori.ba
