Nezavidna pozicija BiH pred Sudom za ljudska prava

Sudija Evropskog suda za ljudska prava iz BiH Ljiljana Mijović smatra da je pozicija Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava nezavidna.

Za razliku od zemalja koje imaju visoke standarde zaštite ljudskih prava, u kojima iza svake aplikacije stoji jedan aplikant, kada je u pitanju Bosna i Hercegovina iza jedne aplikacije bivalo je predmeta u kojima su stajale na desetine hiljada ljudi, kaže Mijovićeva.

Veliki broj predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava Bosnu i Hercegovinu dovodi u nezavidnu situaciju.

U ovom trenutku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu nalazi se 1.500 predmeta iz BiH, što prema mišljenju Mijovićeve pokazuje da u Bosni i Hercegovini nešto ne funkcioniše.

„Ovo je nimalo zavidna situacija. Veliki je broj predmeta. Od 100 odsto podnešenih predmeta pred Evropski sud iz Bosne i Hercegovine, otprilike 90 odsto je neprihvatljivih. To govori o činjenici da ni šira a ni uža pravnička javnost zapravo još uvijek ne poznaje konvenciju i kriterije za obraćanje Evropskom sudu. Nadalje, od 100 odsto prihvatljivih, 90 odsto predmeta završi ustanovljavanjem kršenja, odnosno povrede osnovnih ljudskih prava i sloboda, što opet govori u prilog činjenici da je Bosna i Hercegovina tek na početku puta približavanja standardima zaštite osnovnih ljudskih prava sloboda koje postoje na nivou Savjeta Evrope.“

Problem u Bosni i Hercegovini je i izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura i u ovom trenutku je malo izgledna situacija da će se to poboljšati, ocjenjuje Mijovićeva.

„Bosna i Hercegovina uglavnom izvršava pojedinačne mjere iz presuda. Tu opet dolazimo do jedne volšebnosti sistema. Naime, ne postoji organ koji bi bio nadležan za izvršenje presuda na nivou države. Tako - kada se ustanovi povreda presudom Evropskog suda, uvijek jedan od entiteta izvršava tu presudu. Je ne znam koji kriterij se uzima - da li je kriterij prebivalište aplikanta, da li je kriterij čije vlasti su izvršile povredu, ali se postavlja, u ovom trenutku još uvijek hipotetičko, pitanje šta će se desiti kada Bosna i Hercegovina povrijedi prava i slobode stranca, primjera radi, na teritoriji BiH? Koji od entiteta će izvršavati pojedinačne mjere?“

Svi pomenuti problemi su, prema mišljenju sudije Evropskog suda za ljudska prava iz BiH, posljedica složene državne strukture.

„Suma sumarum - moglo bi se reći da čudna mješavina pravnih nastojanja i političkih kočenja dovodi BiH u nezavidan položaj kada je u pitanju njen status u Savjetu Evrope, pa samim tim položaj strane u postupku pred Evropskim sudom.“

Ocjenjujući praksu Evropskog suda za ljudska prava, Mijovićeva je kazala da Bosna i Hercegovina zaostaje za susjedima kada je u pitanju položaj odnosno minimum standarda zaštite.

„Srbija je preduzela ozbiljne korake u pogledu implementacije evropske konvencije u unutrašnji pravni sistem, a Hrvatska već odavno nema problem s tim. Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, veliki je broj povreda koje imaju karakteristiku sistemske povrede. Takvih povreda nema mnogo kod država u okruženju. Mislim da bi jedan od uputnijih koraka u pravcu približavanja BiH standardima zaštite u okviru Savjeta Evrope bio zapravo poštovanje i primjena prakse Evropskog suda u odnosu na druge zemlje. Na taj način bi Bosna i Hercegovina izvršila prevenciju presuda na njenu štetu odnosno presuda kojim se ustanovljava povreda osnovnih ljudskih prava i sloboda na području Bosne i Hercegovine.“