„Građani za Evropu“ za reforme u poljoprivredi i energetici

EU podržava aktivno učešće građanskog društva u odlukama koje donose bh. vlade, jer jedino tako se pomaže BiH na putu ka EU, kazao je šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u BiH Peter Sorensen prilikom predstavljanja finalnih preporuka inicijative "Građani za Evropu".

U Sarajevu su nedavno predstavljene finalne preporuke inicijative „Građani za Evropu“ koje zagovaraju konkretne reforme vezane za Evropsku uniju u sektorima poljoprivrede i ruralnog razvoja, energetike, zaštite okoliša, rada i zapošljavanja.

Pomoć u ovim sektorima ponudila je i Delegacija Evropske unije u BiH, pogotovo kada je riječ o usaglašavanju bh. propisa sa evropskim.

Evropska unija podržava aktivno učešće građanskog društva u odlukama koje donose bh. vlade, jer jedino tako se pomaže Bosni i Hercegovini na njenom putu ka EU, kazao je šef Delegacije Evropske unije i specijalni predstavnik Unije u BiH Peter Sorensen prilikom predstavljanja finalnih preporuka inicijative "Građani za Evropu":

„Želimo vidjeti da se poljoprivredni sektor u BiH usaglasi sa evropskim. Kako bismo obezbijedili stalno finansiranje, trebamo usavršavati strategiju razvoja koja će pokrivati svu BiH, te razvijanje menadžmenta koji će rukovoditi evropskim fondovima. Govorimo li o energetskom sektoru, i on zahtijeva dogovoreni okvir za cijelu zemlju. Trenutno vidimo podijeljenu praksu: Republika Srpska ima svoju strategiju, dok Federacija BiH nema. I konačno, biroi za zapošljavanje u BiH bolje bi pomogli običnim ljudima da se ne moraju baviti i zdravstvenim osiguranjem, te ostalim socijalnim beneficijama.“

Namjera inicijative "Građani za Evropu" je promovisanje konstruktivnog dijaloga između civilnog društva i političara o konkretnim pitanjima koja se tiču plana za pristupanje BiH evropskoj porodici naroda, kaže ambasador Kraljevine Švedske Bosse Hedberg:

"Vrijeme globalne finansijske krize, te prolongiranje političke krize u BiH nakon izbora, ali i otvoren izvještaj Evropske komisije, djeluju na BiH, no, vrata EU su i dalje otvorena. Još postoji nekoliko kompliciranih stvari o kojim se političari moraju usaglasiti, a to su implementacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i donošenje pravnog paketa koji podrazumijeva zakon o državnoj pomoći i rješenje implikacija "Sejdić-Finci"."

Zainteresovanost investitora

Direktor nevladine razvojne agencije „Lir“ Slaviša Jelisić učestvovao je u provođenju aktivnosti inicijative „Građani za Evropu“ koje se tiču preporuka u oblasti energije i okoliša. Kada govorimo o ovim oblastima, Bosna i Hercegovina poprilično zaostaje, ne samo za državama članicama Evropske unije, već i za susjedima, kaže Jelisić i dodaje:

„Veoma je bitno spomenuti da se postojeći zakonski i podzakonski akti, kao i određene strategije, nedovoljno provode. Tu su pitanja donošenja zakona i njihovih prilagođavanja regulativama Evropske unije. Govori se o energetskoj efikasnosti, upotrebi obnovljivim izvorima energije, o usklađivanju zakona o komunalnim djelatnostima sa zakonima o zaštiti potrošača, osnivanju agencija za energetsku efikasnost – BiH je jedina zemlja, ako govorimo o Evropskoj uniji i državama u okruženju – koja nema agenciju za energetsku efikasnost, ni na jednom nivou.“

Iako sve teče sporo, Bosna i Hercegovina je načinila izvjesne korake, ističe Jelisić:

„Ima i svijetlih tačaka. Velika je zainteresovanost investitora da ulažu u obnovljive resurse energije. Nadamo se da će inicijativa da se riješe problemi kao što su da BiH nema pristup nekim programima Evropske unije gdje je preko 700 miliona eura na raspolaganju. Petnaestak opština i gradova u Bosni i Hercegovini je potpisalo određene međunarodne sporazume i samim tim pristupili izradi akcionih planova za održivu energiju.“

U posljednjem izvještaju koji govori o napretku Bosne i Hercegovine u pristupanju Evropskoj uniji za 2011., navodi se da je BiH u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja učinila vrlo malo. Bosna i Hercegovina još nije harmonizovala mreže u ovim sektorima niti sačinila jasnu strategiju na državnom nivou. Govori predsjednica udruženja „Savjet za zelenu gradnju“ Sanela Klarić:

„Minimalni zahtjev Evropske unije prema Bosni i Hercegovini, da bi mogla iskoristiti pretpristupne fondove i da bi uopšte napravila pomak, jeste da je neophodno da postoje institucije ili neka tijela koja će vršiti 30 posto minimalnih nadležnosti, a to su nadležnosti plaćanja, izvještavanja i pregovaranja. Bosna i Hercegovina taj minimum mora da ispuni.“

Uvriježeno je mišljenje da ljudi boljeg ekonomsko-socijalnog statusa naseljavaju isključivo urbane sredine, a ne ruralne. Praksa u Evropskoj uniji je puka suprotnost onoj u Bosni i Hercegovini, pojašnjava Klarić.

„Od ljudi koji žive u ruralnim sredinama, jedan dio se bavi poljoprivredom, a većina drugih bavi se drugim servisima – turizmom, zdravstvenim, kulturnim i ostalim sadržajima, da bi te sredine privukle i zadržale svoje stanovništvo, a posebno mlade ljude, da se i vrate u te sredine. To se dešava u zemljama Evropske unije zato što imaju jasnu viziju razvoja ruralnih sredina. U tim sredinama možete vidjeti farmere koji su sretni što su farmeri, a kod nas imate situaciju da su te sredine zanemarene.“

Od marta 2011. godine inicijativa „Građani za Evropu“ analizirala je trenutnu situaciju u BiH i to u onim oblastima koje je zahtijevala Evropska unija. Izrađene su preporuke u kojima je sudjelovalo preko 250 privatnih i javnih institucija.

„Na našoj posljednjoj sesiji imali smo više vladinih službenika nego nevladinih organizacija i drugih zainteresiranih strana, što govori da se u Bosni i Hercegovini nešto mijenja“, zaključuje voditeljica Inicijative, Amra Selesković.