Dok u BiH postoji visok stepen saglasnosti za ulazak zemlje u Evropsku uniju, što podržavaju građani bez obzira u kojem entitetu žive, to nije slučaj sa ambicijama za pristupanje Sjevernoatlantskom vojnom savezu.
Građani BiH su, ovisno o entitetu u kojem žive, podijeljeni oko pristupa NATO-u. Ulazak BiH u NATO podržava oko 90 posto građana Federacije BiH, dok je u Republici Srpskoj ta podrška gotovo tri puta manja, rečeno je na okruglom stolu o NATO integracijama u Tesliću.
Član Zajedničke Komisije za odbranu i sigurnost Parlamenatrne skupštine BiH Krunoslav Vrdoljak kaže da nije iznenađen ovim podacima.
„Osnovni razlog znamo – to je ono bombardiranje Srbije. Odnos građana Republike Srpske sa Srbijom sigurno i normalno je vrlo intenzivan. Sam taj podatak da je već 2010. godine bilo 34 posto podrške, veoma je dobar procenat. Taj procenat će se, s ovim aktivnostima koje NATO radi, propaganda itd., značajno i povećati“, navodi Vrdoljak.
Ulazak neke zemlje u Sjevernoatlantski savez je snažna podrška njenom privrednom razvoju, jer se strani investitori u tim državama osjećaju sigurnije, kaže član Parlamentarne komisije Mehmed Bradarić, koji navodi i promjenu stava Srbije prema NATO-u:
„Srbija je daleko više otišla kada su u pitanju NATO integracije nego to iko misli. Srbija se snažno bori da uđe u Evropsku uniju, a članstvo u EU je skopčano sa članstvom u NATO-u, tako da je po tom pitanju Srbija jako puno uradila.“
Razgovori koje su sa građanima širom Bosne i Hercegovine vodili predstavnici NATO-a pokazali su da protivnici, ali i pristalice ulaska BiH u zapadnu alijansu, svoje mišljenje ne mogu potkrijepiti jasnim argumentima, kaže zamjenik komandanta NATO štaba Sarajevo John Andreas Olsen.
„To je, naravno, pojednostavljeno rečeno, ali smo vidjeli da ljudi imaju snažno mišljenje, bez obzira da li za ili protiv NATO-a, ali bez neke logike i posebnog razloga“, kaže Olsen.
Ove navode potvrđuju i građani susjednih opština Doboj i Doboj Jug, koje se nalaze u RS-u i Federaciji BiH.
„Ja sam za ono što čitav narod u Bosni i Hercegovini odluči, ali ipak mislim da je bolje biti neutralan. Tako. Ne znam ni sam.“
„Možda bi bilo bolje i nama i svima.“
„Jesam za, možda je bolje za napredak Bosne i Hercegovine i nas sviju.“
„Ulazak Bosne i Hercegovine u NATO? Da li je to uopšte moguće? U NATO pakt?“
Zaključani u prošlosti
Na putu NATO integracija mnogo toga je nejasno i parlamentarcima, npr. veličina i struktura Oružanih snaga BiH.
Predsjedavajuća Zajedničke komisije za odbranu i sigurnost, Dušanka Majkić, kaže da je zbog toga nedavno zatražila raspravu o temi BiH i NATO u oba Doma državnog Parlamenta:
„Znam da se tri godine ne može da završi pregled odbrane jer nemamo politički dogovor kolike bi trebale biti Oružane snage i kakve, koliko će to koštati, da li ovakve OS kakve trenutno imamo, a znamo da se govori da nemamo dovoljno hrane, da su neobučene, da li ovakve kakve jesu mogu da slijede NATO standarde. Da li možemo ići u NATO ako polovina Bosne i Hercegovine, znači Republika Srpska kaže da će o tome njeno stanovište da se odluči na referendumu? Da li je to kredibilan status ako pola zemlje kaže 'nećemo u integracije'? Dakle, to su pitanja koja treba da se daju Parlamentu, kako bismo mogli da imamo jasan stav o tome.“
Zamjenik predsjedavajuće Parlamentarne komisije za odbranu i sigurnost, Šefik Džaferović, smatra da bi trebalo nastaviti s promocijom prednosti koje donosi članstvo u NATO savezu.
„Ja mogu samo da pohvalim ove aktivnosti NATO štaba u Sarajevu, na promociji vrijednosti koje su vezane za NATO savez i svih onih prednosti koje jedna država stiče i koje dobija članstvom u NATO savezu. Mislim da ovo treba nastaviti raditi u cijeloj Bosni i Hercegovini i mislim da treba raditi na promociji prednosti koje će Bosna i Hercegovina imati članstvom u NATO-u. Mislim da onda neće biti problema u BiH kada je u pitanju podrška ukupnog stanovništva Bosne i Hercegovine NATO integracijama“, ocjenjuje Džaferović.
Mnogi građani BiH su zaključani u prošlosti, a mi želimo da gledamo u budućnost, kaže zamjenik komandanta NATO štaba Sarajevo John Andreas Olsen.
„Mislim da moramo poštovati ono što se desilo u prošlosti. Možemo razgovarati o tome, ali to ne možemo promijeniti. Ono što možemo jeste gledati naprijed i vidjeti koji je najbolji sigurnosni aranžman za Bosnu i Hercegovinu i njene građane.“
Naredni korak na putu Bosne i Hercegovine ka NATO-u je MAP - Akcioni plan za članstvo čije potpuno aktiviranje zavisi od toga kada će perspektivna vojna imovina biti uknjižena na državu Bosnu i Hercegovinu.
Građani BiH su, ovisno o entitetu u kojem žive, podijeljeni oko pristupa NATO-u. Ulazak BiH u NATO podržava oko 90 posto građana Federacije BiH, dok je u Republici Srpskoj ta podrška gotovo tri puta manja, rečeno je na okruglom stolu o NATO integracijama u Tesliću.
Član Zajedničke Komisije za odbranu i sigurnost Parlamenatrne skupštine BiH Krunoslav Vrdoljak kaže da nije iznenađen ovim podacima.
„Osnovni razlog znamo – to je ono bombardiranje Srbije. Odnos građana Republike Srpske sa Srbijom sigurno i normalno je vrlo intenzivan. Sam taj podatak da je već 2010. godine bilo 34 posto podrške, veoma je dobar procenat. Taj procenat će se, s ovim aktivnostima koje NATO radi, propaganda itd., značajno i povećati“, navodi Vrdoljak.
Ulazak neke zemlje u Sjevernoatlantski savez je snažna podrška njenom privrednom razvoju, jer se strani investitori u tim državama osjećaju sigurnije, kaže član Parlamentarne komisije Mehmed Bradarić, koji navodi i promjenu stava Srbije prema NATO-u:
„Srbija je daleko više otišla kada su u pitanju NATO integracije nego to iko misli. Srbija se snažno bori da uđe u Evropsku uniju, a članstvo u EU je skopčano sa članstvom u NATO-u, tako da je po tom pitanju Srbija jako puno uradila.“
"Vidjeli smo da ljudi imaju snažno mišljenje, bez obzira da li za ili protiv NATO-a, ali bez neke logike i posebnog razloga“, kaže Olsen.
„To je, naravno, pojednostavljeno rečeno, ali smo vidjeli da ljudi imaju snažno mišljenje, bez obzira da li za ili protiv NATO-a, ali bez neke logike i posebnog razloga“, kaže Olsen.
Ove navode potvrđuju i građani susjednih opština Doboj i Doboj Jug, koje se nalaze u RS-u i Federaciji BiH.
„Ja sam za ono što čitav narod u Bosni i Hercegovini odluči, ali ipak mislim da je bolje biti neutralan. Tako. Ne znam ni sam.“
„Možda bi bilo bolje i nama i svima.“
„Jesam za, možda je bolje za napredak Bosne i Hercegovine i nas sviju.“
„Ulazak Bosne i Hercegovine u NATO? Da li je to uopšte moguće? U NATO pakt?“
Zaključani u prošlosti
Na putu NATO integracija mnogo toga je nejasno i parlamentarcima, npr. veličina i struktura Oružanih snaga BiH.
Predsjedavajuća Zajedničke komisije za odbranu i sigurnost, Dušanka Majkić, kaže da je zbog toga nedavno zatražila raspravu o temi BiH i NATO u oba Doma državnog Parlamenta:
„Znam da se tri godine ne može da završi pregled odbrane jer nemamo politički dogovor kolike bi trebale biti Oružane snage i kakve, koliko će to koštati, da li ovakve OS kakve trenutno imamo, a znamo da se govori da nemamo dovoljno hrane, da su neobučene, da li ovakve kakve jesu mogu da slijede NATO standarde. Da li možemo ići u NATO ako polovina Bosne i Hercegovine, znači Republika Srpska kaže da će o tome njeno stanovište da se odluči na referendumu? Da li je to kredibilan status ako pola zemlje kaže 'nećemo u integracije'? Dakle, to su pitanja koja treba da se daju Parlamentu, kako bismo mogli da imamo jasan stav o tome.“
Zamjenik predsjedavajuće Parlamentarne komisije za odbranu i sigurnost, Šefik Džaferović, smatra da bi trebalo nastaviti s promocijom prednosti koje donosi članstvo u NATO savezu.
„Ja mogu samo da pohvalim ove aktivnosti NATO štaba u Sarajevu, na promociji vrijednosti koje su vezane za NATO savez i svih onih prednosti koje jedna država stiče i koje dobija članstvom u NATO savezu. Mislim da ovo treba nastaviti raditi u cijeloj Bosni i Hercegovini i mislim da treba raditi na promociji prednosti koje će Bosna i Hercegovina imati članstvom u NATO-u. Mislim da onda neće biti problema u BiH kada je u pitanju podrška ukupnog stanovništva Bosne i Hercegovine NATO integracijama“, ocjenjuje Džaferović.
Mnogi građani BiH su zaključani u prošlosti, a mi želimo da gledamo u budućnost, kaže zamjenik komandanta NATO štaba Sarajevo John Andreas Olsen.
„Mislim da moramo poštovati ono što se desilo u prošlosti. Možemo razgovarati o tome, ali to ne možemo promijeniti. Ono što možemo jeste gledati naprijed i vidjeti koji je najbolji sigurnosni aranžman za Bosnu i Hercegovinu i njene građane.“
Naredni korak na putu Bosne i Hercegovine ka NATO-u je MAP - Akcioni plan za članstvo čije potpuno aktiviranje zavisi od toga kada će perspektivna vojna imovina biti uknjižena na državu Bosnu i Hercegovinu.
