Kako žive stanovnici dve susedne opštine u BiH i Srbiji - u Rudom i u Priboju? Granica je toliko isprepletena da gotovo svako susedno selo pripada drugoj državi. Do dve trećine teritorije pribojske opštine dolazi se preko četiri granična prelaza. Bez pogranične saradnje, život bi ovde bio još teži.
Meštane Priboja u Srbiji i Rudog u Bosni i Hercegovini povezuju dugogodišnje prijateljske i mnogobrojne rodbinske veze.
Povezuje ih svakako i potreba da zajednički konkurišu za fondove Evropske unije. Jedan od većih projekata, Ekološki dvogled, finansiran od strane EU, omogućio je da se reše komunalni problemi oko 8.000 meštana u pograničnom području.
Povezuje ih i vrlo intenzivna trgovina – ljudi često kupuju u susednoj državi zbog razlike u cenama, a najviše ih povezuje potreba da granica ne bude zid koji ih razdvaja.
"Mi bukvalno s opštinom Priboj predstavljamo jednu simbiozu", kaže načelnik Opštine Rudo Rato Rajak.
"Svaki pokušaj da tu granicu ublažimo, jako puno znači građanima i jedne i druge opštine. Praktično, dvije trećine teritorije opštine Rudo gravitiraju prema opštini Priboj – Dom zdravlja i bolnica u Priboju vrlo su česta adresa za građane Rudog. Mnogo naših radnika radi u Priboju i svakodnevno prelaze granicu. Razmjenjujemo i učenike sa jedne i druge teritorije", navodi Rajak.
Zlatan Milićević koji već 31 godinu svakodnevno putuje iz Rudog na posao u pribojski FAP, kaže da je nekada u FAP-u radilo više od 300 meštana Rudog, ali da se sa propadanjem ovog pribojskog giganta, i broj radnika iz susedne opštine se smanjio.
"Sad nas je samo dvadesetak. A problemi su prevoz, kiša, sneg. Imaju ljudi razumevanja za te naše probleme. Ta neimaština nas je pojela, te nema niti nekih svađa niti netrpeljivosti. Nekad smo imali tri autobusa, samo za FAP, sad ima samo jedan, sa presedanjem. I on je poluprazan. Idemo i u trgovinu u Priboj, jer nam je povoljnije. Kod nas su manja primanja, a sve nam je skuplje. Sad imamo otvoren drugi granični prelaz, za meštane Rudog i Priboja, pa nema gužve, jednostavnije je i ljubaznije. Granica je samo na papirima, a saradnja, trgovina, prijateljstva, to je uzelo maha. Tako se najbolje komunikacije stiču – zajedničkim interesom", kaže Milićević.
U potrazi za poslom, nezaposleni učitelji i profesori, kojih je u opštini Priboj oko stotinu, prvo radno iskustvo stiču u susednoj državi, Bosni i Hercegovini. Trenutno ih je u Rudom oko trideset.
Nikola Krivokapić je učitelj i pet godina je radio u seoskim školama u Priboju, u Srbiji, ali zbog veće plate, koja je tada bila tri puta veća, pre sedamnaest godina počeo je da radi u Osnovnoj školi na Uvcu, u opštini Rudo, i – kako kaže – nije se pokajao.
"Tada se moglo lako preći. Sada je već problem državljanstvo. Što se tiče prelaska granice, nema problema, na ličnu kartu se prelazi. Većina radnika ima dvojno državljanstvo. Ja nemam, jedini, jer sam ja davno započeo, nije tada trebalo. Vidim sada je nemoguće da se neko zaposli bez državljanstva. U ono vreme je moglo. Nas su super prihvatili, nema problema s te strane. Obrazovni sistem je drugi, ali je gradivo dosta slično, i lako se prilagoditi.
Ja sam navikao da putujem, trinaest godina po selima, na planinama, pešačio, a sad, zadnjih godina sam u područnoj školi Štrpca, snalazim se. Nekad peške, nekad svojim prevozom, nekad autobusom. Jedini nam je problem broj đaka koji opada. Manja mesta ostaju bez dece, sve je više tehnološkog viška. Konkretno, kod mene, na Uvcu, trebalo bi da ima tridesetak, četrdeset đaka, mi trenutno imamo deset, jer većina ide u Stari Priboj, dečji dodatak im daju, razne stvari nudi im Opština. Ljudi većinom ne rade, pa prihvataju te uslove, tako da broj đaka opada iz godine u godinu. Ali, vidim to i ovde, u Priboju. Ljudi sele prema Beogradu, prema većim centrima", rekao nam je učitelj Krivokapić.
Pitali smo Krivokapića da li su učitelji zadovoljni sa platama u Republici Srpskoj u odnosu na one u Srbiji.
"Pa, jesmo, mada je sve to, da ne kažem, smešno. U odnosu na ovde, imamo navodno veću platu, ali kod nas je u platu uračunat i regres i topli obrok i sve, tako da to ispadne kao veća plata, a ustvari, mislim da je to isto. Nisu velike razlike", konstatuje Krivokapić.
I da se vratimo na početak priče. Život meštana pograničnih opština Priboja i Rudog bio bi više nego komplikovan da ih, pored prijateljskih, rodbinskih i poslovnih veza, najviše ne povezuje potreba da granica ne bude zid koji ih razdvaja, već da dve susedne zemlje realizuju zajedničke interese i projekte, bitne za njihov svakodnevni život.
