Direkcija za evropske integracije BiH organizovala je predstavljanje rezultata programa Jugoistočna Evropa 2007 – 2013 i prvi javni poziv Transnacionalnog programa Dunav 2014.- 2020. godine. Riječ je o programima koji omogućavaju finansijsku ali i stručnu pomoć EU u raznim oblastima od energetski obnovljivih izvora do zaštite okoliša za koje i lokalne zajednice i institucije i firme mogu aplicirati.
Nekoliko agencija, poput SERDE, LIR-a, Regionalnog edukaciono-informacionog centra, u proteklih sedam godina uspjele su realizovati više projekata na osnovu kojih su savladali procedure i analizirali stanje u BiH u pojedinim oblastima, a za koje Evropska unija izdvaja značajna sredstva. Faruk Cerić iz Sarajevske razvojne agencije SERDA kaže kako su uspjeli napraviti podlogu za sve one koji žele u narednom periodu da se bave projektima obnovljivih izvora energije za koje BiH ima veliki potencijal.
„Ti projekti su bili fokusirani na razvoje informatičkog sistema, preko turizma do energetske efikasnosti pri javnom zgradarstvu. S obzirom da se radi o projektima koji su većinom vršili analizu trenutne situacije, kao krajnji rezultat tih projekata jesu različiti dokumenti sa preporukama šta dalje da se radi na području sarajevske makroregije, a imajući u vidu iskustva koja imaju naši partneri u Evropskoj uniji.“
Razvojna konsultantska istraživačka agencija LIR radila je na projektu TERE što je skraćenica od teritorija, energija, zapošljavanje, kako bi pokazali koliki potencijal u stvaranju novih radnih mjesta ima energetski sektor.
„To je projekat koji je vezan za korištenje različitih, ne samo prirodnih nego i ljudskih resursa za razvoj određenog teritorija. U okviru tog programa instalirali smo administrativnu instalaciju, proizvodnju električne energije korištenjem fotonaponskih panela u Gradišci, na Kulturnom centru, kako bismo pokazali da je to moguće. Također smo radili i na organizaciji i planiranju ovakvih projekata“, ističe direktor Agencije Slaviša Jelisić.
Jelisić kaže kako je u BiH interesovanje za energetski sektor veliko, ali nedostaje političke volje i stručnjaka da bi taj sektor došao u prvi plan.
„Stvarne mogućnosti, znanje i kapaciteti za provođenje nisu na tom nivou koliki je interes. Ono što nedostaje jeste prilično široka podrška vlasti vezano za korištenje novih izvora energije, kao jednog resursa kojeg mi imamo, a s druge strane, da se to radi na strateško planski način, a ne stihijski ili ad hoc. To je ono što je problem. Inače, naša je budućnost energija i novi izvori energije, to su sigurno pitanja koja moramo da iskoristimo, i uz energetsku efikasnost, kao nešto što je neophodno da se radi, ima mnogo, mnogo potencijala. Kod nas se često nevladin sektor, privatni sektor, preduzeća gledaju kao protivnici, a ustvari, ne mora da bude tako. Vrlo jednostavno i moguće je pomiriti interese, da onda oni koji žele da investiraju imaju podsticaj od vlasti, da kada investiraju imaju ono što im treba, a da se resursi koriste na pravilan način, da budu zaista obnovljivi, a ne da se uništavaju.“
Regionalni edukativno-informacioni centar svoje projekte usmjerio je ka lokalnim zajednicama, koje, kako navodi direktor centra Vedad Suljić, najbolje poznaju situaciju na terenu i imaju veliki potencijal.
„Startali smo 2009. godine, i tada je to bilo tek u povoju, sva ova priča, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i na globalnom nivou to je tek stasavalo. Tada je bilo još teže prići ljudima, bili su okupirani nekim drugim stvarima, u mnogim institucijama nisu postojale osobe imenovane za te poslove, dakle, nije se to ni prepoznavalo kao problem, a ni kao potencijal, ni kao šansa. Sada je već drugačije. U 2015. smo godini, puno se lakše pristupa bilo kom nivou vlasti, a mi najviše volimo raditi na lokalnom nivou jer su to ljudi koji su puno operativniji, puno ide brže provođenje i odluka i aktivnosti, tako da smo mi fokusirani na rad sa lokalnim institucijama. Ubjeđenja smo da na tom treba počivati čitava strategija unapređenja Bosne i Hercegovine u svim sferama. Lokalna vlast puno bolje zna šta se dešava na terenu, šta su njene potrebe, šta su njeni potencijali, kako to ona može iskoristiti.“
Evropska komisija usvojila je Program transnacionalne dunavske saradnje za period od 2014. do 2020. godine vrijedan 222 miliona eura. U programu učestvuje devet članica Evropske unije i pet zemalja koje nisu članice - BiH, Srbija, Crna Gora, Ukrajina i Moldavija.
Od navedenih sredstava Evropski fond za regionalni razvoj obezbjeđuje 202 miliona eura, a 19,8 miliona eura će biti obezbijeđeno u pretpristupnom fondu IPA 2. Nevenka Savić direktorica Direkcije za evropske integracije BiH pozvala je zainteresovane da se prijave sa projektima.
„To su različiti sektori i mogućnosti. Uvijek se dogovaramo koje su to oblasti, ali generalno, s obzirom na to da su to veliki sektori, tu je i energija, i zaštita okoline, transport, znači, svi infrastrukturni sektori. To su te oblasti iz kojih potencijalni aplikanti mogu doći.“
BiH ima potencijala za navedene segmente, Evropska unija ima novac, potrebno je samo više angažmana i energetski sektor bi mogao biti pokretač razvoja bh. ekonomije, kažu stručnjaci.
