Odnosi Kine i SAD pali su na najniži nivo u poslednjim danima mandata Donalda Trampa (Trump), s objavom iz Vašingtona da je nad Ujgurima počinjen genocid i odlukom Pekinga da uvede sankcije protiv zvaničnika prethodne administracije, što bi takođe moglo da zakomplikuje planove novog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) za politiku prema Kini, pišu svetski mediji.
Oproštajne poruke
Nekoliko minuta pošto je Bajden položio predsedničku zakletvu, Peking je objavio sankcije protiv 28 zvaničnika prethodne administracije na čelu s državnim sekretarom Majkom Pompeom (Mike Pompeo), uz obrazloženje da su ozbiljno narušili bilateralne odnose, piše Tajms (The Times).
Vreme objavljivanja odluke smatra se, ukazuje londonski list, pokazivanjem novoj američkoj vladi odlučnosti Kine da se bori protiv svakog poteza Vašingtona protiv te zemlje, s nadama Pekinga da će Bajden vratiti bilateralne odnose na uobičajeni put.
Zvaničnici Trampove administracije kojima su uvedene sankcije zabranjen je ulazak u Kinu, Hongkong i Makau. Takođe im je zabranjeno poslovanje s Kinom, a sankcije važe i za kompanije i institucije s kojima su oni povezani, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.
Pored Pompea kaznene mere su, između ostalih, uvedene protiv bivšeg savetnika za trgovinu Pitera Navara (Peter Navarro), bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O'Brajena (O’Brien), bivšeg ministra zdravlja Aleksa Azara (Alex), kao i ranijih Trampovih saradnika poput bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona (John) i političkog stratega Stivena Benona (Stephen Bannon).
Sankcionisani zvaničnici su naišli na osudu Pekinga zbog podrške Hongkongu i Tajvanu, kao i zbog kritika na račun odnosa Kine prema ljudskim pravima i njene reakcije na izbijanje korona virusa.
Oproštajne poruke iz Pekinga naglašavaju burne promene u odnosima Kine i SAD u vreme predsednika Trampa koji je u poslednje četiri godine išao od prijateljskog pristupa kineskom lideru Si Đinpingu do agresivne retorike i mera osmišljenih da se kazni Kina zbog trgovinskog debalansa, navodne krađe tehnologije i navodne krivice za pandemiju COVID-19, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) .
Objavljivanjem saopštenja nekoliko trenutaka posle Bajdenove zakletve, čini se da je Kina signalizirala da postoji jasan prekid između bivšeg i novog rukovodstva u SAD, ističe američki list, dodajući da se očekuje da Bajdenova administracija okupi saveznike za održanje oštrog tona prema Pekingu, ali da se zvaničnici u Kini nadaju većoj saradnji s Vašingtonom, uključujući preko međunarodnih institucija.
Kineske sankcije protiv Amerikanaca verovatno će biti većinom simbolične, poput američkih akcija kreatorima politike u Kini, ali bi, piše Volstrit džurnal, sankcije Pekinga mogle ograničiti mogućnost nekih s liste da rade za kompanije koje posluju u Kini.
Novo pogoršanje odnosa
Kina je odluku o sankcijama objavila dan pošto je Trampova administracija proglasila da represija i pritvaranje više od milion muslimana Ujgura u severozapadnom regionu Sinđang predstavljaju genocid, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Taj potez označava poslednje pogoršanje odnosa Vašingtona i Pekinga koji su dosegli najnižu tačku otkako su diplomatske veze uspostavljene pre više od tri decenije, ukazuje britanski list i citira dekana Instituta za međunarodne studije Univerziteta Fudan i savetnik vlade u Pekingu, Vua Sinboa da je reč o "svođenju računa" s Trampovom administracijom. "Objavljivanje njihovih imena je oblik uvrede i poniženja", rekao je Vu.
Ekspertkinja za Kinu Boni Glaser (Bonnie Glaser) iz tink-tenka Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies), rekla je da se čini da je ovo prvi put da Kina uvodi sankcije američkim zvaničnicima, dodajući da nije jasno koliko će snažno Peking sprovoditi te mere, budući da je tek odnedavno počeo da koristi sankcije.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova je posle inauguracije Bajdena rekao da se Peking nada da će nova administracija racionalno gledati na odnose dve zemlje i malo stručnjaka veruje da će Bajden biti neprijateljski nastrojen prema Kini poput Trampove administracije, ukazuje Fajnenšl tajms, ali i podseća da je Bajden obećao da će zauzeti oštar stav prema Kini. Prošle godine je rekao i da je kineski predsednik Si Đinping "siledžija".
Kritike iz Bajednovog tima
Uvođenje kineskih sankcija zvaničnicima Trampove administracije naišlo je na kritike predstavnika nove administracije.
Portparolka Bajdenovog Saveta za nacionalnu bezbednost rekla je za Rojters (Reuters) u sredu 20. januara da je potez Pekinga "neproduktivan i ciničan" i pozvala Amerikance iz obe partije da ga osude.
"Uvođenje tih sankcija na Dan inauguracije izgleda je pokušaj igranja na stranačke podele", rekla je portparolka Bajdenovog Saveta za nacionalnu bezbednost Emili Horne u izjavi Rojtersu.
Nakon što je Pompeo, posle salve mere protiv Pekinga u poslednjim nedeljama na funkciji, u utorak, 19. januara, rekao da je Kina počinila "genocid i zločine protiv čovečnosti" nad ujgurskim muslimanima, portparol kineskog ministra spoljnih poslova je rekao da je "taj američki političar poznat po tome što laže i vara, od sebe pravi izvor podsmeha i klovna".
Kina je više puta odbacila optužbe za zlostavljanja u Sinđijangu gde je, prema panelu Ujedinjenih nacija, najmanje milion Ujgura i drugih muslimana bilo zatočeno u logore.
Bajdenov kandidat za novog državnog sekretara Entoni Blinken (Antony) rekao je u utorak na saslušanju u Kongresu da se slaže s Pompeovom ocenom. On je rekao da "nema sumnje" da Kina predstavljala najvažniji izazov za SAD i da veruje da postoji vrlo čvrsta osnova za politiku koju bi podržale obe stranke za suprotstavljanje Pekingu.
Pritisak na Kinu i Bajdena
Trampova administracija je poslednjeg dana njegovog mandata Kini isporučila svoj poslednji "poklon", ističe u BBC analizi uz ocenu da je to pritisak na Kinu i Bajdena.
Pompeovo saopštenje da je Kina počinila genocid nad Ujgurima je daleko najsnažnija osuda Pekinga zbog postupanja u Sinđangu, ukazuje BBC, dodajući da bi Evropska unija, Velika Britanija i Australija, koje su više puta kritikovale situaciju s ljudskim pravima u zapadnoj kineskoj provinciji, mogli razmotriti da učine isto.
To bi moglo dovesti do nezabeleženog međunarodnog pritiska na Kinu, ali je pitanje da li će to promeniti ponašanje Pekinga koji je, podvlači BBC, ohrabren konsolidacijom političke moći, ekonomskim rastom usred pandemije i donekle političkim haosom u Vašingtonu.
Za mnoge zemlje, uključujući SAD, ekonomske veze s Kinom su isuviše značajne da bi se mogle potpuno prekinuti, zbog čega je, kako navodi BBC, u dilemi između ljudskih prava i ekonomskih interesa, balansiranje prema Kini sve teže.
Iako je Bajdenov tim postupanje prema Ujgurima nazivao "genocidom", Sinđijang možda nije bio jedan od njegovih prioriteta, a sada će nova administracija biti primorana da objavi konkretan politički stav o Sinđijangu, ukazuje BBC uz konstataciju da je jasno da razmirice Pekinga i Vašingtona neće prestati krajem Trampovog mandata.
Komplikovanje Bajdenovih planova
Trampovi poslednji potezi protiv Kine komplikuju Bajdenovu agendu, ističe Njujork tajms (The New York Times), dodajući da je proglašenje genocida nad Ujgurima poslednja u nizu mera koje rizikuju da politizuju sporna pitanja.
Trampova administracija takođe je odbacila smernice koje ograničavaju kontakte s tajvanskim zvaničnicima, dok je viši izaslanik SAD održao video konferenciju s predsednikom Tajvana, ostrva koje ima samoupravu ali koje Kina smatra delom svoje teritorije.
Poteze prethodne administracije pozdravili su mnogi Tajvanci, Ujguri i druge zajednice. Ipak, dodaje Njujork tajms, neki ujgurski aktivisti izrazili su zabrinutost da će zbog poteza Trampove administracije njihovo pitanje biti isključivo političko, a da bi oštećeni globalni Trampov kredibilitet mogao da podrije njihov slučaj.
Kratkoročno, potezi Trampove administracije mogu da gurnu sporna pitanja na vrh agende Bajdenove politike prema Kini, bez obzira na njegove prioritete, što, kako ocenjuje Njujork tajms, komplikuje planove nove administracije da zadrži borbeni stav prema Kini u vezi s ljudskim pravima i drugim pitanjima, dok istovremeno traži oblasti za saradnju i stabilizaciju odnosa Vašingtona i Pekinga.
Peking će verovatno vršiti pritisak na Bajdena da poništi bar neke odluke Trampove administracije kao uslov za nastavak razgovora o drugim pitanjima, ali bi njihova brza promena mogla poslati poruku kineskom rukovodstvu da se to može uraditi sa svim nedavnim potezima, navodi list.
Uprkos teškom početku, ostaje da se vidi da li će Kina zauzeti konfrontacioni ili kooperativni pristup Bajdenovoj administraciji, ukazuje Njujork tajms, dodajući da je Peking pristupio Bajdenu pozivom za resetovanje odnosa i veću saradnju dve zemlje, ali je takođe širio nove teorije zavere koji povezuju američku vojnu laboratoriju s korona virusom.
Facebook Forum