Kosovski mediji će 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija u potpunosti bojkotovati rad institucija u znak nezadovoljstva zbog usvajanja Krivičnog zakona u Skupštini Kosova. Novinari smatraju da ovaj zakon ne samo da ugrožava njihov rad, već ih i kažnjava za istraživačko novinarstvo.
To je u sredu rečeno i predsednici Kosova, Atifeti Jahjaga. Delegacija Asocijacije profesionalnih novinara na Kosovu i predstavnici pisanih i elektronskih medija preneli su predsednici da su članovi 37 i 38 ovog zakona neprihvatljivi.
Član 37 ističe da je autor informacije krivično odgovoran kada je krivično delo izvršeno putem objavljivanja informacija u medijima, bez jasnog objašnjenja šta je krivično delo koje mediji mogu da počine, dok se član 38 odnosi na zaštitu izvora, odnosno, na otkrivanje izvora kako bi se sprečio napad koji predstavlja neposrednu pretnju po fizički integritet bilo kog lica. Novinari kažu da je rizik “fizičkog integriteta”, širok, nedefinisan pojam, i kao takav se može zloupotrebiti.
Predsednik asocijacije, Arben Ahmeti je nakon sastanka sa predsednicom izjavio da predsedništvo još uvek nije dobilo na razmatranje usvojen zakon, te da je predsednica kosovskim novinarima obećala da će pravna kancelarija razmotriti sve primedbe.
“Ono što smo preneli predsednici, a sada kažemo i javno je to da postoji koordinacija i dogovor da svi mediji 3. maja, na dan Međunarodnog dana slobodnih medija bojkotuje rad kosovskih institucija, u znak nezadovoljstva izglasavanja ovog zakona u Skupštini, odnosno zbog toga što su poslanici glasali protiv slobode medija”, kazao je Ahmeti.
Nakon 3. maja, mediji će odlučiti o narednim koracima ukoliko predsednica Jahjaga ne vrati nazad Krivični zakon.
Među prisutnima na sastanku sa predsednicom bila je glavna i odgovorna urednica novine Kosova Sot (Kosovo danas), Margarita Kadriu. Ona je izrazila uverenje da kod predsednice postoji volja da poduzme pozitivne korake povodom zahteva novinara. Uklanjanje člana 37 i modifikacija člana 38 su glavi zahtevi kosovskih novinara, kazala je Kadriu.
“Dogovorili smo se da se da 3. maja protestujemo i ne izveštavamo o radu institucija, sa naglaskom na Skupštinu Kosova, kako bi im bilo jasno da mediji nisu portparoli institucija, već da ćemo se baviti istraživačkim novinarstvom i da ćemo objavljivati svo kršenje zakona koje se može desiti”, kazala je Kadriu.
U saopštenju Predsedništva Kosova ističe se da su novinari u sredu podneli i pismeni zahtev predsednici.
Jahjaga je ocenila da razgovor sa predstavnicima medija ima za cilj da se čuju njihovi argumenti, a kako bi se došlo do rešenja koje bi pomoglo napretku demokratije u zemlji. Ona je dodala da je neophodno da se govori o temama koja bi poboljšale stanje u zemlji, te demokratske procese, slobodu izražavanja, kao i sve ostalo što je u zajedničkom interesu.
Predsedništvo je takođe saopštilo da Krivični zakon, izglasan u Skupštini Kosova prošle nedelje još uvek nije predat Predsedništvu Republike Kosova. Onda kada zakon bude predat, predsednica ima rok od osam dana da ga potpiše ili ne, ili da ga ponovo vrati na razmatranje.
Novinari na Kosovu zahtevaju treću opciju, da se zakon vrati na razmatranje radi promene, pošto na osnovu prve dve opcije zakon ipak može stupiti na snagu.
To je u sredu rečeno i predsednici Kosova, Atifeti Jahjaga. Delegacija Asocijacije profesionalnih novinara na Kosovu i predstavnici pisanih i elektronskih medija preneli su predsednici da su članovi 37 i 38 ovog zakona neprihvatljivi.
Član 37 ističe da je autor informacije krivično odgovoran kada je krivično delo izvršeno putem objavljivanja informacija u medijima, bez jasnog objašnjenja šta je krivično delo koje mediji mogu da počine, dok se član 38 odnosi na zaštitu izvora, odnosno, na otkrivanje izvora kako bi se sprečio napad koji predstavlja neposrednu pretnju po fizički integritet bilo kog lica. Novinari kažu da je rizik “fizičkog integriteta”, širok, nedefinisan pojam, i kao takav se može zloupotrebiti.
Predsednik asocijacije, Arben Ahmeti je nakon sastanka sa predsednicom izjavio da predsedništvo još uvek nije dobilo na razmatranje usvojen zakon, te da je predsednica kosovskim novinarima obećala da će pravna kancelarija razmotriti sve primedbe.
“Ono što smo preneli predsednici, a sada kažemo i javno je to da postoji koordinacija i dogovor da svi mediji 3. maja, na dan Međunarodnog dana slobodnih medija bojkotuje rad kosovskih institucija, u znak nezadovoljstva izglasavanja ovog zakona u Skupštini, odnosno zbog toga što su poslanici glasali protiv slobode medija”, kazao je Ahmeti.
Nakon 3. maja, mediji će odlučiti o narednim koracima ukoliko predsednica Jahjaga ne vrati nazad Krivični zakon.
Među prisutnima na sastanku sa predsednicom bila je glavna i odgovorna urednica novine Kosova Sot (Kosovo danas), Margarita Kadriu. Ona je izrazila uverenje da kod predsednice postoji volja da poduzme pozitivne korake povodom zahteva novinara. Uklanjanje člana 37 i modifikacija člana 38 su glavi zahtevi kosovskih novinara, kazala je Kadriu.
“Dogovorili smo se da se da 3. maja protestujemo i ne izveštavamo o radu institucija, sa naglaskom na Skupštinu Kosova, kako bi im bilo jasno da mediji nisu portparoli institucija, već da ćemo se baviti istraživačkim novinarstvom i da ćemo objavljivati svo kršenje zakona koje se može desiti”, kazala je Kadriu.
U saopštenju Predsedništva Kosova ističe se da su novinari u sredu podneli i pismeni zahtev predsednici.
Jahjaga je ocenila da razgovor sa predstavnicima medija ima za cilj da se čuju njihovi argumenti, a kako bi se došlo do rešenja koje bi pomoglo napretku demokratije u zemlji. Ona je dodala da je neophodno da se govori o temama koja bi poboljšale stanje u zemlji, te demokratske procese, slobodu izražavanja, kao i sve ostalo što je u zajedničkom interesu.
Predsedništvo je takođe saopštilo da Krivični zakon, izglasan u Skupštini Kosova prošle nedelje još uvek nije predat Predsedništvu Republike Kosova. Onda kada zakon bude predat, predsednica ima rok od osam dana da ga potpiše ili ne, ili da ga ponovo vrati na razmatranje.
Novinari na Kosovu zahtevaju treću opciju, da se zakon vrati na razmatranje radi promene, pošto na osnovu prve dve opcije zakon ipak može stupiti na snagu.
