Sudbina nestalog novinara Vašington posta (The Washington post) Džamala Kašogija (Jamal Khashoggi) i dalje je neizvesna, nakon što su turski zvaničnici rekli da veruju da je ubijen.
Kašogi, državljanin Saudijske Arabije, nestao je nakon što je u utorak posetio saudijski konzulat u Istanbulu.
Jedan turski zvaničnik je izjavio da je inicijalna istraga pokazala da je tamo ubijen, a Saudijska Arabija negira optužbe tvrdeći da "radi na potrazi za njim“, dok je novina za koju je radio poručila kako bi to bio "monstruozan i nedopustiv čin" ukoliko je on zaista ubijen.
Svetski mediji navode da bi ubistvo Kašogija moglo dovesti do krize u odnosima Turske i Saudijske Arabije, a Vošington Post objavljuje kolumne Džamala Kašogija u kojima on, između ostalog, kritikuje princa Saudijske Arabije.
Kada je poslednji put viđen?
Kašogi, koji ima više od 1,6 miliona sledbenika na Tviteru, je oštar kritičar princa prestolonaslednika Saudijske Arabije Mohameda bin Salmana, piše BBC.
U utorak je otišao u konzulat kako bi dobio dokument kojim se potvrđuje da se razveo od bivše supruge, a kako bi mogao da oženi njegovu tursku verenicu Hatidže Džengiz.
Ona je rekla da je čekala napolju 11 sati, ali da on nije izašao iz konzulata.
“Kašogi je bio dužan da preda svoj mobilni telefon, što je standardna praksa u nekim diplomatskim misijama. Rekao mi je da pozovem savetnika turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana ukoliko se ne vrati,” rekla je Džengiz.
Šef tursko-arapskog udruženja novinara Turan Kislakci izjavio je za Njujork tajms (New York Times) da su turski policajci koji obezbeđuju konzulat proverili svoje bezbednosne kamere i nisu videli kako novinar odlazi peške. Dodao je, međutim, da su viđeni diplomatski automobili kako se kreću i napuštaju konzulat.
Isplanirano ubistvo?
Britanski Gardijan (The Guardian) piše da turske vlasti veruju da je Kašogijeva smrt bila isplanirana unapred i da su saudijski zvaničnici doputovali u Istanbul iz Rijada, nakon što su dobili poruku da je istaknuti kritičar aktuelne vlasti Saudijske Arabije planirao da poseti konzulat.
“Nakon četiri dana tišine od njegovog nestanka, u večeri brzog razvoja događaja, zvaničnici u Ankari obećali su da će objaviti dokaze za koje tvrde da podupiru tvrdnje da je novinar ubijen ubrzo nakon što je ušao u konzulat da potpiše papire o razvodu. Očekuje se da će dokazi uključiti video snimke i fokusirati se na crni automobil.”
Gardijan prenosi i da su dva turska zvaničnika potvrdila za Rojters da je pedesetdevetogodišnji Kašogi ubijen.
“Nekoliko zvaničnika je navelo, bez podnošenja dokaza, da je Kašogi prvo bio mučen. Zvaničnici veruju da je tim od 15 Saudijaca stigao u utorak da izvrši ubistvo, a zatim su napustili zemlju ubrzo nakon toga,” ističe britanski dnevnik i dodaje:
“Kašogi je imao redovnu kolumnu u Vošington postu i takođe je pisao za Gardijan. Tražio je garanciju za njegovu bezbednost od zvaničnika Saudijske Arabije pre nego što je ušao u konzulat da potpiše dokumente o razvodu,” navodi britanski list.
Kraljevstvo negira učešće u nestanku Džamala Kašogija
Fajnenšl Tajms (Financial Times) podseća da je Saudijska Arabija više puta insistirala na tome da je Kašogi, koji je prošle godine otišao u egzil u SAD, napustio zgradu konzulata nakon sastanka radi prikupljanje dokumenata za svoj predstojeći brak.
“Mohamed bin Salman, princ prestolonaslednik Saudijske Arabije, izjavio je u intervjuu za Blumberg (Bloomberg) ove nedelje da kraljevstvo" nema šta da sakrije" i pozvao turske vlasti da pretraže zgradu konzulata. Saudijski generalni konzul u Istambulu, Mohamed al-Otaibi, pozvao je novinsku agenciju Rojters da obiđu šestosobnu zgradu u subotu, otvarajući ormare i panele koji pokrivaju jedinice za klimatizaciju u pokušaju da odbace turske tvrdnje da je on i dalje u zgradi.”
FT podseća i da bi ubistvo međunarodno priznatog novinara predstavljalo veliku eskalaciju u neslaganjima u Rijadu.
“Saudijske vlasti su u septembru 2017. godine uhapsile desetine aktivista, klerika i intelektualaca, optužujući ih da podržavaju ekstremistički program. Kašogi, koji je imao komplikovan odnos sa saudijskim vlastima, sve više je kritikovao njihove postupke…
Kašogijeva verenica je za Fajnenšl Tamjs izjavila ove nedelje da se plaši da su ga kidnapovali zvaničnici Saudijske Arabije. Optužba da je Kašogi ubijen verovatno će dovesti do još jačeg pritiska u već napetim vezama između Turske i Saudijske Arabije, dve regionalne sile koje su već bile u sukobu zbog podrške Ankare Kataru uoči ekonomskog embarga koji je predvodio Rijad.”
FT na kraju zaključuje da će to pokrenuti novu podršku Vašingtona zalivskom kraljevstvu, jer je Saudijska Arabija ključni američki saveznik u regionu.
Kolumne za Post
U jednoj od kolumni za Vošington Post Kašogi piše o tome da Saudijska Arabija nije uvek bila ovako represivna, i da je sadašnje stanje nepodnošljivo.
“Kada govorim o strahu, zastrašivanju, hapšenjima i javnom linču intelektualaca i verskih vođa koji se usuđuju da izgovaraju svoje misli, a onda vam kažem da sam iz Saudijske Arabije, da li ste iznenađeni?”, piše Kašogi i dodaje:
“Dok je dolazio na vlast, mladi prestolonaslednik Mohamed bin Salman, obećao je prihvatanje društvenih i ekonomskih reformi. Govorio je o tome da će naša zemlja postati otvorenija i tolerantnija i obećao je da će se baviti stvarima koje zadržavaju naš napredak, kao što je zabrana vožnje za žene. Ali sve što vidim sada je nedavni talas hapšenja.“
U drugoj kolumni Kašogi saudijskog princa poredi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i navodi da je korupcija u Saudijskoj Arabiji sasvim drugačija od korupcije u većini drugih zemalja, jer nije ograničena na "mito" u zamenu za ugovor, ili skupi poklon članu porodice vladinog zvaničnika ili princa ili korišćenje privatnog mlaznog aviona koji plaća Vlada za odlazak porodice na odmor.
U jednoj od kolumni koji Post objavljuje, Kašogi tvrdi i da okrivljujući 1979. godinu za probleme Saudijske Arabije, princ pokreće reviziju istorije.
“U Saudijskoj Arabiji u ovom trenutku ljudi se jednostavno ne usuđuju da govore. Zemlja je videla crne liste onih koji se usuđuju da podignu glasove, zatvaranje umereno kritičkih intelektualaca i verskih ličnosti, i navodne borbe protiv korupcije među kraljevima i drugim poslovnim liderima.
Liberali čiji su radovi nekada bili cenzurisani ili zabranjeni od strane tvrdokornika Vahhabija okrenuli su list: oni sada zabranjuju ono što vide kao tvrdokorno, kao što je cenzura raznih knjiga na Rijadskom međunarodnom sajmu knjiga prošlog meseca. “