Azil za pse u Beogradu
Radovan Borović
Na ulicama Beograda često se može videti čopori napuštenih pasa a prema procenama stručnih službi ima ih oko 15 hiljada. Ovi kućni ljubimci često zbog nedovoljne brige nadležnih, postaju žrtve surovosti pojedinaca. Beogradske vlasti otvorili se novi azil i najavljuju oštriju kaznenu politiku.
Svirepost prema životinjama ponovo je šokirala ne samo vlasnike pasa već i širu javnost. Sedamnaest napuštenih i vlasničkih pasa na području beogradskog naselja Karaburma, stradalo je pred novu godinu otrovano kobasicama sa parčićima stakla.
Tokom 2011 godine zabeleženo je 15 prijava građana zbog trovanja pasa a pretpostavlja se da je taj broj duplo veći i beogradske vlasti brigu o životinjama podigli na najviši mogući nivo, tvrdi gradski sekretar za komunalno-stambene poslove Predrag Petrović.
“Zajedničke patrole naših veterinara i komunalnih inspektora već su na terenu i rade svoju kaznenu politiku. Pre neki dan slučaj masovnog trovanja na Karaburmi i ne samo tu, imamo u čitavom gradu probleme.Apelujemo na policiju da se oformi taj specijalni tim i da se počne sa kažnjavanjem i da se privedu pravdi ti počinioci gnusnih zločina koji ne ugrožavaju samo životinje već i ljude”, kaže sekretar za komunalno-stambene poslove Predrag Petrović
Težak zločin pamti se prema keruši Mili koja je ostala bez šapa kao i jedan slučaj obešenog psa. Slavica Vukelić ispričala nam je kako je ostala bez svog ljubimca, koji je na ulazu u stambenu zgradu na Karabumi uzeo otrovne kobasice:
„Kod mene je bio otrov u ulazu zgrade. Zvala sam veterinare, sipala hidrogen i radila sve što je trebalo i onda kada sam moga psa povela u šetnju, videla sam da je pojeo nešto. On se pomerio i videla sam da to sija. Nije mi bilo jasno šta je. Donela sam kući i videla kobasicu sa staklom i onda je počelo. Veterinari su konstatovali da je nervi otrov u pitanju i oni nisu sigurni šta treba da rade.To nije uobičajeno. To je jako smrtno. Moj pas je umirao deset sati. Strašno. Policija je došla uradila neki zapisnik”, kaže tužno Slavica Vukelić.
Ekipe Zoo hogijene i Veterine često uklone i po nekoliko desetaka leševa uginulih životinija sa beogradskih ulica i parkova.
„Malo, malo, pa nekoliko meseci prođe pa u nekom kraju grada životinje stradaju. Bilo je u ulici Tome Maksimovića, sedam pasa je otrovano. To je bilo u novembru. Bila je i jedna pretnja trovanjem u Smiljanićevoj ulici. Neko je zalepio papir na zid. Kao da smo postali zemlja trovača. Ranijih godina jednostavno nije bilo reakcije. Ništa, samo se donese takva vest, pročitamo u novinama i strašno, strašno. Dok se jednom ne preduzme nešto ozbiljno, ništa se neće desiti“, rezignirano kaže Milica Ranković iz Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks.
Iz organizacija za zaštitu životinja upozoravaju i da je dosadašnja blaga reakcija rezlutirala time da pojednici preuzimaju ulogu nadležnih. Da li su azili jedino rešenje da se pomogne nedužnim životinjama?
"T potpuno liči na one druge grupe one koje se organizuju da napadaju romska naselja. To je ista vrsta patologije", ocenjuje psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.
“Grad Beograd je paralelno otvorio nekoliko frontova u rešavanju tih problema i ono što je glavni problem to je uzrok-odnosno neodgovorno vlasbništvo. Mi smo sa republičkog nivoa tražili i dobili kompentencije u kontrolim obeležavanja pasa odnosno da li su psi čipovana i vakcinisani.To je glavni problem jer se ti psi zbog neodgovornog vlasništva, njihovi mladunci nađu na ulici i onda razmnožavanjem postaju glavni gradski problem”, kaže Predrag Petrović
Očigledno je da zbog izostanka oštrije kaznene strategije pojedinci ili grupe preuzimaju stvari u svoje ruke. Koliko su ovakve društvene devijacije opasne za širu zajednicu, a pogotovo za marginalizovane grupe, analizira psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.
„Ovde oni verovatno imaju neku ideju o tome da treba ukloniti pse na ovakav ili onakav način ili treba preduzeti nešto što društvo ne preduzima. Problem je sa takvim organizovanim grupama što oni jako lako usmeravaju svoju agresiju, danas sa životinja na druge marginalizovane grupe. Meni to potpuno liči na one druge grupe one koje se organizuju da napadaju romska naselja. To je ista vrsta patologije samo je pitanje kako je i prema kome usmerena. Nažalost, društvo relativno toleriše tu vrstu devijacije“, konstatuje psihologinja Tamara Džamonja Ignjatović.
Prema procena komunalnih službi na području Beograda ima oko 15 hiljada napuštenih i ugroženih životinja. Dva prihvatilišta izgrađena 2011. godine, i novo utočište za 1237 odraslih pasa odgovaraju standardima koje propisuje Evropska Unija, što omogućava veoma humane uslove boravka pasa, tvrde nadležni.
