U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku u ponedeljak počeli su novi pregovori kojima će zemlje članice svetske organizacije pokušati da postignu sporazum o trgovini konvencionalnim oružjem, nakon neuspeha krajem jula 2012.
Članice Generalne skupštine UN, njih 193, imaće 10 dana da pronađu način kako da urede trgovinu oružjem u svetu, koja godišnje donosi prihod od 70 milijardi dolara.
Namera je da se svaka zemlja obaveže da pre prodaje osigura da oružje neće biti upotrebljeno za kršenje ljudskih prava ili ubistva, odnosno da neće pasti u ruke organizovanog kriminala.
Otvarajući konferenciju, generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je zemlje svetske organizacije da postignu "čvrst i efikasan ugovor".
"Odsustvo pravila u međunarodnoj trgovini oružjem je neobjašnjivo", rekao je on.
Ban je naveo podatak da "svake godine bude ubijeno pola miliona ljudi uključujući 66.000 žena i dece".
U julu prošle godine, veliki izvoznici oružja (Rusija, SAD, Kina) i uvoznici (Egipat, Indija, Pakistan, zalivske zemlje) mesec dana su pokušavali da usvoje zajedničke kriterijume za sporazum. Učesnici pregovora postigli su kompromis, ali su usvajanje zajedničkog teksta sprečile SAD, tražeći dodatno vreme za izjašnjavanje.
"Postoji želja da se to završi, ali ponovo mnogo zavisi od SAD, a od ponovnog izbora i inauguracije Baraka Obame nismo dobili jasne naznake ni u jednom smjeru", kazao je jedan neimenovani evropski diplomata.
Paralelno sa zasedanjem UN, Stokholmski međunarodni istraživački institut za mir (Stockholm International Peace Research Institute - SIPRI) objavio je podatke o prodaji oružja na svetskom nivou prema kojem je u periodu 2008-2012, SAD najveći izvoznik, sa 30 odsto izvezenog oružja, Rusija je druga sa 26 odsto, Nemačka treća sa sedam odsto, a Francuska četvrta sa šest.
Prema tim podacima Kina je postala peta zemlja u svetu po izvozu oružja.
Obim izvoza oružja iz Kine porastao je za 162 odsto od 2008. do 2012. godine u odnosu na period od prethodnih pet godina, navodi se u izveštaju Stokholmskog međunarodnog istraživačkog instituta za mir.
Najveći kupac kineskog naoružanja je bio Pakistan (55 odsto), zatim Mjanmar (osam odsto) i Bangladeš (sedam odsto), navodi SIPRI.
Pol Holtom (Paul), stručnjak SIPRI-ja za pitanja trgovine i transfera naoružanja, rekao je da se Kina u proteklom periodu Kina nametnula kao "značajan snabdevač oružjem".
Peking je sklopio ugovore o isporuci tri fregate Alžiru, osam transportnih aviona Venecueli i 54 tenkova Maroku, navodi SIPRI u svom godišnjem izveštaju o industriji naoružanja.
Indija (12 odsto) i Kina (šest odsto) najveći su uvoznici konvencionalnog naoružanja. Slede Pakistan (pet odsto), Južna Koreja (pet odsto) i Singapur (četiri odsto), navodi se u izveštaju.
Članice Generalne skupštine UN, njih 193, imaće 10 dana da pronađu način kako da urede trgovinu oružjem u svetu, koja godišnje donosi prihod od 70 milijardi dolara.
Namera je da se svaka zemlja obaveže da pre prodaje osigura da oružje neće biti upotrebljeno za kršenje ljudskih prava ili ubistva, odnosno da neće pasti u ruke organizovanog kriminala.
Otvarajući konferenciju, generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je zemlje svetske organizacije da postignu "čvrst i efikasan ugovor".
"Odsustvo pravila u međunarodnoj trgovini oružjem je neobjašnjivo", rekao je on.
Ban je naveo podatak da "svake godine bude ubijeno pola miliona ljudi uključujući 66.000 žena i dece".
U julu prošle godine, veliki izvoznici oružja (Rusija, SAD, Kina) i uvoznici (Egipat, Indija, Pakistan, zalivske zemlje) mesec dana su pokušavali da usvoje zajedničke kriterijume za sporazum. Učesnici pregovora postigli su kompromis, ali su usvajanje zajedničkog teksta sprečile SAD, tražeći dodatno vreme za izjašnjavanje.
"Postoji želja da se to završi, ali ponovo mnogo zavisi od SAD, a od ponovnog izbora i inauguracije Baraka Obame nismo dobili jasne naznake ni u jednom smjeru", kazao je jedan neimenovani evropski diplomata.
Paralelno sa zasedanjem UN, Stokholmski međunarodni istraživački institut za mir (Stockholm International Peace Research Institute - SIPRI) objavio je podatke o prodaji oružja na svetskom nivou prema kojem je u periodu 2008-2012, SAD najveći izvoznik, sa 30 odsto izvezenog oružja, Rusija je druga sa 26 odsto, Nemačka treća sa sedam odsto, a Francuska četvrta sa šest.
Prema tim podacima Kina je postala peta zemlja u svetu po izvozu oružja.
Obim izvoza oružja iz Kine porastao je za 162 odsto od 2008. do 2012. godine u odnosu na period od prethodnih pet godina, navodi se u izveštaju Stokholmskog međunarodnog istraživačkog instituta za mir.
Najveći kupac kineskog naoružanja je bio Pakistan (55 odsto), zatim Mjanmar (osam odsto) i Bangladeš (sedam odsto), navodi SIPRI.
Pol Holtom (Paul), stručnjak SIPRI-ja za pitanja trgovine i transfera naoružanja, rekao je da se Kina u proteklom periodu Kina nametnula kao "značajan snabdevač oružjem".
Peking je sklopio ugovore o isporuci tri fregate Alžiru, osam transportnih aviona Venecueli i 54 tenkova Maroku, navodi SIPRI u svom godišnjem izveštaju o industriji naoružanja.
Indija (12 odsto) i Kina (šest odsto) najveći su uvoznici konvencionalnog naoružanja. Slede Pakistan (pet odsto), Južna Koreja (pet odsto) i Singapur (četiri odsto), navodi se u izveštaju.
