Ove godine, uoči Vidovdana, umesto zapaljivih poruka “Ne damo Kosovo”, “Otimaju nam srce Srbije” , “Na delu je izdaja”, Naprednjaci i Socijalisti poručuju da očekuju dobru vest iz Brisela. A ta dobra vest je bespovratni put Srbije ka EU koji ujedno označava priznanje da je Srbija na putu da normalizuje odnose sa Kosovom.
Tako je od Vidovdana 1989. godine, kada je na Gazimestanu Slobodan Milošević najavio jugoslovenske ratove, do danas, kada Beograd i Priština uređuju međusobne odnose, zatvoren pun krug. Oslobađa li se današnja Srbija vidovdanskog mita krvi, izdaje, žrtve.... zloupotrebljenog u ratovima 90-ih, čija se završnica ovih dana piše u kancelariji ledi Ešton?
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić jeste bio u Visokim Dečanima na vidovdanskom pomenu, ali da bi poručio:
“Pred nama više nema krvi, nema vraćanja u prošlost, nema više svih onih muka kroz koje smo prolazili dvadeset i nešto godina i uveren sam da svojim radom možemo da drugačiju, sigurniju i napredniju budućnost.”
Prošlo je punih 14 godina od kada je Slobodan Milošević sa tog istog Kosova, ali tada dela jedne velike države, poručio:
Sledeći ovakve poruke svog predsednika, Srbija je početkom 90-ih odjekivala novokomponovanim kosovskim pesmama sa kojima se kretalo na ratišta:
Rat je prošao ali su pesme i dalje nastajale na nešto probirljivijem patriotskom tržištu:
I kao što se muzički ukus popravlja i kad su u pitanju patriotske pesme, mitski govor o Kosovu i vidovdanskom stradanju Srba polako se stišava.
Predsednik Srbije, a ni premijer, nisu od 2006. na Vidovdan bili na Kosovu. Poslednji predsednik Vlade koji je to učinio bio je Vojilsav Koštunica 2006. godine. I danas samo njegova mala parlamentarna stranka poručuje sa skupa pod nazivom “Vidovdan, naš datum” da se radi o velikoj prevari Brisela, kaže za RSE potpredsednik Stranke Slobodan Samardžić, koji objašnjava značaj vidovdanske simbolike u novijoj istoriji Srbije:
“Svaki narod koji ima istoriju ima mitove. Oni se baziraju delimično na stvarnosti a delimično na nekoj legendi o željama tog naroda. Vidovdan je simbolika želje i težnje da Kosovo bude deo Srbije. I to je poruka. Ako se računalo da će na Vidovdan da se dobije datum posredstvom koga Srbija treba da se odrekne Kosova, onda treba reći da datum za početak pregovora sa EU zapravo negira tu legendu o Vidovdanu”, navodi Samardžić.
Mit o Kosovu i Vidovdanu je nastao iz razumljive potrebe da se održi srpska država nakon poraza na Kosovu. Međutim, taj mit je kasnije u 19. veku ponovo oživeo ali ga je preuzela patrijarhalna Srbija, pa je ostalo sakriveno, kaže profesorska antropologije Svetlana Slapšak, a to je da su nakon kosovskog poraza srpsku državu vodile dve žene, Milica i Jefimija, dok Stefan Lazarević nije postao punoletan.
"I u tih 13 godina te žene su napravile genijalne diplomatske poteze. One su uspele da održe državu, da održe položaj Stefana između vizantijskog cara i sultana koje svedoče o mogućnostima da se živi u nekoj vrsti kohabitacije, bez agresije i bez rata. Kada bi to bio sadržaj Vidovdana, stvar bi imala smisla. Sve to bi moglo da bude deo nacionalnog ponosa, ali ne sadrže ni mržnju, ni odbijanje svakog drugoga, a sadrže kompromise i sa Turcima i sa Ugrima i sa Poljacima i sa Bosancima. I to je nešto što što očigledno nijednoj državi u kojoj je srpski nacionalizam imao jako uporište, nije odgovaralo", naglašava Svetlana Slapšak.
Vidovdan je postao zvaničan državni praznik 1889. na 500 godina od Kosovskog boja i kao nacionalni praznik opstao je do kraja Drugog svetskog rata.
Danas je Vidovdan državni praznik koji se radno obeležava i koji zvanično predstavlja prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.
Zanimljivo je da su se, najčešće igrom slučaja, baš 28.juna u 20. i 21. veku zbili neki istorijski značajni događaji. Počeo je Drugi balkanski rat, nešto kasnije počinjen atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu, što je bio okidač za Prvi svetski ili Veliki rat, pa je na taj dan sklopljen Versajki mir, 1948. godine donesena Rezolucija Inforbiroa koja je označila raskid sa Staljinom. 1989. godine Slobodan Milošević je izabrao baš taj datum da najavi ratove na teritoriji tadašnje Jugoslavije u svom čuvenom govoru na Gazimestanui, da bi, slučajno ili ne, opet na isti dan, taj isti Milošević 2001. bio isporučen Hagu.
Da li je vidovdanski krug zatvoren? Da li će Srbija početi da saznaje neke druge istine o sebi, da baštini neke druge civilizacijske vrednosti iz sopstvene prošlosti?
Tako je od Vidovdana 1989. godine, kada je na Gazimestanu Slobodan Milošević najavio jugoslovenske ratove, do danas, kada Beograd i Priština uređuju međusobne odnose, zatvoren pun krug. Oslobađa li se današnja Srbija vidovdanskog mita krvi, izdaje, žrtve.... zloupotrebljenog u ratovima 90-ih, čija se završnica ovih dana piše u kancelariji ledi Ešton?
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić jeste bio u Visokim Dečanima na vidovdanskom pomenu, ali da bi poručio:
“Pred nama više nema krvi, nema vraćanja u prošlost, nema više svih onih muka kroz koje smo prolazili dvadeset i nešto godina i uveren sam da svojim radom možemo da drugačiju, sigurniju i napredniju budućnost.”
Prošlo je punih 14 godina od kada je Slobodan Milošević sa tog istog Kosova, ali tada dela jedne velike države, poručio:
Sledeći ovakve poruke svog predsednika, Srbija je početkom 90-ih odjekivala novokomponovanim kosovskim pesmama sa kojima se kretalo na ratišta:
Rat je prošao ali su pesme i dalje nastajale na nešto probirljivijem patriotskom tržištu:
I kao što se muzički ukus popravlja i kad su u pitanju patriotske pesme, mitski govor o Kosovu i vidovdanskom stradanju Srba polako se stišava.
Predsednik Srbije, a ni premijer, nisu od 2006. na Vidovdan bili na Kosovu. Poslednji predsednik Vlade koji je to učinio bio je Vojilsav Koštunica 2006. godine. I danas samo njegova mala parlamentarna stranka poručuje sa skupa pod nazivom “Vidovdan, naš datum” da se radi o velikoj prevari Brisela, kaže za RSE potpredsednik Stranke Slobodan Samardžić, koji objašnjava značaj vidovdanske simbolike u novijoj istoriji Srbije:
“Svaki narod koji ima istoriju ima mitove. Oni se baziraju delimično na stvarnosti a delimično na nekoj legendi o željama tog naroda. Vidovdan je simbolika želje i težnje da Kosovo bude deo Srbije. I to je poruka. Ako se računalo da će na Vidovdan da se dobije datum posredstvom koga Srbija treba da se odrekne Kosova, onda treba reći da datum za početak pregovora sa EU zapravo negira tu legendu o Vidovdanu”, navodi Samardžić.
Mit o Kosovu i Vidovdanu je nastao iz razumljive potrebe da se održi srpska država nakon poraza na Kosovu. Međutim, taj mit je kasnije u 19. veku ponovo oživeo ali ga je preuzela patrijarhalna Srbija, pa je ostalo sakriveno, kaže profesorska antropologije Svetlana Slapšak, a to je da su nakon kosovskog poraza srpsku državu vodile dve žene, Milica i Jefimija, dok Stefan Lazarević nije postao punoletan.
"I u tih 13 godina te žene su napravile genijalne diplomatske poteze. One su uspele da održe državu, da održe položaj Stefana između vizantijskog cara i sultana koje svedoče o mogućnostima da se živi u nekoj vrsti kohabitacije, bez agresije i bez rata. Kada bi to bio sadržaj Vidovdana, stvar bi imala smisla. Sve to bi moglo da bude deo nacionalnog ponosa, ali ne sadrže ni mržnju, ni odbijanje svakog drugoga, a sadrže kompromise i sa Turcima i sa Ugrima i sa Poljacima i sa Bosancima. I to je nešto što što očigledno nijednoj državi u kojoj je srpski nacionalizam imao jako uporište, nije odgovaralo", naglašava Svetlana Slapšak.
Vidovdan je postao zvaničan državni praznik 1889. na 500 godina od Kosovskog boja i kao nacionalni praznik opstao je do kraja Drugog svetskog rata.
Danas je Vidovdan državni praznik koji se radno obeležava i koji zvanično predstavlja prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.
Zanimljivo je da su se, najčešće igrom slučaja, baš 28.juna u 20. i 21. veku zbili neki istorijski značajni događaji. Počeo je Drugi balkanski rat, nešto kasnije počinjen atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu, što je bio okidač za Prvi svetski ili Veliki rat, pa je na taj dan sklopljen Versajki mir, 1948. godine donesena Rezolucija Inforbiroa koja je označila raskid sa Staljinom. 1989. godine Slobodan Milošević je izabrao baš taj datum da najavi ratove na teritoriji tadašnje Jugoslavije u svom čuvenom govoru na Gazimestanui, da bi, slučajno ili ne, opet na isti dan, taj isti Milošević 2001. bio isporučen Hagu.
Da li je vidovdanski krug zatvoren? Da li će Srbija početi da saznaje neke druge istine o sebi, da baštini neke druge civilizacijske vrednosti iz sopstvene prošlosti?
