Borba protiv terorizma i klimatskih promena su blisko povezane, izjavio je francuski predsednik Fransoa Oland u pinedeljak u Parizu, na početku konferencije o klimi (COP21). Američki predsednik Barak Obama je pozvao da sve zemlje pokažu odgovornost u suočavanju sa klimatskim promenama. Prema predlogu sporazuma, rast temperature na planeti bi trebalo ograničiti do 2 stepena, u suprotnom prete nesagledive posledice, upozoravaju stručnjaci.
Borba protiv terorizma i klimatskih promena su blisko povezane, izjavio je francuski predsednik Fransoa Oland pozdravljajući učesnike svetske konferencije o klimi (COP21) koja je u ponedeljak počela u Parizu.
"Ne mogu razdvojiti borbu protiv terorizma od borbe protiv globalnog zagrevanja. Ovo su dva velika globalna izazova sa kojima se suočavamo jer moramo svojoj deci ostaviti više od sveta oslobođenog od terorizma, mi njima, takođe, dugujemo planetu zaštićenu od katastrofa", rekao je Oland.
“Obraćam vam se u ime klimatske pravde zbog koje moramo delovati i shvatiti ozbiljnost situacije. Zagrevanje je znak budućih sukoba kao što oblak donosi oluju: klimatske promene podstiče migracije sa više izbeglica neko tokom rata. Pojedine zemlje možda neče moći da zadovolje osnovne potrebe svog stanovništva. Postoji rizik od gladi, egzdodusa prema gradovima i sukoba zbog pristupa sve oskudnijim izvorima vode”, naglasio je Oland.
On je istakao da će čvrst sporazum za borbu protiv globalnog otopljavanja obezbediti mir budućim generacijama i smanjiti priliv izbeglica koje beže pred ekstremnim vremenom.
"Ulog ove klimatske konferencije je mir", rekao je Oland i pozvao na "duboku promenu" u odnosu ljudi prema resursima i planeti.
Oland je rekao da se "nijedna konferencija nije okupila toliko mnogo lidera iz toliko mnogo zemalja... ali nikada ranije međunarodni ulog nije bio toliko visok”.
On je ponovio da bilo koji sporazum u cilju sprečavanja rasta globalne temperature preko 2 stepena treba da bude “univerzalan, diferenciran i obavezujući”, s tim što bi bogatije dale veći doprinos nego siromašnije.
Predsednik SAD Barak Obama izjavio je u ponedeljak da njegova zemlja preuzima odgovornost kao drugi najveći svetski emiter ugljen-dioksida i da će dati doprinos rešavanju problema klimatskih promena.
Obama je rekao u Parizu da rastuća pretnja od ove pojave može da izvrši dramatičniji uticaj u ovom veku od bilo čega drugog.
"Kao lider najveće svetske ekomije i drugog najvećeg emitera, SAD ne samo da priznaju ulogu u kreiranju ovog problema, nego i preuzimaju odgovornost da učine nešto tim povodom", rekao je američki predsednik.
On je dodao da je aktuelna generacija "prva koja oseća klimatske promene i poslednja koja može nešto da učini povodom toga".
Obama je naglasio da nijedna zemlja nije imuna na klimatske promene, koliko god da je bogata ili siromašna.
Američki predsednik je istakao da snažnija ekonomija i bezbedno okruženje mogu da zajedno opstoje.
Obama i njegov kineski kolega Si Đinping obavezali su se da će raditi zajedno u pravcu postizanja sporazuma borbi protiv klimatskih promena.
Uoči bilateralnog sastanka sa Si Đinpingom američki predsednik je rekao da su Kina i SAD ključne u motivisanju ostalih zemalja da smanje emisije ugljen-dioksida.
Od ukupne emisije gasova sa efektom staklene baše, Kina je odgovorna za 30 odsto, a SAD za oko 16 odsto.
"Pariski sporazum mora uzeti u obzir pojedinačne uslove različitih država i fokusirati se na praktične rezultate. Imperativ je poštovanje različitosti među državama, naročito razvijenim državama, u unutrašnjoj politici, kapacitetima razvoja i ekonomskoj strukturi svake pojedinačno.Suočavanje sa klimatskim promenama ne sme negirati legitimne potrebe zemalja u razvoju da smanje siromaštvo i poprave životni standard svojih građana" kaže kineski predsednik dodajući:
"U isto vreme svim zemljama treba omogućiti da primenjuju svoja sopstvena rešenja koja najbolje odgovaraju njihovim nacionalnim uslovima" , poručuje kineski predsednik Si Điping.
Pariz mora biti odlučna prekretnica
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je svetske lidere na samitu o klimatskim promenama u Parizu da ubrzaju akciju protiv opasnog rasta temperature.
Ban Ki Mun je rekao da su obećanja preko 180 država da će smanjiti emisije ugljen-dioksida dobar početak, ali da to nije dovoljno da se globalno zagrevanje zadrži na nivou do dva stepena Celzijusova.
Naučnici kažu da se to mora postići da bi se sprečile najteže posledice.
"Pariz mora biti odlučna prekretnica. Potrebno je delovati mnogo brže i mnogo dalje ako želimo da ograničimo rast globalne temperature na manje od dva stepena Celzujusova", rekao je generalni sekretar UN.
“Ovakav politički momentum možda više nećemo imati.Vi imate moć da osigurate dobrobiti ove i budućih generacija” apelovao je na svetske lidere prvi čovek UN.
Istog je stava i nemačka kancelarka, Angela Merkel.
“Ovdje je u igri temlj života generacija koje će doći nakon nas.Znamo da moramo regovati danas i to mora biti cilj ove konferencije .To mora biti okvir za rezulat koji se mora postići u narednih nekoliko dana” kaže Merkel uverena da su nove tehnološeke inovacije ključne za redukciju emisije štetnih gasova dodajući da Nemačka na tome radi i nastaviće.
Ruski predsednik, Vladimir Putin, kaže da njegova zemlja već preduzima određene korake.
“Na primer, nova tehnologija krabonskih nano cijevi otkrivena je u Rusiji.Prema procenama stručnjaka korišćenjem ove tehnologije Rusija će sama smanjiti emisiju ugljen dioksida između 160 -180 miliona tona do 2030” tvrdi ruski predsjednik.
Najsiromašnije zemlje trebaju 1 trilion dolara za akciju
Rojters navodi da će 48 najsiromašnijih zemlja svijeta morati da nađu oko 1 trilion dolara u perodu 2020 - 2030., da bi uspeli da provedu u delo konkretan plan borbe protiv klimatskih promena i ti planovi, kako smatraju istraživači, morali bi biti prioritet međunarodnih finansijskih fondova.
Predsednik Zimbabvea, Robert Mugabe kritikovao je kako je rekao “bijedne” razvijene nacije zbog toga što teret smanjenja emisije štetnih gasova prebacuju na siromašne zemlje.
I predsednik Egipta, Abdel Fatah Al Sisi insistira na uzimanju u obzir faktora razvoja svake zemlje pojedinačno.
“Neprihvatljivo je da globalni sporazum o klimi zahteva redukciju emisije štetnih gasova bez balansiranja svih faktora, naročito kada je reč o jačanju kapaciteta zemlja u razvoju da usvoje klimatske promene i omoguće finasijsku i tehničku podršku svima sa ciljem omogućavanja da se svi prilagode zadatom cilju”, navodi Sisi.
Konferencija je otvorena nastupom Manuela Pulgara Vidala, predsedavajućeg prethodnog samita UN u klimi, koji je rekao da je snažnija akcija protiv emisija ugljen-dioksida od suštinskog značaja, ali da se mora obratiti pažnja i na problem terorizma.
Predsedavajući sastanka u Parizu, franuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus, rekao je da će jedan od glavnih principa u narednh 11 dana biti transparentnost.
Oko 150 šefova država i vlada je u ponedeljak, na početku 21. konferencije o klimi - COP21, minutom ćutanja odalo poštu žrtvama terorističkog napada u Parizu. Ovo je najveći skup na najvišem nivou ikad održanom izvan UN.
U Francuskoj je na snazi vanredno stanje posle terorističkih napada 13. novembra u Parizu, u kojima je poginulo 130 ljudi.
Učesnici samita su u Parizu najavili da će sačiniti istorijski dogovor kako bi se izbeglo katastrofalno globalno otopljavanje klime, a francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus apelovao je na sve učesnike pregovora da deluju hitno i budu spremni na kompromis, prenosi AFP.
"Moramo da odlučimo kako ćemo živeti zajedno na ovoj planeti", rekao je Fabijus u obraćanju diplomatama.
Na mitingu povodom samita 317 privedenih
Francuska policija privela je 317 demonstranata posle zabranjenog skupa u Parizu, dan uoči svetske konferencije o klimatskim promenama, javila je u ponedeljak ujutro agencija AP.
U međuvremenu je Francuska vlada zabranila okupljanje pošto je posle napada 13. novembra u kojima je poginulo 130 ljudi, uvedeno vanredno stanje u zemlji.
Skup je mirno počeo, ali su kasnije izbili sukobi kada je policija zatražila da se okupljeni raziđu. Demonstranti su formirali ljudski lanac duž puta koji je bio predviđen za protestni marš.
Policija je na demonstrante bacila suzavac, a okupljeni su gađali policiju bocama i svećama.
Policija u Parizu saopštila je da su u nedelju uhapšene 174 osobe, ali da se jutros taj broj popeo na 317.
Fransoa Oland osudio je nasilje kao "skandalozno".
Konferencija se održava u centru "La Burž" uz veoma jake mere obezbeđenja, a policija je blokirala sve okolne ulice.
U nedelju se stotine hiljada ljudi okupilo širom sveta, od Sidneja preko Londona do Rio de Žaneira kako bi od učesnika samita o klimi u Parizu zatražili konkretne rezultate u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Više od 570.000 ljudi je učestvovalo na 2.300 skupa proteklog vikenda u 175 zemalja, prema prvim procenama jednog od organizatora, NGO Avaaz.
Strahovanja siromašnih zemalja
Najsiromašnjie zemlje sveta strahuju da će ostati zanemarene prilikom definisanja novog sporazuma, prenosi Bi-Bi-Si.
Fransoa Oland rekao da je uoči skupa da je sudbina čovečanstva na ulogu.
"Posle napada u Francuskoj, moramo da se pozabavimo urgentnim prioritetima i odgovorimo na izazov terorizma, ali i na dugoročne izazove", rekao je Oland.
"Istorija će oštro presuditi šefovima država i vlada ukoliko propuste priliku decembru 2015. godine", naglasio je Oland.
Svetska banka: 500 miliona dolara zemljama u razvoju
Svetska banka je zajedno sa Nemačkom, Norveškom, Švedskom i Švajcarskom predstavila danas inicijativu vrijednu 500 miliona dolara za smanjenje emisija ugljen-dioksida u zemljama u razvoju.
Inicijativa je osmišljena s ciljem da se državama pomogne da se razvijaju uz smanjene emisije štetnog gasa, kako bi dale doprinos borbi protiv klimatskih promena.
"Želimo da pomognemo zemljama u razvoju da pronađu kredibilan put prema razvoju sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Ova inicijativa je jedan od tih načina zato što će pomoći državama da kreiraju i plaćaju sljedeću generaciju karbonskih kredita", navodi se u saopštenju Svetske banke.
Ovaj plan biće aktiviran 2016. godine. Pored inicijalnih 500 miliona dolara, Svetska banka i ostali kreditori uložiće u njega još dve milijarde dolara.
Prema planu nazvanom “Misija inovacije”, grupa od 20 zemalja – uključujući SAD, Francusku i Indiju – udvostručiće investicije u istraživanja čistih energija u narednih pet godina.
Istovremeno, Francuska i Indija će saopštiti ideju o formiranju globalnog saveza 100 zemlja koje koriste solarnu energiju u tropskim regijama za znatno veće korišćenje Sunca za dobijanje struje.
“Katastrofalni” rast temperature
Temperatura na planeti će porasti za skoro tri stepena, ukoliko se primene planovi koje su predložili 180 zemalja.
Međutim, 48 najmanje razvijenih zemalja (LDC) upozorava da bi svako povećanje temperature preko 1,5 stepeni bio katastrofalan.
“Za ove zemlje, ekonomski razvoj, regionalna bezbednost u snabdevanju hranom i sam opstanak njihovog stanovništva i sredstava za život biće ugroženi ukoliko na ovim razgovorima cilj bude samo ograničenje rasta temperature do 2 odsto”, smatra Giza Gaspar Martins iz Angole.
Mada je dolazak svetskih lidera značajan podsticaj za konferenciju u Parizu, nisu otklonjene prepreke zbog kojih od sporazuma iz Kjotoa 1997. nema značajnijeg napretka u pregovorima o sprečavanju klimatskih promena.
Predlog sporazuma, koji bi trebalo da se usvoji na ovoj konferenciji, ima više od 50 gusto kucanih strana sa dosta sadržaja u zagradama, u kojima se iskazuju razlike.
Učesnici se nadaju da će novi predlog sporazuma biti spreman do kraja ove sedmice, da bi u drugom delu konferencije ministri ekologije pokušali da ga finalizuju.
Među učesnicima je i ekspert za klimatska pitanja Dejvid Etenborou (David Attenborough) koji je izjavio za Bi-Bi-Si da nije uveren da će na konferenciji u Parizu biti postignut sporazum koji će omogućiti odlučnije suočavanje sa klimatskim promenama.
“Znamo sa posledice rasta temperature, kako se to odražava na okeane, na primer. Rast temperature u njima imaće katastrofalne posledice po riblji i ostali podvodni svet. Na sličan način dovešće do širenja pustinjskog zemljišta. Problem rasta temperature je ogroma i mora da se po svaku cenu izbegne”, upozorava Etenborou.
