Ešton: Skoro finaliziran tekst rešenja za telekom i energetiku

Nacrti rešenja za pitanja telekomunikacija i energetike gotovo su finalizirani, saopšteno je u ponedeljak nakon 13 runde dijaloga premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu, gde su uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton nastavili dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

"Razgovori o ovim nacrtima nastaviće se narednih dana tokom moje posete Beogradu i Prištini", izjavila je visoka predstavnica nakon zajedničkog sastanka sa premijerima.

Ešton je navela da se tokom susreta razgovaralo o narednim koracima u primeni Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane postignutog u aprilu.

"Od ključne je važnosti da se rad na implementaciji nastavi u predstojećim nedeljama i mesecima kao što je predviđeno Planom implementacije sporazuma. Zadovoljna sam što su oba premijera potvrdila svoju posvećenost ovom cilju", kazala je Ešton.

Zajednički sastanak Ešton sa premijerima usledio je nakon odvojenih bilateralnih susreta visoke predstavnice sa srpskim i kosovskim timom.

Tači je nakon sastanka izjavio da je postignut bitan napredak oko telekomunikacija i energetike. On je novinarima rekao da je postignut suštinski, ali ne i kompletan dogovor o tim pitanjima, kao i da je dogovoreno da sledeći sastanak s Dačićem i Ešton bude održan 24. jula.

Kosovski premijer je pre odlaska u Brisel bio optimističan da će se postići dogovor oko energetike i telekomunikacija, inače tema oko kojih tehničke radne grupe nisu mogle da postignu dogovor u Briselu.

„Ovo je nezaustavljiv i nepovratan proces koji je i interesu i Kosova i Srbije i regiona“, kazao je Tači, dodajući da će kosovska strana nastaviti da poštuje sporazum od 19. aprila kao i njegov plan primene.

Premijer Srbije Ivica Dačić je izjavio da je došlo do izvesnog napretka u velikom broju pitanja, ali i naglasio da je ostao niz nerešenih stavki vezanih za telekomunikacije, struju i zakon o amnestiji.

Dačić je, pred put u Brisel, rekao da Beograd radi sve što je u njegovoj moći da briselski sporazum sa Prištinom bude implementiran.

Američki diplomata zadužen za Zapadni Balkan Filip Riker izjavio je u ponedeljak u Briselu da je neophodno da kosovska skupština što pre usvoji Zakon o amnestiji, kao i da su lokalni izbori na jesen od ključne važnosti za primenu briselskog sporazuma.

“Usvajanje Zakona o amnestiji je nužno za napredak u implementaciji”, rekao je Riker novinarima u Briselu, govoreći o predlogu zakona koji je je kosovska skupština nedavno odbacila.

On je istakao da je važno da što više građana izađe na lokalne izbore na Kosovu, koji su zakazani za 3. novembar.

“Ti izbori su od ključne važnosti, a upravo će Srbi sa severa Kosova od njih imati najviše koristi”, rekao je Riker, dodajući da će izabrani predstavnici time dobiti priliku da se njihov glas čuje i u Prištini.

“Izbori sami po sebi ne rešavaju probleme, ali su uvek dobar početak i prilika da ljudi ne budu taoci onih koji tvrde da ih predstavljaju”, naglasio je Riker.

Primena ostaje imperativ

Ovo je prvi sastanak dva premijera nakon što je Srbiji odobren početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, a Kosovu pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Ranije je dogovoreno da na stolu budu pitanja telekomunikacija, energetike i izbora, ali su se, ukazuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, u međuvremenu dogodile dve stvari koje će uticati na razgovore: „Jedna je Zakon o amnestiji. Očigledno da će Beograd to koristiti kao jedan ozbiljan argument u zastoju implementacije. I naravno, ovaj drugi, to je formiranje Skupštine autonomne pokrajine Kosova i Metohija, koji će opet Priština i Međunarodna zajednica iskoristiti da traže od Dačića dodatne garancije da će Srbi izaći na izbore, odnosno da će se konačno i vlada u Beogradu izjasniti oko lokalnih izbora“.

Činjenica da su od prošlog susreta premijera Srbije i Kosova, obe strane napredovale na njihovom evropskom putu, prema mišljenju Janjića, neće mnogo uticati na to da ovi susreti proteknu u nešto relaksiranijem tonu.

„Ne mislim da se tu nešto kvalitativno menja, jer i dalje impelmentacija ostaje kao imperativ, možda je samo malo veći pritisak na jednog i drugoga jer nije tačno da samo Srbija dobija i Kosovo dobija početak razgovora o SSP i viznu liberalizaciju. Dakle, podjednako su i jedni i drugi pod pritiskom za implementaciju. Drugo, pregovarači jako dobro znaju da će imati još desetak rundi i da je zapravo glavno iskušenje taj novembraski okvirni sporazum. Do tada ostaje da se zauzimaju što bolje pozicije jer sve ovo što se u međuvremenu dogovori, ulazi u taj završni sporazum. Ne mislim da je ovo relaksiranije, ni da je poseban pritisak, ali ova dva neplanirana događaja jesu stvorila teme ooko kojih će se pre svega Ešton i MZ potruditi da razjasne pozicije pregovarača“, ocenio je Dušan Janjić.

Potpredsednik kosovske Vlade i ministar pravde, Hajredin Kuči, izjavio da će izmenjeni tekst Predloga zakona o amnestiji biti vraćen u skupštinu i dodao da postoji načelna saglasnost vlasti i opozicije da on bude usvojen.

Ketrin Ešton ove nedelje dolazi u posetu Beogradu i Prištini, gde će sa najvišim zvaničnicima razgovarati o normalizaciji odnosa i evrointegracijama Srbije i Kosova. Ešton će u utorak u Beogradu sa premijerom Dačićem, vicepremijerom Aleksandrom Vučićem i predsednikom Tomislavom Nikolićem, razgovarati o sporazumima postignutim u dijalogu o normalizaciji odnosa, kao i napretku u evrointegracijama Srbije.

Ona će se u sredu, u Prištini sastati sa kosovskim premijerom Tačijem i predsednicom Atifete Jahjagom.