Norveška nastavlja da pomaže razvoj građanskog društva

U trenutku kada veliki broj donatorskih organizacija odlazi iz Srbije Norveška je odlučila da dodatno pomogne organizacije civilnog društva. Projektom "Unapređenje gradjanskog društva u Srbiji" samo ove godine Norveška, koja je kroz razne projekte podržala i državu Srbiju, doniraće 15 nevladinih organizacija sa 2,7 miliona evra. Predstavnici civilnog sektora navode da organizacije koje kontrolišu delovanje državnih instucija ili se bave ljudskim pravima ne mogu opstati bez strane pomoći.

Cilj projekta norveške ambasade u Beogradu "Unapređenje gradjanskog društva u Srbiji" je da se unapredi delovanje organizacija koje se bave najosetljivijim temama u Srbiji. Izabrane su organizacije čiji su projekti bili iz oblasti pravde, ekologije i ljudskih prava, koje je ambasador Nils Ragnar Kamsvog nazvao "prioritetnim oblastima koje zahtevaju podršku".

„Iskustvo moje zemlje govori da je jak sektor građanskog društva snaga i pokretač razvoja“, rekao je ambasador Kamsvog.

„Upravo organizacije koje su ovde danas predstavljaju važan oslonac društvu i državi u raznim oblastima i to od borbe protiv korupcije preko zaštite životne sredine do zaštite prava marginalizovanih društvenih grupa. Na ovaj način želimo da uputimo poruke da su organizacije civilnog društva u Srbiji važan deo društva čije delovanje treba da dopre do što je moguće više građana koji će zadobiti njihovo poverenje i pomoći državi u velikom poslu koji je pred Srbijom, a to je posao daljeg uređenja srpskog društva“, rekao je amasador Kamsvog.

On je podsetio da je Norveška u prethodnih 10 godina podržala Srbiju u procesu demokratizacije i konsolidacije sa 230 miliona evra, i tako "bila i ostala jedan od najvernijih prijatelja srpskog društva".

Program podrške civilnom društvu u Srbiji realizovaće se u naredne tri godine. Među prvih 15 organzacija koje su dobile donaciju norveške ambasade je i Centar za razvoj inkluzivnog društva.

Projekti za osobe sa invaliditetom

Vesna Bogdanović iz ove nevladine organizacije kaže da će im i pored pomoći resornog ministarstva ova donacija omogućiti da postignu bolje rezultate.

„Mi ćemo u pet opština, Pirotu, Velikom Gradištu, Majdanpeku, Novom Pazaru i Užicu da obučimo negde oko stotinak ljudi sa različitim oblicima invaliditeta i bez invaliditeta o tome šta zapravo predstavlja pristupačnost, da nije svaka sredina sa jednom najobičnijom rampom za invalidska kolica pristupačna. U našoj državi se dosta vodilo računa o tome da se sve što je pristupačno stvori za nas koji smo korisnici invalidskih kolica a za, recimo, ljude koji su sa oštećenjem vida ili sluha nije se o tome razmišljalo“, kaže Bogdanovićeva.

„Znati kako da deluješ“ je projekat Evropskog pokreta koji bi trebalo da ojača predstavnike lokalnih udruženja građana koja se bave pitanjima iz obasti životne sredine što je jedno od najzahtevnijh poglavlja u usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa onim EU, kaže Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta.

„To poglavlje će zahtevati dosta harmonizacije i zakonodavne inicijative ali i mnogo više aktivnog učešća društva i udruženja građana u svim tim i politikama i merama koje treba da sprovedemo“, kaže ona.

Ništa bez donatora

U Srbiji postoji preko 15 hiljada organizacija civilnog društva. Civilno društvo, međutim, dosta zavisi od donatorske pomoći.

„Organizacije koje se bave kontrolom delovanja državnih institucija, koje se bave ljudskim pravima, ne mogu opstati bez strane pomoći“, kaže Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa.

„Zabrinjavajući je podatak da kada smo radili istraživanje skoro 90 odsto organizacija nije imalo obezbeđena nikakva sredstva za ovu godinu. Ove godine država je odvojila skoro, ja mislim, 90 miliona eura za nevladin sektor ali nažalost najveći deo će otići političkim partijama, između ostalog i za kampanju, i crkvi“, naglašava Dereta.

Maja Bobić iz Evropskog pokreta, koji postoji već 20 godina, kaže da uloga civilnog društva i nevladinih organizacija nije dovoljno prepoznata od onih koji su nosioci vlasti.

„Još uvek civilno društvo nije dovoljno ukorenjeno kada govorimo o komunikaciji sa građanima ali za sve što očekuje Srbiju ka modernizaciji i evropskoj integraciji bez aktivnih građana, bilo da su oni pojedinci ili umreženi u udruženjima, nećemo uspeti ni da donesemo prave odluke i mere niti da ih sprovedemo“, kaže Bobićeva.

Civilni sektor je imao jaku ulogu građanskog otpora tokom Miloševićevog režima. I u postmiloševićevskoj tranzicionoj Srbiji nevladine organizacije su one koje ukazuju na mnoge pogrešne poteze vlasti.

Nije otuda slučajno što političari nerado slušaju njihove kritike o vođenju državne politike, rušenju principa pravne države i kršenju ljudskih prava. Aktuelna vlast često svojim potezima dovodi u pitanje i evropske integracije kao najvažniji prioritet zemlje tako da civilni sektor često ima nezahvalan zadatak da na to ukazuje.

„Mislim da je civilni sektor jedini koji je dosledan u svojoj proevropskoj orijentaciji, koji ne pravi kompromise koje prave političke partije, i s te strane jedan permanentni pritisak treba to da ostane, da se ta politika ne zaboravi ili da se bar ne gurne u drugi plan“, zaključuje Miljenko Dereta.