Više od 3.000 muzeja širom Evrope u subotu će, na „Noć evropskih muzeja", besplatno otvoriti vrata svim posjetiocima. I muzeji u BiH pridružili su se obilježavanju ove noći ali skromnijeg sadržaja, s obzirom na činjenicu da nemaju riješen način finansiranja, čime je direktno doveden u pitanje njihov opstanak.
Zemaljski, Historijski, te Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti, zatim Umjetnička galerija, Kinoteka BiH, Nacionalna i univerzitetska biblioteka, kao i Biblioteka za slijepa i slabovida lica spadaju u sedam značajnijih institucija kulture koje nemaju riješen pravni pa ni finansijski status. Prije rata imale su status državnih, čime su bile direktno finansirane iz budžeta. Sada teško funkcionišu, kaže zamjenica direktora Zemaljskog muzeja BiH Marica Filipović:
„Dejtonski sporazum stavlja kulturu na lokalni nivo. Nemamo ministarstvo kulture na državnom nivou. Te poslove, pored mnogih drugih, obavlja Ministarstvo civilnih poslova. Entiteti imaju svoja ministarstva kulture, što je u redu, međutim, za ustanove tipa Zemaljskog muzeja i još šest institucija koje su bile državne ustanove, to je veoma loše jer koči rješavanje našega statusa.“
Stećci ispred Narodnog muzeja u Sarajevu, Foto: Midhat PoturovićSedam institucija kulture se djelimično finansiraju iz granta Ministarstva civilnih poslova i jednim dijelom iz federalnog i kantonalnog Ministarstva kulture i sporta. Ta sredstva nisu dovoljna, kaže Muhiba Kaljanac, direktorica Historijskog muzeja BiH, koji je nekoliko mjeseci bio zatvoren za javnost jer nije imao novca za rad:
„Od aktuelnih vlasti zaista se nikad niko nije obratio, ni upitao zašto smo se mi zatvorili. Aktuelnu vlast očito da ne zanima uopšte kulturna baština, historija Bosne i Hercegovine. Nažalost, kad su izbori, u predizbornoj kampanji, sve će se da kunu na hiljadugodišnju historiju BiH. A ima ih – većina – iz aktuelne vlasti – nikad nisu ušli u ovaj muzej.“
Iz Ministarstva civilnih poslova BiH kažu da ne znaju da li su namijenjena sredstva dovoljna ili ne. Za sedam institucija kulture izdvojit će se tri miliona maraka, kaže portparol Ministarstva Zorica Rulj:
„Kao pomoć programu sufinansiranja institucija kulture u BiH, ove godine će biti dodijeljena tri miliona maraka. Mi ne možemo odlučivati o tome je li to malo ili puno. To su budžetska sredstva koja nam stoje na raspolaganju. Mi možemo napraviti dobar pregled stanja u oblasti kulture i pregled institucija kojima je potrebna pomoć, i programa koje su oni predložili Ministarstvu civilnih poslova.“
Muzej Republike Srpke u Banjoj Luci je budžetska organizacija Republike Srpske. Direktorica Muzeja Nada Puvačić kaže da institucije poput Zemaljskog muzeja i Nacionalne i univerzitetske biblioteke moraju od države imati obezbijeđen način finansiranja:
„Državne institucije BiH trebaju proći jedno sito i rešeto da bi svi odredili 'Da, to može biti'. Po mom mišljenju to je, recimo, Zemaljski muzej.“
Uprkos problemima sa kojima se susreću - bez podrške s entitetskog i državnog nivoa - većina bosanskohercegovačkih muzeja sutra će obilježiti „Noć evropskih muzeja“ i time biti dio ove značajne evropske kulturne manifestacije.
Zemaljski, Historijski, te Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti, zatim Umjetnička galerija, Kinoteka BiH, Nacionalna i univerzitetska biblioteka, kao i Biblioteka za slijepa i slabovida lica spadaju u sedam značajnijih institucija kulture koje nemaju riješen pravni pa ni finansijski status. Prije rata imale su status državnih, čime su bile direktno finansirane iz budžeta. Sada teško funkcionišu, kaže zamjenica direktora Zemaljskog muzeja BiH Marica Filipović:
„Dejtonski sporazum stavlja kulturu na lokalni nivo. Nemamo ministarstvo kulture na državnom nivou. Te poslove, pored mnogih drugih, obavlja Ministarstvo civilnih poslova. Entiteti imaju svoja ministarstva kulture, što je u redu, međutim, za ustanove tipa Zemaljskog muzeja i još šest institucija koje su bile državne ustanove, to je veoma loše jer koči rješavanje našega statusa.“
„Od aktuelnih vlasti zaista se nikad niko nije obratio, ni upitao zašto smo se mi zatvorili. Aktuelnu vlast očito da ne zanima uopšte kulturna baština, historija Bosne i Hercegovine. Nažalost, kad su izbori, u predizbornoj kampanji, sve će se da kunu na hiljadugodišnju historiju BiH. A ima ih – većina – iz aktuelne vlasti – nikad nisu ušli u ovaj muzej.“
Iz Ministarstva civilnih poslova BiH kažu da ne znaju da li su namijenjena sredstva dovoljna ili ne. Za sedam institucija kulture izdvojit će se tri miliona maraka, kaže portparol Ministarstva Zorica Rulj:
„Kao pomoć programu sufinansiranja institucija kulture u BiH, ove godine će biti dodijeljena tri miliona maraka. Mi ne možemo odlučivati o tome je li to malo ili puno. To su budžetska sredstva koja nam stoje na raspolaganju. Mi možemo napraviti dobar pregled stanja u oblasti kulture i pregled institucija kojima je potrebna pomoć, i programa koje su oni predložili Ministarstvu civilnih poslova.“
Muzej Republike Srpke u Banjoj Luci je budžetska organizacija Republike Srpske. Direktorica Muzeja Nada Puvačić kaže da institucije poput Zemaljskog muzeja i Nacionalne i univerzitetske biblioteke moraju od države imati obezbijeđen način finansiranja:
„Državne institucije BiH trebaju proći jedno sito i rešeto da bi svi odredili 'Da, to može biti'. Po mom mišljenju to je, recimo, Zemaljski muzej.“
Uprkos problemima sa kojima se susreću - bez podrške s entitetskog i državnog nivoa - većina bosanskohercegovačkih muzeja sutra će obilježiti „Noć evropskih muzeja“ i time biti dio ove značajne evropske kulturne manifestacije.
