U Sarajevu i Banjaluci slavila se 'Noć istraživača'. Oba grada pridružila su se evropskoj inicijativi proslave nauke , koja se od 2005. godine održava u preko 300 gradova Evrope. Pažnju građana najviše su privukli sajam nauke i inovacija, vremenska kapsula, te predavanja o naučnoj fantastici i naučnim misterijama koje čekaju da budu otkrivene. Mladi istraživači imali su priliku da predstave svoje izume i da upoznaju javnost sa onim što u stvarnosti jeste nauka i naučno-istraživački rad.
Park ˝Petra Kočića˝ u Banjaluci po drugi put je bio scena na kojoj su mladi naučnici u 'Noći istraživača' nauku stavili na prvo mjesto. Brojni posjetioci mogli su da vide različite eksperimente i projekte, te da saznaju nešto više o nauci od mladih naučnika i istraživača.
Organizator manifestacije, Stanislava Ninković, istakla je da se Banjaluka ponovo pridružila evropskoj porodici gradova koji slave 'Noć istraživača'.
„Ustanovljena je od strane Evropske komisije 2005. godine, u okviru razvoja sedam projekata, a ustvari služi za promociju nauke, istraživanja, naučno-istraživačkog rada, naročito kod mladih ljudi, i uopšte, približavanju nauke svim građanima koji se ne bave time i misle da je to neka komplikovana i teška stvar", navela je Ninković.
U ovogodišnjoj 'Noći istraživača' učestvovalo je oko dvadeset naučnih timova, koji su predstavili eksperimente iz različitih oblasti – od ekologije i energetske efikasnosti do hemije, fizike i astronomije.
Tim farmaceuta srednje Medicinske škole u Banjaluci na svom štandu prikazivao je kakvi se procesi dešavaju u organizmu pri unosu različitih namirnica. Član tima Dijana Majstorović kaže da je nauka u BiH dosta zapostavljena i podcijenjena, te da ljudi ustvari ni ne znaju šta znači naučno-istraživački rad.
„Nailazim na komentare koji su negativni, ljudi se jednostavno plaše, evo, čak i danas, kada smo došli da pokažemo nešto zanimljivo, ljudi su govorili: 'Jao, nemoj samo da nas dignete u vazduh'. Ljudi uopšte nisu upoznati sa naukom i onim što nam nauka donosi", smatra Majstorović.
Zoran Smiljić iz srednje Tehnološke škole u Banjaluci predstavio je izum svog tima, ˝Štampač za zlatotisak˝, kojim se ova tehnika štampanja može izvoditi znatno brže i jeftinije i bez upotrebe skupih tzv. klišea, koji se inače koriste za štampanje zlatnog otiska na svim vrstama dokumenata, poput diploma, vizitkarti i drugih.
„Zlatotisak dobijamo tako što elektrofotografskim postupkom dobijamo odštampani elemenat na površini papira, preko papira postavljamo foliju za zlatotisak, preko toga zaštitni papir i sve to tako pripremljeno provlačimo kroz plastifikator na 160 stepeni. Nakon prolaska kroz plastifikator, na površini dobijamo odštampane elemente sa sjajem", pojašnjava Smiljić.
Četveročlani tim srednje Medicinske škole pokazao je dobre i loše strane različitih vrsta zračenja. Kako kaže Dajana Malešević, članica tima, ljudi ustvari i nisu upoznati s činjenicom da su okruženi različitim vrstama zračenja u svakodnevnom životu, a koja mogu biti jako opasna.
„Moderni telefoni u današnjem urbanom životu mogu dovesti do karcinoma mozga. To zračenje je veoma prisutno. Zatim, računari, a radijacija dolazi i iz svemira, podzemnih voda, televizora, tako da smo svakodnevno izloženi radijaciji", podsjeća Dajana Malešević.
Manifestaciju 'Noć nauke' ustanovila je Evropska komisija 2005. godine i ona se tradicionalno, svake godine, održava u zemljama EU, a već drugu godinu i kod nas.
Ove godine, osim u Banjaluci, manifestacija je održana i u Sarajevu, a slogan ovogodišnje manifestacije u Bosni i Hercegovini bio je "Nauka je strava!", naglašavajući tako uticaj nauke i istaživanja na našu planetu i moderna vremena u budućnosti.
Park ˝Petra Kočića˝ u Banjaluci po drugi put je bio scena na kojoj su mladi naučnici u 'Noći istraživača' nauku stavili na prvo mjesto. Brojni posjetioci mogli su da vide različite eksperimente i projekte, te da saznaju nešto više o nauci od mladih naučnika i istraživača.
Organizator manifestacije, Stanislava Ninković, istakla je da se Banjaluka ponovo pridružila evropskoj porodici gradova koji slave 'Noć istraživača'.
„Ustanovljena je od strane Evropske komisije 2005. godine, u okviru razvoja sedam projekata, a ustvari služi za promociju nauke, istraživanja, naučno-istraživačkog rada, naročito kod mladih ljudi, i uopšte, približavanju nauke svim građanima koji se ne bave time i misle da je to neka komplikovana i teška stvar", navela je Ninković.
U ovogodišnjoj 'Noći istraživača' učestvovalo je oko dvadeset naučnih timova, koji su predstavili eksperimente iz različitih oblasti – od ekologije i energetske efikasnosti do hemije, fizike i astronomije.
Tim farmaceuta srednje Medicinske škole u Banjaluci na svom štandu prikazivao je kakvi se procesi dešavaju u organizmu pri unosu različitih namirnica. Član tima Dijana Majstorović kaže da je nauka u BiH dosta zapostavljena i podcijenjena, te da ljudi ustvari ni ne znaju šta znači naučno-istraživački rad.
„Nailazim na komentare koji su negativni, ljudi se jednostavno plaše, evo, čak i danas, kada smo došli da pokažemo nešto zanimljivo, ljudi su govorili: 'Jao, nemoj samo da nas dignete u vazduh'. Ljudi uopšte nisu upoznati sa naukom i onim što nam nauka donosi", smatra Majstorović.
Zoran Smiljić iz srednje Tehnološke škole u Banjaluci predstavio je izum svog tima, ˝Štampač za zlatotisak˝, kojim se ova tehnika štampanja može izvoditi znatno brže i jeftinije i bez upotrebe skupih tzv. klišea, koji se inače koriste za štampanje zlatnog otiska na svim vrstama dokumenata, poput diploma, vizitkarti i drugih.
„Zlatotisak dobijamo tako što elektrofotografskim postupkom dobijamo odštampani elemenat na površini papira, preko papira postavljamo foliju za zlatotisak, preko toga zaštitni papir i sve to tako pripremljeno provlačimo kroz plastifikator na 160 stepeni. Nakon prolaska kroz plastifikator, na površini dobijamo odštampane elemente sa sjajem", pojašnjava Smiljić.
Četveročlani tim srednje Medicinske škole pokazao je dobre i loše strane različitih vrsta zračenja. Kako kaže Dajana Malešević, članica tima, ljudi ustvari i nisu upoznati s činjenicom da su okruženi različitim vrstama zračenja u svakodnevnom životu, a koja mogu biti jako opasna.
„Moderni telefoni u današnjem urbanom životu mogu dovesti do karcinoma mozga. To zračenje je veoma prisutno. Zatim, računari, a radijacija dolazi i iz svemira, podzemnih voda, televizora, tako da smo svakodnevno izloženi radijaciji", podsjeća Dajana Malešević.
Manifestaciju 'Noć nauke' ustanovila je Evropska komisija 2005. godine i ona se tradicionalno, svake godine, održava u zemljama EU, a već drugu godinu i kod nas.
Ove godine, osim u Banjaluci, manifestacija je održana i u Sarajevu, a slogan ovogodišnje manifestacije u Bosni i Hercegovini bio je "Nauka je strava!", naglašavajući tako uticaj nauke i istaživanja na našu planetu i moderna vremena u budućnosti.