Nobel za mir Organizaciji za zabranu hemijskog oružja

Nobelova nagrada za mir ove godine je dodeljena Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW) sa sedištem u Hagu, koja trenutno u saradnji sa Ujedinjenim nacijama nadzire uništavanje hemijskog oružja u Siriji.

Norveški Nobelov komitet saopštio je da je nagrada dodeljena ovoj organizaciji „zbog velikih napora u eliminaciji hemijskog oružja“.

Predsedavajući komiteta Torbjorn Jagland je kazao da nije bilo teško odrediti pobednika, za koga je uveren da će imati veoma značajno mesto u istoriji nagrade.

"Alfred Nobel je ukazao u svom testamentu na važnost razoružanja. Nobelov komitet je do sada dodeljujući brojne nagrade istakao potrebu da se uništi nuklearno oružje, a ovogodišnjom nagradom želi da doprinese zalaganjima za eliminaciju hemijskog oružja”.

Jagland ističe da je prema konvenciji zabranjena upotreba hemijskog oružja.

"Poslednji događaji u Siriji, gde je hemijsko oružje ponovo upotrebljeno, ukazuju na potrebu povećanja napora da se uništi takvo oružje".

Jagland podseća da je hemijsko oružje masovno korišćeno tokom Prvog svetskog rata. Prema Ženevskoj konvenciji iz 1925. je zabranjena njegova upotreba, ali ne i proizvodnja i skladištenje. Tokom Drugog svetskog rata nacisti su koristili hemijsko oružje za masovna ubistva. I nakon Drugog svetskog rata upotrebljavali su ga, kako teroristi tako i pojedine države. Prema konvenciji, čija je priprema počela 1992-3. a usvojena 1997, zabranjena je proizvodnja i skladištenje hemijskog oružja. Do sada je 189 država potpisalo ovaj dokument.

“Neke zemlje još nisu članice Organizacije za zabranu širenja hemijskog oružja, a neke zemlje nisu do predviđenog roka, aprila 2012, uništile svoje hemijske arsenale. To se posebno odnosi na SAD i Rusiju", ističe Jagland.

Organizacija za zabranu širenja hemijskog naoružanja osnovana je 1997. godine sa sedištem u Hagu.

Organizaciju finansiraju članice i u 2011. je imala budžet od oko 74 miliona evra. Ima oko 500 vrhunskih eksperata. OPCW je do danas sproveo više od 5.000 inspekcija u 86 zemalja.

Sirija bi trebalo da u ponedeljak postane članica ove organizacije i priznala je da poseduje hemijsko naoružanje. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun predložio je formiranje zajedničke misije OPCW i UN koju bi činilo oko 100 stručnjaka i čiji bi zadatak bio uništenje sirijskog hemijskog oružja.

Prema podacima OPCW-a, 81,1 odsto prijavljenih zaliha hemijskog oružja je uništeno. OPCW ima rok do sredine 2014. da okonča uništavanje sirijskog hemijskog arsenala na osnovu odredbi rusko-američkog sporazuma.

Odluka Komiteta da ovoj organizaciji dodeli nagradu verovatno će izazvati kontroverze zbog zategnutih odnosa svetskih sila koje različito gledaju na situaciju u Siriji.

Ostali kandidati

Nobelova nagrada za mir – medalja i ček na 1,2 miliona dolara - tradicionalno se dodeljuje 10. decembra, na godišnjicu smrti njenog osnivača, švedskog izumitelja dinamita Alfreda Nobela.

Kao glavni favorit za Nobela za mir 2013. pominjana je 16-godišnja Pakistanka Malala Jusafzai, koju su prošle godine talibani ranili u glavu, jer je zastupala pravo žena i devojaka na obrazovanje.

Ona je u julu održala govor pred Ujedinjenim nacijama, ističući da neće podleći pretnjama teroristima koji žele da je ućutkaju.

Evropski parlament u Strazburu u četvrtak joj je dodelio nagradu Andrej Saharov za ljudska prava.

Spekulisalo se da su među kanidadatima i američki redov Čelsi Menig, koja je pod muškim imenom Bredli 21. avgusta osuđena na 35 godina zatvora zbog odavanja poverljivih dokumenata Vikiliksu.

Na kladionicama je figurisalo i ime Amerikanca Edvarda Snoudena, koji je odao poverljiva dokumenta Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).

Međutim, to je očito bilo bacanje novca, pošto je krajni rok za nominacije bio 1. februar nekoliko meseci pre nego što se njegovo ime uzburkalo svetsku javnost.