Vasfije Krasnići-Gudman (Krasniqi-Goodman) sledeće nedelje putuje u Sjedinjene Američke Države kako bi učestvovala u maršu 28. oktobra ispred Konzulata Srbije u Njujorku.
Cilj ovog marša je da se zatraži pravda za žrtve rata na Kosovu, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Ona je prva žena koja je javno progovorila o tome da je bila žrtva seksualnog nasilja u ratu na Kosovu 1999. godine.
U martu ove godine izabrana je za poslanicu u Skupštini Kosova ispred Pokreta Samoopredeljenje. Ona je tada rekla da će njen prioritet biti borba za ljudska prava i pravda za žrtve rata.
Vasfije Krasnići-Gudman je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekla da će u maršu učestvovati i žrtve seksualnog nasilja iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
"Marš je inicijativa njujorškog gradskog odbornika Marka Đonaja (Mark Gjonaj). Sarađujemo kako bi organizacija [marša] bila što bolja i kako bi žrtve potražile pravdu ispred konzulatom Srbije u Njujorku", rekla je ona.
Marš za pravdu za žrtve rata podržavaju mnogi poslanici Skupštine Kosova, predstavnici civilnog sektora, te umetnici iz različitih oblasti.
Među njima je i Dua Lipa, glabalna zvezda pop muzike poreklom sa Kosova.
Ona je na svom Twitter nalogu objavila fotografiju na kojoj u rukama drži papir na kome piše "Marš za njenu pravdu" (#RallyForHerJustice).
Krasnići-Goodman je bila veoma srećna kada je videla ovu objavu Dua Lipe.
"Za mene je velika stvar, kada me podržava svetska zvezda kao što je Dua Lipa, emocije me preplave kada pričam o tome", kaže ona.
'Svaki dan razgovaram sa žrtvama'
Vasfije Krasnići-Gudman je 2018. godine dobila nagradu "Zaslužni građanin Republike Kosovo" nakon što je sa svetom podelila priču o seksualnom zlostavljanju tokom rata.
Sada, kada je deo kosovskih javnih institucija, svakodnevno razgovara sa žrtvama, ohrabruje ih i govori da imaju glas koji ih predstavlja, poziva ih da joj se otvore, da sa njom podele iskustva iz ratnog perioda.
"Svaki dan razgovaram sa žrtvama. U stalnom sam kontaktu sa njima. Bez obzira da li su žrtve seksualnog nasilja tokom rata, ili žrtve današnjice. Oni nalaze podršku u meni i imaju samopouzdanje da slobodno govore. Razumem sa čime se suočavaju", navodi ona.
'Treba objavljivati ime i prezime silovatelja'
Krasnići-Gudman poručuje i da je zabrinuta zbog poslednjih slučajeva silovanja maloletnih devojčica na Kosovu. Ukazuje na izveštaj nadležnih organa u kome se navodi da je silovana dvanaestogodišnja devojčica.
Prema njenoj oceni, silovatelji treba da dobiju maksimalne kazne zatvora.
"Razgovarala sam pre neki dan sa ministarkom pravde (Albulena Haxhiu) da se promeni član koji se odnosi na ove slučajeve. Kazna nije dovoljna. Male su kazne za ove slučajeve. Silovatelji moraju da znaju da je dosta i moraju da dobiju kaznu koju zaslužuju", napominje ona.
Smatra i da nadležni organi treba da objavljuju imena i prezimena silovatelja.
"Na Kosovu su najčešće krive žrtve, a ne počinioci. Kada bi se znala njihova (silovatelja) imena, bili bi posramljeni, verujem da bi bilo razlike", kaže ona.
Na osnovu člana 227. Krivičnog zakonika na Kosovu, za silovatelje je predviđena kazna zatvora od dve do deset godina.
Osnovni sud u Prištini je početkom jula ove godine osudio na deset godina zatvora bivšeg pripadnika srpske policije Zorana Vukotića, zbog krivičnog dela "seksualno nasilje tokom rata na Kosovu".
Ovo je bilo prvi put da jedan kosovski sud osudio nekog za ovo krivično delo.
Prema procenama zvaničnika i nevladinih organizacija, na Kosovu su 20.000 žena i muškaraca bile žrtve silovanja pripadnika srpskih snaga tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine.
To je godinama bio tabu u kosovskom društvu, pre svega zbog predrasuda da je seksualno nasilje sramota za društvo.
Skupština Kosova je 2014. godine usvojila zakonske izmene kojima se žrtvama seksualnog nasilja reguliše status i omogućavaju određene beneficije, između ostalog i penzija.
Facebook Forum