Obećava i najavljuje rešavanje najrazličitijih problema srpske svakodnevice, ali pred jednim se povlači. Aleksandar Vučić, premijer Srbije, priznao je da država nema snage da reši stanje u fudbalskim klubovima Crvena zvezda i Partizan.
Iako po njegovim javnim istupima deluje da se tome suprotstavljaju nekakve svemoćne sile, stručnjaci za jednog od glavnih krivaca označavaju državu. Kao veliki kamen o vratu sređivanju stanja u klubovima pred stečajem, iz kojih igrači čak i beže zbog neisplaćenih plata, okačeni su sporna legislativa i pitanje njihove imovine.
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda I bivši član uprave Crvene zvezde, upozorava premijera Vučića da bi trebalo hitno menjati Zakon o sportu koji je, kako tvrdi, pun protivrečnosti. Klubovi, koji su sada udruženja građana moraju postati privredna društva, navodi Ivošević. Takođe, sportska društva čiji su Zvezda i Partizan deo su vlasnici objekata, ali ne i zemljišta na kojima su izgrađeni, upozorava dugogodišnji sudija.
“Pošto je sad on predsednik Vlade neka zasuče rukave i donese predlog izmena i dopuna tog zakona i otkloni sve protivrečnosti. Onda će taj zid, koji je odgovornost Vlade, da nestane. Oni ga moraju ukloniti time što će predložiti izmene koje će Skupština usvojiti. A ne da govore privatizacija je neophodna, mora odmah da se uradi. Pa daj mi zakon na osnovu koga ćemo to uraditi”, kaže Ivošević.
Ozbiljne sumnje u poslovanje njihovih uprava i u povezanost sa kriminalnim i ekstremističkim grupama poslednjih deceniju i po su svakodnevica dva bivša sportska giganta.
Ko se sve našao na putu državi i Vučiću koji već dugo najavljuje sređivanje stanja u dva najveća srpska sportska kluba? Zvezdi i Partizanu, gubitašima u kojima su se uprave ređale kao na traci, gomilali dugovi, krpile rupe novcem javnih preduzeća i poreskih obveznika.
Iako je žestoki zagovornik privatizacije Crvene zvezde i Partizana, kao jedinog rešenja koje vidi za te sportske klubove, Aleksandar Vučić je ovih dana obelodanio da odustaje.
“Nisam dovoljno snažan, očigledno nemam dovoljno autoriteta. Nemam dovoljno snage zato što svaki put kada bih to rekao ćutali su svi u ovoj zemlji. Nisam vas pozvao da se žalim, ali nisam video da je neko rekao nešto. U redu je dižem ruke od ovoga pošto je očigledno da niko nije za to u Srbiji, niko neće da podrži. Niko neće da sluša Vučiću pe**ru, ovakav si onakav si, u svom slučaju. Mnogo se raduju kada to slušaju o meni. Progurao sam najteže i najvažnije stvari za našu zemlju. A ovo vam eto priznajem da u ovom trenutku nisam u stanju. Valjda ću biti u stanju. Ili ja ili neko ko dođe posle mene”, rekao je Vučić.
Brankica Stanković od MUP-a traži ukidanje policijskog obezbeđenja
Brankica Stanković traži ukidanje policijskog obezbeđenja
Brankica Stanković, urednica Insajdera, zatražila je od MUP-a Srbije da joj u najkraćem roku, na ličnu odgovornost, ukine policijsko obezbedjenje. Navodeći primere ubistva premijera Zorana Đinđića i novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović, Brankica Stanković je ukazala da, kao novinar čija je bezbednost prema zvaničnim podacima ugrožena, smatra nedopustivim da predstavnici države ne reaguju na brojne neistine u kampanji koja se vodi protiv nje kao što je bio slučaj i 2002. godine.
"Takvim ćutanjem država pokazuje svu svoju nemoć, a samim tim dovodi do dodatnog ugrožavanja nečije bezbednosti. Zbog svega navedenog, nemam izbora, nego da zatražim da mi na sopstvenu odgovornost ukinete obezbedjenje jer je to očigledno i bio cilj cele ove kampanje", objavio je B92.
Brankici Stanković je 2009. godine dodeljeno policijsko obezbeđenje kada joj je prećeno smrću zbog serijala (Ne)moć države koji je istraživao fudbalsku mafiju.
Svoju objavu premijer je dao u nedelji žestokih kritika i optužbi na račun novinara emisije Reporter B92 o poslovanju Zvezde i Partizana. Nebojša Čović, jedan od članova Zvezdine uprave, čak je i doveo u pitanje opravdanost policijskog obezbeđenja urednice Insajdera Brankice Stanković koje joj je dodeljeno pre šest godina zbog pretnji smrću posle serijala o vođama ekstremnih sportskih navijača.
Da li su oni poslednja barijera privatizacije klubova, ako se ima u vidu davno otkrivena javna tajna, o navijanju kao ozbiljnom biznisu osumnjičenih za teška kriminalna dela?
Dragan Đurić bivši je predsednik Partizana. I sam pod udarom zakona. Nevezano za ovaj fudbalski klub trenutno mu se sudi zbog optužbi za zloupotrebe u privatizaciji beogradskog Veterinarskog zavoda.
Govoreći o svom fudbalskom iskustvu kaže kako veruje da navijači nisu jači od države, ali i navodi da je u vreme kada je upravljao Partizanom bilo onih koji su hteli da preuzmu vođenje kluba.
“Imaju želju da apsolutno rade ono što njima odgovora. Znate šta im odgovara? Da budu vlasnici kluba. Ili da budu menadžeri, mnogo svega toga. Te želje dok sam ja bio nisu mogle da budu ispunjavane”, rekao je Đurić. Nije mogao da odgovori da li je među takozvanim vođama navijača bilo onih koji su se bavili kriminalom.
"Nisam u to ulazio, niti me je to zanimalo. Za vreme mog boravka u Partizanu vođe nisu primale platu, a privilegije su se odnosile na putovanja na gostovanja, popuste na karte i organizovanje koreografije", rekao nam je Đurić.
Sam premijer je različitim povodima poručivao huliganima i ekstremistima da niko nije jači od države, a 2012. posredovao je u postavljanju novog rukovodstva Zvezde, za koju navija od malih nogu. Među vodećim kadrovima od kojih se očekuje da spasu Zvezdu od propasti su ljudi sa članskim kartama vladajućih naprednjaka i socijalista.
Slobodan Georgiev, koordinator programa BIRN-a, kaže za naš program da mu nije jasno sa kim tačno Vučić ne može da izađe na kraj s obzirom na to da bi u upravi Zvezde trebalo da sede ljudi od njegovog poverenja.
“Povukao se pred tim ljudima koji neformalno vode klubove. Kad kažemo klubove, mislim na Zvezdu i Partizan. Dakle, on sa njima ne može da napravi dogovor koji bi podrazumevao zapravo da ti ljudi više ne budu uticajni. To su verovatno vođe navijača, ljudi oko njih. Razne menadžerske agencije i tome slično. Treba reći da on to možda ne može da uradi jer je na neki način i potekao iz tog ambijenta. Sa dosta ljudi iz tog miljea ima neku vrstu odnosa iz prošlosti koji ne može da prevaziđe, ili misli da nije sad trenutak da se time bavi”, smatra Slobodan Georgiev.
