Preko 4.000 radnka nekadašnjih niških privrednih giganata, Elektronske i Mašinske industrije, ali i Građavinara i drugih brojnih firmi koje su u međuvremenu ugašene ili su u fazi restrukturiranja, od države očekuje čak 110.000 svojih zaostalih plata.
Kako pojedini taj novac čekaju i duže od decenije, Zoran Nešić, bivši radnik fabrike "Min specijalna vozila" u ponedeljak, 18. januara je otpočeo štrajk glađu bez šatora, u ne tako debeloj jakni na minus osam.
On traži isplatu 6,5 miliona dinara svojih zaostalih plata, ali i da o tom problemu, porazgovara i sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Zasada ga je primio samo gradonačelnik Niša Zoran Perišić.
"Primio me u kancelariju, da porazgovaramo. Rekao je da će da pozove šefa. Najverovatnije misli na Vučića. Rekao je da je video moj zahtev koji sam poslao Vučiću, ali da nije realan jer Vučić zbog mene neće da dođe u Niš. Ako može da ide u Crvenu Reku, u Bujanovac, u Preševo, može i u Niš", kaže Nešić.
On dodaje da i pored gradonačelnikovih sugestija ipak ne odustaje od svojih zahteva.
"Ja sam mu rekao da ja ne odstupam od svojih zahteva. Znači, štrajk glađu do ispunjenja i to je to", kaže Nešić.
Nešić u protestu nije sam. Ipak, iako preko 4.000 građana traži svoje zaostale plate, ispred Gradske kuće je samo desetak radnika.
Radiša Spasić, koji je 2012. i 2013. godine u ime niških radnika vodio pregovore sa Vladom Srbije, kaže da je razočaran odnosom države prema njima. On ocenjuje da je sve to, kao i formiranje posebne komisije Ministarstva privrede juna prošle godine samo "zamajavanje" i kupovina vremena.
"Kažu 'radimo, radimo, radimo'. Rekli su mi: 'Nemoj da nas pitaš za datume kad ćemo da završimo'. Samo ponavljaju 'radi se, radi se, radi se'. To znači da se nikad ništa nije radilo, samo se kupovalo vreme", kaže Spasić.
Po Spasićevim podacima, država za više od 4.000 radnika duguje 110.000 plata. Sa kamatama ukupna cifra prelazi četiri milijarde dinara, što je više od polovine ukupnog prošlogodišnjeg budžeta Grada Niša.
