Prave informacije o Briselskom sporazumu građani nisu dobijali i ne dobijaju kroz medije - je nalaz istraživanja Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je u periodu septembar – decembar 2015. realizovao monitoring medija na srpskom jeziku na Kosovu, kao i izabranih medija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji: B92, RTS-a, Prve i Televizije Pink.
Briselski dijalog Beograda i Prištine, rezultat je ovog istraživanja, daleko je od potrebnog nivoa transparentnosti. Novinarski rad se najčešće svodio i svodi na čekanje izjava i saopštenja, te oslanjanja na čitanje između redova i nezvanične izvore.
Prema nalazima monitoringa, mediji su, generalno, pokazali pozitivan stav prema briselskom procesu, ali su o tome informisali promovišući pre svega Vladu Srbije.
Retorika učesnika u dijalogu pre svega je informativno-etnomobilišuća i u njoj dominiraju birokratska retorička sredstva.
Retki su primeri istraživačkog i analitičkog novinarstva. Takva praksa, ističe se u ovom istraživanju, ide u prilog kritičarima Briselskog sporazuma, koji, budući isključeni iz javne komunikacije, stiču legitimnost i značaj jer legitimno traže transparentnost procesa.
Tematski okvir medijskog izveštavanja je načelan i uopšten, a Zajednica srpskih opština glavna tema. Kontekst je redukovan na evrointegracije Srbije, unutrašnje-politička dešavanja na Kosovu i raspravu o primeni dogovorenog u Briselu.
Kontekst pomirenja Srba i Albanaca, kao ključni preduslov za unapređenje ambijenta za primenu Briselskih dogovora, skoro da ne postoji, istakao je Zoran Gavrilović, autor izveštaja i programski direktor BIRODI-ja.
Sama tema pomirenja između Srba i Albanaca bila je jako malo prisutna u medijima za ovaj period koji smo analizirali. Dakle, mediji su u tom smislu, po ko zna koji put, zakazali.
“Sama tema pomirenja između Srba i Albanaca bila je jako malo prisutna u medijima za ovaj period koji smo analizirali. Dakle, mediji su u tom smislu, po ko zna koji put, zakazali. Oni ovu temu Briselskih sporazuma, i svih tih koncentričnih tema koje se oko Briselskog sporazuma šire, nisu na svestran, razložan, produbljen i promišljen način predstavili”, ukazao je Gavrilović.
U pogledu vremenske zastupljenosti u medijima, navodi se u monitoringu, glavne pregovaračke strane zauzele su najviše vremena.
Primetna je matrica izveštavanja koju karakteriše izrazito ili uglavnom pozitivno predstavljanje nosilaca izvršne vlasti, informativno-promotivni pristup temi, neutralna pozicija novinara, koja se, uglavnom, svodi na držanje mikrofona, pristustvo druge strane u prilogu kao retkost, a ako i postoji, tu je da potvrdi tezu, što obično čine analitičari, koji tako uzimaju mesto strankama opozicije, čime se pravi privid medijske raznolikosti.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenio je da 2013, pa ni 2015. vlast nije smogla snage da Briselski sporazum zvanično objavi jer to tretira kao neko “stidno mesto” koje prikriva i od sebe, a naročito od svojih birača.
“Zato mediji liče na to na šta liče, a da sam u pravu u toj interpretaciji pokazuje i podatak o prisustvu konstruktivne, probriselske opozicije u medijima, koje je toliko slikovito i simbolično – na RTS-u četiri sekunde, na Prvoj sedam sekundi, na Pinku devet i na B92 impresivnih 15 sekundi”, konstatuje Vukadinović.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašin Obradović, rekao je da ga izveštavanje o Briselskom sporazumu ni malo ne iznenađuje jer ne iskače iz opšteg informativnog okvira u Srbiji.
“To je jedan kliše i neko je s pravom primetio da mi iz faze fingiranog dijaloga koji smo koliko-toliko imali za vreme prethodne vlasti, sada dolazimo u jednu medijsku situaciju da izostaje čak taj fingirani dijalog. Možda je najeksplicitniji primer toga u poslednje vreme je to da u vestima na javnom servisu nije bilo mesta za izveštaj sa demonstracija protiv NATO, gde je bilo po nekim procenama 15.000 ljudi. Ne ulazeći u to da li se sa tim slažem ili ne slažem, mislim da je pravo građana bilo da saznaju da su te demonstracije održane i da su izrečeni neki zahtevi”, kaže Obradović, te dodaje:
“Mi imamo propagandističke medije koji čak ne ispunjavaju ni taj osnovni uslov da prezentuju elementarne činjenice. Ja, dakle, ne ulazim uopšte u vrednosno određivanje prema Briselskom sporazumu, nego želim da kažem da tu imamo dodatan problem jer ovde postoji opšti konsenzus da se ova tema zatvori za širi dijalog između vlasti, parlamentarne opozicije, medija i onog što kolokvijalno nazivamo ‘zapad’ ”.
Za dalji uspeh Briselskog procesa, ukazuju se u monitoringu, od posebne važnosti je da se dijalog Beograda i Prištine proširi iz briselskih kancelarija, odnosno, da se u njega, pored razgovora političkih predstavnika Beograda i Prištine, uključe i ostali akteri, pre svega u okviru medija, putem dijaloških emisija.
