Šta je nipah virus koji je izbio u Indiji i zašto je opasan?

Indijska država Kerala bori se sa četvrtom epidemijom nipaha od 2018. godine.

Od infekcije je do sada umrlo dvoje ljudi u ovoj južnoj indijskoj državi, dok su tri bile pozitivne, što je dovelo do ograničavanja javnih okupljanja, zatvaranja nekih škola i kancelarija i pokretanje masovnog testiranja. Zašto?

Šta je nipah?

Iako redak, virus nipah je ozbiljan, a može biti i smrtonosan.

Reč je o zoonozi, odnosno bolesti koja se prenosi na ljude sa životinja, a može se preneti i preko kontaminirane hrane ili direktno sa osobe na osobu.

Vrsta je henipavirusa i povezan je sa virusom hendra, koji je prvi put otkriven u Australiji i izazvao je smrt ljudi i konja, navodi Gardijan (The Guardian).

Voćni slepi miševi, odnosno leteće lisice su prirodni domaćini nipah virusa.

Naučnici sumnjaju da nipah postoji među letećim lisicama već milenijumima i strahuju da će se od slepih miševa pojaviti mutirani, visoko prenosivi soj.

Koje simptome izaziva nipah?

Infekcija može biti i asimptomatska, ali inficirani ljudi u početku uglavnom razvijaju simptome koji nalikuju gripu.

Simptomi uključuju groznicu, glavobolju i povraćanje.

Virus može izazvati i respiratorne bolesti, kao i iznenadne napade i encefalitis (zapaljenje mozga) što može dovesti do kome.

Period inkubacije se, kako se veruje, kreće od 4 do 14 dana. Međutim, prijavljen je period inkubacije od čak 45 dana.

Može izazvati i ozbiljne bolesti kod životinja kao što su svinje, što rezultira značajnim ekonomskim gubicima za farmere. Inkubacija kod svinja traje kao kod ljudi.

Kako se leči infekcija?

Ne postoje lekovi ili vakcine koji bi sprečili ili izlečili infekciju, koja ima stopu smrtnosti od 40 do 75 odsto. Uobičajeni tretman je suportivna terapija.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se većina ljudi koji prežive akutni encefalitis potpuno oporavi, i da otprilike 20 odsto pacijenata ima rezidualne neurološke posledice.

Virus je na listi SZO za istraživanje i razvoj patogena sa epidemijskim potencijalom.

Kako nema vakcine, SZO navodi da je jedini način za smanjenje infekcije podizanje svesti kod ljudi o faktoru rizika i merama da smanje izloženost nipahu.

Šta znamo o širenju nipaha u Kerali?

Skoro 800 ljudi testirano je do 14. septembra u okrugu Kožikode države Kerala, a dve odrasle osobe i jedno dete smešteni su tada u bolnicu na posmatranje nakon što su testirani pozitivno.

U devet sela okruga zatvorene su javne službe, vladine zgrade, obrazovni centri i verske institucije, dok je javni prevoz obustavljen u ugroženom području.

Susedne države Karnataka i Tamil Nadu naručile su testove za posetioce iz Kerale, sa planovima da izoluju sve koji pokazuju simptome gripa.

Pročitajte i ovo:

Kakva je veza između klimatskih promjena i virusnih infekcija?

U Kerali su se okupili i stručnjaci da sakupe uzorke tečnosti od slepih miševa i voća, jer se nipah širi kontaktom sa telesnim tečnostima zaraženih slepih miševa, svinja ili ljudi.

"Testiramo ljude, a u isto vreme stručnjaci prikupljaju uzorke tečnosti iz šumskih područja koja bi mogla biti žarište širenja", rekla je Vina Džordž (Veena George), ministarka zdravlja Kerale za Rojters, i dodala da je identifikovano 77 osoba sa visokim rizikom od infekcije.

Kako je rekla, virus otkriven u Kerali isti je kao onaj koji je ranije pronađen u Bangladešu, soj koji se širi sa čoveka na čoveka sa visokom stopom smrtnosti.

Uzorci urina slepih miševa, životinjskog izmeta i napola pojedenog voća prikupljeni su iz Marutonkare, sela u kojem je živela prva žrtva, pored šume od 121 hektara, gde živi nekoliko vrsta slepih miševa.

Voćni slepi miševi iz tog područja bili su pozitivni na virus nipah tokom epidemije 2018. godine.

Ranije epidemije

Više od 600 slučajeva infekcije ljudi virusom nipah prijavljeno je u periodu od 1998. do 2015. godine, pokazuju podaci SZO.

Virus nipah je prvi put identifikovan 1998. godine tokom izbijanja bolesti među uzgajivačima svinja u Maleziji. Umrlo je više od 100 ljudi a bilo je zaraženo skoro 300.

U pokušaju da se obuzda virus, ubijeno je milion svinja, navodi Gardijan.

Tokom početne malezijske epidemije prijavljeno je izbijanje virusa i kod drugih domaćih životinja kao što su konji, koze, ovce, mačke i psi.

Virus se tada proširio i na Singapur, gde je preminuo radnik koji je došao u kontakt sa svinjom uvezenom iz Malezije. Proširio se i na Indiju i Bangladeš, koje su proglasile epidemiju 2001.

Pročitajte i ovo:

Rizik od zaraznih bolesti leži u narušenoj prirodi

Najverovatniji izvor infekcije bila je konzumacija voća ili voćnih proizvoda poput soka od sirova palme kontaminiranih urinom ili pljuvačkom zaraženih slepih miševa, navodi SZO. Zbog toga se savetuje da se voće sa znacima ujeda slepog miša baci, a ostalo voće temeljno pere i oguli pre jela.

Od 2001. je u Bangladešu od virusa umrlo više od 100 ljudi.

Tokom prve epidemije nipaha u Kerali 2018. umrla je 21 osoba od 23 zaražene, dok su naknadne epidemije 2019. i 2021. godine odnele po dva života.

Češće zoonoze u budućnosti?

U maju, Rojtersova istraga je pokazala da su delovi Kerale među najizloženijim mestima u svetu od izbijanja virusa slepih miševa, jer krčenje šuma radi razvoja dovodi ljude i divlje životinje u bliži kontakt.

• UN: Bojazan od porasta epidemija ako nastavimo eksploatirati divlje životinje
• Bića korona virusa: Slijepi miševi i druge životinje

Zoonoze su se u poslednjih 20 do 30 godina gotovo multiplikovale. Tome je doprineo i rast međunarodnih putovanja.

Takođe, industrijskom poljoprivredom povećava se i rizik od širenja patogena između životinja.

A i klimatske promene imaju svog uticaja, jer zbog njih neke životinje mogu menjati svoja staništa, ukazao je naučni žurnal Nature 2022. godine, naveo je Voice of America (VOA).

Prema procenama časopisa Science iz 2018. godine, postoji 1,7 miliona nepoznatih virusa kod sisara i ptica. Od toga 540.000 do 850.000 ima sposobnost da zarazi ljude.