Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sve češće otvara teme koje bi se mogle tumačiti i kao bacanje rukavice premijeru Aleksandru Vučiću da reaguje na ovaj ili onaj način. Posle neiscrpne teme Kosova na red su došle službe bezbednosti.
Da li se iza svega ovoga krije nešto ozbiljnije od običnog političkog prepucavanja?
Nikolić ne propušta priliku da "prozove" Vučića. Kao poslednji u nizu aduta izvukao je službe bezbednosti pa je najavio da će jedan od prvih poslova u 2015. godini biti proveravanje sastava Biroa za koordinaciju službi bezbednosti jer je predsednik države izgleda zaključio da je premijer preokupiran poslovima i da bi to moglo da se odrazi na rad ovog Biroa.
Centar za evroatlantske studije (CEAS) saopštio je da je sasvim nejasno šta predsednik želi da proverava i šta bi tačno da menja i zašto s obzirom da je sastav Biroa poznat.
"Pre svega činjenica da je on vrlo paušalno izneo situaciju o jednoj vrlo bitnoj oblasti društvenog života kao što je sistem bezbednosti, a onda još paušalnije, još nedoređenije dao preporuke koje su vrlo nejasne i ostavljaju dosta povoda za sumnju da je u pitanju nastavak onoga što Srpska napredna stranka intenzivno radi od kako je prvi put došla i formirala vladu, a to je intenziviranje partijske kontrole nad sistemom bezbednosti umesto jačanja mehanizama demokratske kontrole", kaže Jelena Milić, direktorka CEAS-a.
"Biro radi, ali istina je da je Aleksandar Vučić preuzimanjem funkcije predsednika vlade preuzeo mnogo više poslova nego što je imao do tada kao potpredsednik i ministar odbrane. Mislim da sada treba proveriti sastav Biroa za koordinaciju službi bezbednosti - to je jedan od prvih poslova iduće godine koji ćemo zajednički da radimo", rekao je Nikolić u jednom televizijskom intervjuu.
Dalje je objasnio da postoji manjkavost vezana za to ko odlučuje da li je dozvoljeno prisluškivanje, praćenje, kao i da to mora da bude rešavano isključivo u najvišem sudu.
Vučić je u junu najavio da će se povući sa mesta sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, odnosno šefa Biroa za koordinaciju službama bezbednosti, ali javnosti nije poznato da li je to formalno i učinio.
Još od trenutka preuzimanja te dužnosti 2012. godine Vučić kao tadašnji prvi potpredsednik vlade i minstar odbrane bio je na udaru kritika zbog prevelike koncentracije moći koju je akumulirao.
Ranije je uvek bilo važno ko je na čelu službe državne bezbednosti i uvek su se sve stranke na vlasti trudile da postave svoje ljude, kaže Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije, ali da je danas mnogo važnije ko će biti na čelu Biroa.
"Zbog toga što onaj ko je na čelu Biroa raspolaže svim informacijama, ne samo informacijama kojima raspolaže Služba državne bezbednosti nego i informacijama kojima raspolaže Vojna obeveštajna služba i druge službe koje se bave pitanjima bezbednosti uključujući i raniji SID (Služba za informisanje i dokumentaciju). Zbog toga je danas mnogo važno ko sedi na ključnoj funkciji u birou", objašnjava Mijatović.
Pre nego što je pokrenuo pitanje funkcionisanja Biroa za koordinaciju službama bezbednosti Nikolić je temom Kosova na neki način prozvao Vučića. Ne samo da je najavio da priprema novu platformu u vezi sa Kosovom, poručio da narod na referendumu treba da oduči o rešenju za Kosovo, već i da ne treba ukidati sve paralelne institucije na severu Kosova, a da buduća Zajednica srpskih opština ne treba da funkcioniše po prištinskim zakonima.
Da li na to treba da gledamo kao na političko prepucavanje između Nikolića i Vučića, iako će obojica tvrditi da među njima nema nikavkih sukoba, ili je reč o nečem ozbiljnijem?
Jelena Milić iz CEAS-a ističe da tu postoje dve škole mišljenja. Po jednoj, navodi ona, Tomislav Nikolić na taj način ucenjuje Vučića, on otvori jednu neprijatnu temu, onda Vučić na neki način "iskešira" ili nekom političkom uslugom, ili finansijskom, ili nekom drugom i ućutka ga.
"Međutim, ja se plašim da je u pitanju nešto drugo. Ako pogledate koje su to teme meni se čini da Nikolić sve više postaje glasnogovrnik Putinovog orkestra ovde jer je Moskva vrlo burno reagovala na uspostavljanje i jačanje bilateralne saradnje sa zapadnim partnerima i EU. Setite se da je najveći prst u oko bila serija bilateralnih sporazuma sa EU i NATO o protokolu o čuvanju i razmeni tajnih podataka. Mislim da je ovo sada i prst u oko Vladi Srbije koja treba vrlo skoro da potvrdi individualni akcioni plan partnerstva između Srbije i NATO-a", ocenjuje Milić.
Pojedini analitičari smatraju da bi pozadina Nikolićevog pokretanja ove priče mogla biti i želja da na mesto sefa Biroa za kooridnaciju tajnih službi dovede neke njemu bliske ljude.
