Beograd je pozvao članice UNESCO da zahtev Kosova za članstvo i zemalja koje taj zahtev podržavaju odbiju i odbace. Na sastanku državnog vrha i predstavnika SPC i SANU, među zaključcima koji su dostavljeni medijima, stoji i da Srbija neće priznati nezavisnost "Kosova" i da će nastaviti put ka članstvu u EU.
Među sedam zaključaka, nakon tročasovnog sastanka državnog i crkvenog vrha i predstavnika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), stoji da srpske crkve i manastiri na Kosovu pripadaju baštini u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i Republike Srbije, i da bi svako “otimanje te baštine” značilo nedvosmisleno ugrožavanje opstanka najznačajnijih religijskih, kulturnih i istorijskih spomenika srpskog naroda, ali i evropskog i svetskog kulturnog nasleđa na Kosovu, kao i srpskog stanovništva koje i dalje živi na tom području.
Navodi se da država Srbija, Srpska pravoslavna crkva i SANU svesni teške realnosti na terenu, a posebno zbog pogleda u drugačiju i bolju budućnost kako za Srbe, tako i za Albance na Kosovu, smatraju da je neophodno sve probleme rešavati na miran način i uz dodatne napore za uspostavljanje boljih odnosa sa Albancima te da će podrška stvaranju Zajednice srpskih opština kao instrumenta zaštite kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava srpskog naroda na Kosovu biti jedan od prioriteta državne politike.
Ponavlja se da će Srbija nastaviti put ka članstvu u Evropskoj uniji, uz održavanje i unapređenje tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama. Navedeno je i da dijalog u Briselu između Beograda i Prištine treba da se nastavi, a da Vlada Srbije ima punu slobodu, u okviru Ustava, da donosi kompromisna rešenja, kojima bi Srbi i Albanci trasirali bolju saradnju i zajednički život u budućnosti.
U zaključcima, koje je prosledila Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike, kaže se i da su se svi prisutni saglasili da je potrebno da u društvu vlada otvoren, kontinuiran dijalog o ključnim nacionalnim pitanjima, da ne postoje tabu teme i da je postojanje različitosti dokaz srpske tolerantnosti, srpske otvorenosti i srpske snage. Ali se istovremeno navodi da je po usaglašavanju osnovnih elemenata politike potrebno postići najviši stepen “akcione sabornosti i jedinstva u sprovođenju politike oko koje su se saglasili najviši državni organi, Srpske pravoslavne crkve i SANU”.
Na sastanku u Predsedništvu Srbije osim predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića prisustvovali su, kako su preneli mediji, predsednik Vlade Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministri Ivica Dačić, Nebojša Stefanović, Bratislav Gašić i Nikola Selaković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, patrijarh srpski Irinej sa članovima Svetog Sinoda SPC i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić i akademici Ljubomir Maksimović i Mihailo Vojvodić.
Uoči sastanka, Nikolić je rekao da očekuje “slogu i jedinstvo” po pitanju pozicije pozicije Srbije u nastavku pregovora sa Evropskom unijom i diplomatske borbe Srbije da Kosovo ne bude primljeno u Unesko.
Predsednik Srbije organizuje ovaj susret dan nakon što je iz njegovog kabineta sručena lavina kritika na predsednika SANU, koji je ranije izjavio da je Kosovo faktički i formalno "izgubljeno za Srbiju" i da je "jedina mudrost kako sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo".
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić ipak je prisustvovao sastanku kod predsednika Srbije. Kostić je prethodno za Novosti izjavio da neće ići na sastanak posvećen poziciji Srbije u nastavku pregovora sa Evropskom unijom i diplomatskoj borbi da se Kosovo ne primi u Unesko, objasnivši da "nije siguran da je u ovom trenutku njegovo prisustvo najdelotvornije".
Istovremeno, oko stotinu intelektualaca i javnih ličnosti, potpisalo je peticiju podrške predsedniku SANU.
„Pravo je svakoga da iznese svoj stav o Kosovu, kao i o bilo kojoj drugoj temi. To pravo ne može i ne sme biti uskraćeno pozivanjem na ono što pojedinci ili vlast proglase za nacionalne interese”, stoji između ostalog u pismu Centra za praktičnu politiku.
Iza tog saopštenja je stalo oko stotinu javnih ličnosti i intelektualaca, među njima univerzitetski profesori Dragan Popadić, Dubravka Stojanović, Ratko Božović, Ilija Vujačić, Milena Dragićević Šešić, Radina Vučetić, Jovan Teokarević, Slobodan Marković, Svenka Savić, akademik Julijan Tamaš, novinari Gordana Suša, Branko Čečen, Rade Radovanić, Grujica Spasović, Jelka Jovanović, Mijat Lakićević, Miša Brkić, Nadežda Gaće, Vukašin Obradović, Nebojša Spaić, Slaviša Lekić, Vojkan Ristić, Vesna Mališić, sociolozi Vesna Pešić, Srećko Mihajlović, reditelji Kokan Mladenović, Anja Suša, Goran Marković i drugi.
„To je podrška hrabrom gestu čoveka koji je rekao ono što većina misli“, rekla nam je isotičarka i profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, takođe potpisnica pisma podrške akademiku Kostiću, Ljubinka Trgovčević.
“Naši ljudi, a pogotovu naši političari, više vole da se kriju iza patriotskih fraza tipa ‘nikada nećemo dati Kosovo’ a ustvari ne priznajući defakto činjenice da je Kosovo odavno za Srbiju izgubljeno. Drugi aspekt je zaštita kulturnih dobara i to je svakako nešto gde uvek treba da stanemo iza države i Vlade. Profesor Kostić je poznat kao čovek koji govori istinu, on je veliki načunik i za razliku od nekih godina kada smo iz SANU imali samo glasove koji su potpirivali rat i mržnju na ovim prostorima, pre svega mislim na odeljenje istorijskih nauka i književnosti, dok je većina drugih akademika bila sasvim dobra, sada smo imali priliku da čujemo i neki drugi glas iz te kuće. Taj glas, ipak, mislim da je većinski. Dakle, mi smo do sada imali potpuno pogrešnu predstavu o SANU zato što je to jedno rigidno krilo srpskih nacionalista koje je bilo mnogo glasnije od te velike većine”, ocenjuje Ljubinka Trgovčević.
Žestoke kritike na koje je predsednik SANU naišao iz redova vlasti Trgovčević tumači kao izraz stava vladajućih krugova koji tu instituciju doživljavaju kao svoju produženu ruku.
“Kao što doživljava i naučnike, smatrajući da su oni samo podupirači vlasti. Ja bih, da sam na strani države, ovo razumela drugačije. Mislim da je upravo ovaj glas, bez obzira što je sada usamljen, dao šansu političarima, pre svega premijeru Vučiću, da na osnovu i takvih mišljenja privede kraju priču sa Kosovom”, rekla nam je Ljubinka Trgovčević.
