Nikola Kovačević je pravnik. Rođen je 16. juna 1989. godine u Beogradu. Još tokom studija razvio je interesovanje za međunarodno pravo i ljudska prava, a 2011. godine pohađao je Osamnaestu školu ljudskih prava Beogradskog centra za ljudska prava, nakon čega je vrlo brzo počeo i da radi u Centru. Bavio se zastupanjem osoba lišenih slobode pred različitim institucijama, među kojima su najvažnije Ustavni sud Republike Srbije i Evropski sud za ljudska prava, a vezano za događaje koji su podrazumevali zlostavljanje počinjeno od službenih lica (policije i zatvorskih čuvara).
Objavio je nekoliko radova na temu zabrane zlostavljana i prava na slobodu i bezbednost ličnosti, a učestvovao i izlagao na nekoliko domaćih i međunarodnih konferencija posvećenih ovim oblastima.
Izbegličkim pravom i zastupanjem tražilaca azila u Srbiji počeo je da se bavi 2013. godine, sa posebnim osvrtom na tretman izbeglica od srpske policije i poštovanje principa non-refoulement (izlaganje riziku zlostavljanja u inostranstvu).
Subota, 19. mart
Budim se sa gorkim ukusom u ustima. Da li je to bio san ili java? Bojim se da je ovo drugo. Evropska unija i Turska juče su postigle sporazum o rešavanju izbegličke krize. Slušam ceo dan izjave zvaničnika evropskih država o dobrim stranama ovog dogovora u kome će Turska za dobru kintu i „ubrzanje“ procesa evropskih integracija spasiti izbeglice od trošnih i dotrajalih čamaca, krijumčara i drugih nedaća na putu do Nemačke, Švedske ili neke druge obećane zemlje. Kao i uvek, pobeda politike.
Zemlja u kojoj sloboda medija ne postoji, Ustavni sud se ukida jer nije presudio onako kako je Erdogan mislio da treba, gde kretaivnost policije u metodama mučenja i nečovečnog postupanja prevazilazi majstorije srednjeg veka, pružiće sklonište i svetlu budućnost milionima Sirijaca i Iračana.
Nedelja, 20. mart
Oglasio se premijer Albanije, dr Edi Rama. On je samouvereno izneo ocenu da ne veruje da će se migratorni tok preusmeriti ka Albaniji, ali i da ukoliko se to desi, taman posla da će Albanija podići zid poput nekih zemalja članica EU koje, prema njegovoj oceni, treba da se stide svog ponašanja. Rekao bih da je pomislio na Mađarsku, mada meni na pamet padaju i mnogi drugi. Dr Rama je na kraju dodao da, ukoliko kojim slučajem izbeglice ipak krenu ka Albaniji, granice za njih ostaće zatvorene.
Prevedeno - albanska granična policija ubiće boga u svakome ko pomisli da preko njene teritoije utabava nove staze zapadnobalkanske rute.
Ponedeljak, 21. mart
Danas sam posebno ponosan na organizaciju u kojoj radim i na ljude koje imam oko sebe. U 11 časova u Medija centru u Beogradu predstavili smo naš Godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji 2015. godine. Jasno i argumentovano saopštavali smo javnosti istinu o pravom stanju u kojem se nalazi naša ekonomija, pravosuđe, zdravstvo, školstvo, itd.
Sumrak slobode medija, linč Zaštitnika građana, sistemsko zadiranje u pravo na privatnost, nekažnjavanje policije i zatvorskih čuvara za zlostavljanje, siromaštvo i nezaposlenost samo su neke od tema kojih smo se dotakli. Ko god sumnja u istinitost prezentovanih podataka pozvan je da se svakoga dana od 9 do 17 pojavi u Kući ljudskih prava i demokratije i prozbori po koju sa autorima Izveštaja.
Utorak, 22. mart
Novi teroristički napadi u Evropi. Nova meta – Brisel. Nemam potrebu da detaljnije komentarišem današnji dan. Most na Adi i Palata Albanije u bojama su belgijske zastave. Divan gest solidarnosti Beograda i Srbije (bez ikave ironije). Imam samo jedno pitanje? Koliko puta je Most na Adi bio u bojama Sirije, Iraka, Avganistana, Somalije, Libije, Sudana, Eritreje, Turske…?
Sreda, 23. mart
U Kancelariju mi je danas ušetao F.K. izbeglica iz Avganistana. Momak od 25 godina, koji tečno govori arapski, farsi, urdu i paštu i koji je svoju zemlju porekla napustio u strahu od talibana. Čovek odlučio da zatraži azil u Srbiji, pa rek’o da vidi koje su mu opcije.
U razgovoru sa njim saznajem da već nekoliko nedelja boravi na ulicama Beograda premišljajući se da li da ostane u Srbiji ili da svoju sreću okuša sa graničnom policijom Mađarske ili Hrvatske? Težak izbor ako mene pitate. Odlučuje se ipak da proba. Kako je ovaj mučenik već registrovan pre tri nedelje u Nišu, a vodeći se rogobatnim tumačenjem važećih propisa RS, PU za grad Begrad odbila je da mu izda potvrdu o izraženoj nameri za traženje azila. Eh, a kad se samo setim izjave naših zvaničnika da je Srbija spremna da pruži utočište za 6.000 ljudi iako je ne obavezuju kvote.
E da, umalo da zaboravim. Kolega i budući kum, Pavle Kilibarda, odlazi u Ženevu da radi za Crveni krst. Težak dan, odlazi jedan od najboljih među nama, ali radujemo se zbog njega i posle posla odlazimo na piće.
Četvrtak, 24. mart
Nekako sam ustao iz kreveta i dovukao se na posao. Nije pametno radnim danima slaviti bilo šta, ali povod je zaista bio divan. Danas je važan sastanak i bolje mi je da se spremim.
Sastanak ide svojim tokom, razgovaramo o budućnosti Centra i jednom od projekata koji se odnosi na policijsku torturu. Dok sedimo u biblioteci Kuće ljudskih prava i demokratije, kroz izlog (koji je pre nekoliko nedelja bio polupan) koji gleda na ulicu Kneza Miloša jedna neverovatna pojava razbija atmosferu sastanka koji je ušao u treći sat. Gospodin obučen u plavo, sa tablom na kojoj se nalaze slike Putina, Miloševića i Šešelja hoda po sred jedne od najprometnijih ulica u Beogradu ne obazirući se na povike i sirene zabezeknutih vozača.
Čoveče, potpuno sam zaboravio – Šešelj is back in town. Ponovo radi bioskop. Nikada neću zaboraviti izraze lica naših gostiju iz inostranstva koji su našli pravi dan kada da posete Beograd. Miting radikala, Karadžićeva presuda, godišnjica bombardovanja… živopisan dan.
Petak, 25. mart
Kraj radne nedelje, petak, sunčan dan. Kad završimo posao, idemo svi u Banju Ždrelo kraj Požarevca. Na agendi su kupanje u termalnim vodama, šetnja i planinarenje. Bojim se da će 90 % kancelarije završiti u bazenu. I ja sam među njima. Mojoj diskusherniji prijaće malo plivanja i opuštanja. Jelena, želim ti sve najbolje, vidimo se kasnije na večeri danas nisam za gorštačenje.
