U razgovoru za RSE građani severnog i južnog dela Mitrovice ističu da bi lokalna vlast, zajedno sa pregovaračima u Briselu, morala mnogo više pažnje da posveti mladim ljudima i njihovoj perspektivi u ovom delu Kosova.
Svi se slažu da su u Mitrovici , bez obzira na politička previranja i nemire pre i nakon 1999. godine, kulturni, zabavni i obrazovni sadržaji za mlade ljude svedeni na minimum.
Mitrovčanin Petar Jovanović u razgovoru za RSE kaže da su se u severnoj Mitrovici poslednjih šesnaest godina od dolaska međunarodnih snaga, nagomilali mnogi problemi koje niko od nadležnih do dana današnjeg- nije pokušao da reši.
“Ovde je problem položaj mladih ljudi. Oni idu stranputicom, u Mitrovici ima jako puno narkomana ali se niko tim problemom ne bavi. Nezaposlenost je ogromna, i to je dodatni problem. Stvara se revolt kod mladih ljudi, niko im ne valja, ni vlast jedna, druga i treća…Mislim da Beograd dosta pomaže, ali se opet taj novac pogrešno usmerava, ne deli se linearno i onim ljudima kojima je pomoć zaista neophodna”, kaže Jovanović.
Njegova sugrađanka Ivana Stanković smatra da na severu Kosova postoji niz praktičnih pitanja koja niko od predstavnika lokalne vlasti i dalje ne rešava.
“Mladi ljudi u Severnoj Mitrovici žive kao u nekom getu, i to ne samo u 2016. godini, već šesnaest godian unazad. Niti ima perspektive, niti ima posla. I ovaj naš Univerzitet ovde i dalje izaziva u meni znatiželju -gde ti mladi ljudi idu nakon završetka istog. Znam da jako mali broj njih ostaje ovde i uglavnom su besposleni, jer je do posla ovde vrlo teško doći. Osim u budžetskim (srpskim) institucijama koji ovde upošljavaju jedne te iste ljude godinama i ‘preko veze’, mogu da primetim da je jedino nevladin sektor u ponudi mladim ljudima, ali opet raditi u nevladinom sektoru ne pruža baš nikakvu sigurnost jer se radi samo od projekta do projekta tako da ni tu nema neke veće perspektive”, smatra Ivana.
Ona objašnjava i kakva je ponuda grada što se kulturnih i obrazovnih sadržaja tiče.
“Što se kulturnog života grada tiče on ne postoji, sve je u tom segmenu ‘zamrlo’. Čak i kada se organizuju neke kulturne manifestacije one su opet pod okriljem nekih međunarodnih ili nevladinih organizacija. Opština priređuje dva do tri koncerte godišnje, tipa za Novu godinu (po Julijanskom kalendaru) ili za neki praznik. Ne postoji ustaljeni kulturni repertoar koji se nudi građanima, ne samo mladim ljudima u Severnoj Mitrovici. Dugo najavljivani bioskop koji je otvoren u gradu, ne znam da li je do sada imao dve projekcije filmova, a ako su i bile, to su filmovi koji su ovde poslednji prikazani. O nekoj premijeri je suvišno i pričati. Ne postoji ustaljeni repertoar, to je problem. Rad Kulturnog centra isto dovodim u pitanje jer zaista ne znam šta taj kulturni centar radi, osim za Vidovdan ili Pravoslavnu Novu godinu ili neke svečanosti, opet povodom nekog praznika. Dok je pozorište iz Prištine svojevremeno bilo smešteno ovde, mogli smo bar jednom mesečno da pogledamo neku predstavu, sada više ni to nemamo. Mladim ljudima je na raspolaganju samo ulica i toliko o kulturi i kulturnim sadržajima u Kosovskoj Mitrovici”, naglasila je ona.
Albanac Bekim Sulja kaže da je situacija i u južnom delu Mitrovice apsolutno identična. Nezaposlenost i neizvesna budućnost mladih ljudi, kako ocenjuje, u kontinuitetu je u senci dnevno političkih događaja i incidenata u gradu.
“Najveći problem mladih ljudi i kod nas ovde u južnoj Mitrovici jeste nezaposlenost. Perspektive, sad za sad zaista nema. Isto kao gore na severu, jedino mesto gde se mladi okupljaju i druže su kafići i klubovi. Mada, iz godine u godinu sve manje i manje, jer novca i posla za nas mlade ljude ovde nema. I znate, kad su mladi ljudi besposleni, kad ne rade i nemaju novac, najlakše je onda manipulisati njima. I tada dolazi do incidenata i tuča između Srba i Albanaca, jer su ‘dokoni’, jer ih ulica vaspitava. A kad bi lokalna vlast, i jedna i druga, radila mnogo više na boljem položaju i perspektivi nas mladih, verujte mi da bi se drastično smanjio broj incidenata u gradu. Onda bi se ljudi, zahvaljujući poslu i sopstvenom radu, okrenuli malo više sebi, razmišljali bi o zasnivanju sopstvene porodice, više bi putovali, upoznavali drugačije kulture i narode…Jednostavno, politika bi bila poslednja tema o kojoj bi se razgovaralo. Na žalost, tako nam je kako nam je, jako loše”, ocenio je Sulja.
I Ljubiša Nikolić iz severne Mitrovice je sličnog mišljenja.
“Nama ovde mnogo toga nedostaje. Nezaposlenost je zabrinjavajuća, tržište rada je vrlo skromno, tako da mi se čini da su svima ‘puna usta’ mladih ljudi, ali niko za njih ništa konkretno ne radi. Moje je mišljenje, što se Mitrovice tiče, da je najveći problem obrazovanje. Znači, ljudi moraju da se obrazuju, da sami sebe unapređuju iznutra i kada budu zadovoljni svojim nekim ličnim dostignućima, onda će možda moći da grade komunikaciju i veze prvo sa svojim komšijama ovde, pa dalje sa ostatkom sveta”, zaključio je Nikolić.
U Mitrovici, podeljenom gradu bez izvesne budućnosti, u toku je kompletna rekonstrukcija glavnog mosta koji grad deli na južni (albanski) i severni (srpski) deo.
Ovaj most u prošlosti bio je poprište mnogih sukoba između mladih Srba i Albanaca.
I danas se na njemu mogu videti statične patrole KFOR-a, EULEX-a i Kosovske policije.
